Мали: У 2019. урађено је много, а планова за 2020. је још више
Вратили смо Србију на међународно финансијско тржиште, први смо у Европи по привредном расту у трећем кварталу, "Фајненшл тајмс" нас је прогласио за светске лидере у привлачењу страних директних инвестиција, рекао је министар финансија Синиша Мали сумирајући 2019. годину. Мали је подсетио на све успехе Владе Србије и најавио бројне планове за 2020. годину.
* Шта је оно на шта сте најпоноснији у 2019. години?
- На крају сваке године, волим да себи зацртам професионалне и личне циљеве. Сада, када подвучем црту, и више сам него задовољан. Професионално ми је веома важно што смо вратили Србију на међународно финансијско тржиште, где смо постигли историјски најниже каматне стопе. Недавно нас је дочекала и лепа вест да смо први у Европи по привредном расту у трећем кварталу, а "Фајненшл тајмс" нас је прогласио за светске лидере у привлачењу страних директних инвестиција. Успели смо да повећамо плате и пензије, као и минималну цену рада, и да направимо одговоран и развојни буџет за 2020. годину. Са друге стране, када је реч о личним циљевима, желео сам да истрчим 42 км на маратону у Берлину, и да положим први део испита за управљање алтернативним инвестицијама. Успео сам и у једном и у другом, и сада смишљам неке нове задатке за себе. Ту су наравно и неке жеље које се тичу моје деце, али то бих задржао за себе.
* Колико најављеног је остварено, а шта је оно где још има простора за помаке?
- Пошто сам већ говорио о бројкама, сада бих се осврнуо и на конкретне пројекте. Започели смо изградњу Моравског коридора, завршили смо Коридор 10, реконструишемо железничке пруге, препознајемо и друге правце улагања, пре свега у иновације, а имаћемо и програм изградње станова за младе. То говори о озбиљности нашег рада и опредељености за развој. У 2020. години бавићемо се јавним улагањима у локалним самоуправама. Већ смо од њих добили информације о стању водоводне и канализационе мреже у тим градовима, имамо јасан план активности и радићемо доста на побољшању те комуналне инфраструктуре. Све смо ближе и инвестиционом рејтингу, који очекујемо у току 2020. године, што би био први пут да је наша земља добила такав рејтинг. Препознали смо да је за пословни амбијент потребно даље радити на пореском растерећењу рада, али наравно и стварању услова за останак младих и запошљавање. Што се тиче оног што смо најавили и остварили, мислим да грађани свакодневно у то могу да се увере.
* Шта грађани могу да очекују када је реч о платама и пензијама? Да ли је Министарство финансија направило пројекцију просечне плате за 2020. годину.
- Као што сам већ раније најављивао, већ у месецу децембру 2019. просечна зарада у Србији премашиће 500 евра. Погледајте на пример колико су повећане плате у последњих неколико година. У сектору здравства, медицински техничари ће у 2020. имати просечну плату већу за 37,9 одсто у односу на период пре фискалне консолидације, а у сектору основног и средњег образовања запослени ће у 2020. години имати просечну плату већу за 29,7 одсто у односу на 2014. годину. Ја знам да је и то многима мало, као и да има пуно људи који примају мање од тога. Али, признајте, било је незамисливо пре само две или три године, поменути тај износ у контексту просечних зарада. Ускоро ће Републички завод за статистику изаћи са подацима о просечним зарадама, те ћемо моћи да анализирамо и те податке. Ја се свакако надам добрим вестима. Да се не заваравамо и да ме погрешно не схвате читаоци, стандард не подразумева само материјалну компоненту. Стандард подразумева и функционисање система, на пример да - завршите оно због чега сте дошли у општину или Пореску управу, да на време добијете преглед лекара или да не чекате дуго на граници као другоразредни грађанин света. И те сервисе ћемо константно да унапређујемо. Што се тиче пензија, оне ће се за 1,7 милиона грађана усклађивати два пута годишње, по "швајцарској формули" а то значи 50 одсто примања према стопи инфлације и 50 одсто према расту зарада. Мислимо да је то фер модел, који је показао своју оправданост и у другим државама. За пензионере се чини и доста других ствари како би достојанствено дочекали старост. Не занемарујемо ни њихове културне потребе и разне локалне самоуправе организују активности у том смеру.
* Представљен је Национални-инвестициони план. Који су најважнији пројекти у његовом оквиру и чему ће бити посвећено највише пажње?
- Веома сам поносан на свеобухватни план "Србија 2025", на коме смо упорно и много радили. Укључени су и важни сви - од пројектаната, до градоначелника, министара, премијерке, до председника, чија се визија претворила у стварност. Успели смо да систематизујемо план инвестиционих активности и да направимо механизме за константно праћење фазне реализације. Грађани треба да знају да је до детаља испланирано на шта ће бити потрошен сваки њихов динар. Путеви, мостови, тунели, железнице, локална комунална инфраструктура, фабрике за пречишћавање отпадних вода, али и програми за подршку младима и другим групама становништва... све је то стало ту, на парчету тог "моћног" папира који је залога свих нас за боље сутра.
