Мали: Велики и важан дан за све грађане Србије
Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали говорио је о свим важним и актуелним економским темама у земљи.
У интервјуу Мали је коментарисао почетак изградње метроа у Београду, говорио о томе који други велики инфраструктурни пројекти нас чекају, али и предочио тренутно највеће пројекте министарства које води.
* Новембар нам доноси почетак радова на које се чека деценијама – Београд коначно добија метро. Рођени сте у овом граду, били сте на његовом челу, сада се тим пројектом бавите и са једног вишег, републичког нивоа. Шта метро доноси на сва три нивоа – "обичном" човеку, слици града, али и државе?
- Данас је за све нас, за све грађане Србије, велики и важан дан јер данас почиње изградња метроа у Београду. Након толико деценија разних најава и планова, ова власт, предвођена председником Александром Вучићем, спровешће тај толико важан и велики пројекат. На огромном простору од чак 72 хектара почињу припремни радови на изградњи депоа. Следеће године нас очекује потписивање уговора за изградњу депоа, затим за изградњу приступних саобраћајница, па за изградњу станица и тунела. Након тога, почиње изградња депоа, затим приступних саобраћајница, станица, а онда и копање тунела. Тунеле ће копати ТБМ машина, тзв. кртица, која ће бити дугачка 100 метара, а која се прави чак 13 месеци. Додатна три месеца је потребно за њено склапање. То вам најбоље говори о томе колико је комплексан овај пројекат. Метро који градимо биће најсавременији могући, потпуно аутоматизован, без машиновође. Подсећам да ће прва линија повезивати Железник и Миријево, а друга Бежанију и Миријево. Њих две ће се укрштати на Савском тргу. Планирано је да прва линија буде завршена 2028. године, а друга 2030. године. Изградњом метроа отварамо нову еру наше престонице, која ће коначно оправдати статус метрополе. Обични грађани имаће неупоредиво квалитетнији, бржи превоз у Београду, а то је и симбол бољег живота за њих. Боља саобраћајна повезаност је и шанса за развијање појединих делова града, у којима ће свој интерес пронаћи и инвеститори, и домаћи и страни. Држава овим пројектом показује колико је снажна, као и да је политика која се води пре свега усмерена ка побољшању квалитету живота грађана.
* Овог месеца једна од главних економских тема свакако је и буџет државе за 2022. годину, за који се чека да буде усвојен у Народној скупштини. Најављен је рекордан износ за капиталне инвестиције. Којим грађевинским пројектима би могла да нам почне следећа година?
- Предлог буџета за 2022. годину ће се сутра наћи пред посланицима Народне Скупштине Републике Србије и ми тим буџетом настављамо даљу снажну борбу за јачање српске привреде и очување животног стандарда грађана Србије. Наравно, ту су и капиталне инвестиције, које су планиране на нивоу од 485,8 милијарди динара, односно 7,3% БДП. Дакле, имамо рекордна издвајања за капиталне инвестиције, и настављамо, како са већ започетим пројектима, тако и са неким новим у области изградње инфраструктуре, здравства, екологије, заштите животне средине, културе… Међу капиталним пројектима који се налазе у буџету за 2022. годину су, између осталих, изградња Фрушкогорског коридора, Дунавски коридор, деоница Прељина-Пожега, Појате-Прељина, изградња ауто-пута Београд-Сарајево, изградња саобраћајнице Рума-Шабац-Лозница, изградња брзе саобраћајнице Бачки Брег-Кикинда, деоница Ниш-Плочник, пројекат мађарско-српске железнице… Наравно, ово је само део путева и пруга које градимо, а оно што посебно морам да истакнем то је пројекат изградње метроа у Београду. Очекује нас и почетак радова на изградњи Националног стадиона. Када је реч о побољшању животног стандарда грађана, буџетом је предвиђено повећање пензија у складу са швајцарском формулом за 5,5%, почев од 1. јануара наредне године. Такође, сви пензионери ће почетком следеће године добити по 20.000 динара помоћи од државе. Предвиђено је и повећање минималне цене рада за 9,4% у 2022. години, чиме ће минимална зарада по први пут прећи 35.000 динара. Очекује нас и повећање зарада у јавном сектору, у просеку за 7,3%. Повећање плата од 8% добиће запослени у здравственим установама, војсци, у социјалној заштити, док ће остали запослени у јавном сектору добити повећање плата од 7%. Буџетом су планирана рекордна издвајања за здравство и здравствени систем, како кроз изградњу и реконструкцију болница и домова здравља, тако и кроз набавку медицинске опреме, материјала, лекова и вакцина. Већа су улагања и у екологију и заштиту животне средине, просвету, пољопривреду, културу… Дакле, као што видите, радимо и градимо на свим пољима, а тако ће бити и у наредном периоду.
* Са друге стране, како ћемо завршити ову годину? Прогнозирате већи раст од оног који су предвидели Светска банка и Међународни монетарни фонд. Шта Вам улива сигурност да ћемо постићи резултате који надилазе пројекције ових светских институција?
- Све међународне финансијске институције повећале су пројекцију нашег привредног раста за ову годину, а међу последњима је то урадила и Европска комисија, која је након пролећне прогнозе у којој су нам предвидели 5,3%, повећали пројекцију на 6,7%. То су одличне вести и потврда наших добрих резултата. Пројекција Министарства финансија износи 7%, али ми мислимо да ћемо сигурно расти и више од тога. Наиме, макроеконска кретања у овој години су неупоредиво боља од пројектованих. Рецимо, у првој половини године остварили смо раст БДП-а од 7,6 одсто, у трећем кварталу раст је 7,4%, а очекујемо да у последњем кварталу износи 5,7%. Подсетићу да смо прошле године имали пад БДП-а од 0,9 одсто, што је један од најбољих резултата у