* Најављене су промене у пореској политици. Шта оне подразумевају и на који начин ће утицати на раст привреде и отварање нових радних места?
- Промене у пореској политици усмерене су углавном ка растерећењу привреде и грађана. Обвезницима се пружају бројни порески подстицаји ради стимулисања привредног раста, улагања капитала али и равномерније расподеле националног дохотка. Сет пореских закона који смо недавно усвојили помоћи ће расту привреде и отварању нових радних места. Порез на зараде смањујемо са 62 на 61 одсто како би подстакли ново запошљавање и повећање плата. Трошак за државу је 13,1 милијарди, дакле ми се на неки начин одричемо тих прихода како би више остало привреди, управо да би они повећавали плате, запошљавали нове људе и инвестирали више. Предвидели смо и пореске подстицаје за ново запошљавање, чиме се стимулишу послодавци. Тако је за зараде исплаћене од 1. јануара 2020. до 31. децембра 2020. године, предвиђена је олакшица у висини од 70 одсто пореза на зараде и 100 одсто доприноса за ПиО до 31. децембра 2021. године олакшица је у висини од 65 одсто пореза на зараде и 95 одсто доприноса за ПиО и до 31. децембра 2022. године олакшица је у висини од 60 одсто пореза на зараде и 85 одсто доприноса за ПиО. Олакшице у виду смањења основице пореза и доприноса, у висини од 70 одсто, односе се на новонастањена лица, односно повратнике из иностранства, који овим добијају стимулацију да остану у нашој земљи. Важна измена је и да се код привредних друштава која обављају иновациону делатност, остварује подстицај у виду ослобођења од плаћања пореза и доприноса на зараде оснивача, који су запослени у таквом привредном друштву, до износа зараде до 150.000 динара.
* Зашто сте управо Ви једна од главних мета напада дела опозиције? Да ли нападима на Вас покушавају да народу у други план ставе позитивне економске резултате?
- Потпуно сте у праву, и то не само сада, него од тренутка када сам ушао у политику и постао градоначелник Београда. Вероватно су од старта видели да нисам класичан политичар, с обзиром на то да сам имао завидну и професионалну и академску каријеру, па су можда "превентивно деловали". Нека им је на част. Не можеш бити опозиција резултатима. То је бесмислено и смешно. На њихову мржњу – ми одговарамо новим ауто-путевима, повећањем плата и пензија. То је једини начин на који знамо да се боримо.
* Шта је оно што ће Влада урадити у 2020. години да би спречила одлив радне снаге?
- Најпре желим да напоменем да то није само проблем Србије. На пример, и Хрвати имају сличне изазове. Либерализација визног режима, непостојање граница у протоку радне снаге и капитала, довело је до одлива радне снаге. Свет је данас глобално село. Подаци Европског статистичког завода који је анализирао миграције у 2018. обелоданио да је прошле године 228.000 радника са Западног Балкана променило место боравка. Међутим, има много успешних модела које су примениле земље у окружењу, од осмишљавања разних програма за младе, до пронаталних мера које подстичу рађање. Негативни прираштај становништва и свет заснован на индивидуализму, узима свој данак. Ми детаљно све пратимо и мислим да ћемо наредне године осмислити додатне проактивне мере којима ћемо покушати да зауставимо овај тренд. Мислим да је побољшавање радног законодавства у Србији једна од тих ствари на списку. Пореске олакшице су такође ту као "ветар у леђа" за нова запошљавања. Ако је некада компаративна предност Србије била јефтина радна снага то више није. Ми имамо све више на знању и иновативности засновану радну снагу – која добија адекватну надокнаду за свој труд. У ИТ-у је плата већ одавно премашила 1000 евра. Међутим, слична ситуација је и са вариоцима, електричарима или молерима чији се физички рад све више поштује и цени. Неко ће рећи да је то због њиховог одласка у иностранство. Делимично. У ери технологије и вештачке интелигенције, серијску производњу ће замењивати роботи, али технику мајсторије повезивања жица на сијалици ће знати да уради само човек. И то ће бити вредновано. Треба, дакле размишљати и о томе када се планирају стратегије образовања будућих генерација. Многа занимања ће замрети и ту нема повратка.
* Агенција "Standard & Poor's" повећала је кредитни рејтинг Србије. Колики је то успех и шта значи за Србију и њене грађане
- Србија ће се још боље позиционирати на светском финансијском тржишту, и брже ће стићи до инвестиционог рејтинга. Повећање кредитног рејтинга важна је вест за све грађане Србије, али и за предузећа и привреду уопште. Ово за све грађане значи ниже каматне стопе и боље услове финансирања предузећа. То је најбоља потврда да се смањује ризик земље, а то је оно што банке процењују приликом одређивања висине каматних стопа. Дугорочно посматрајући, користи које ћемо као држава остварити су вишеструки, јер све ово подстиче предузећа да више инвестирају, производе, шире капацитете, запошљавају људе, а све то води ка још већем привредном расту.
Извор: Пинк/Танјуг
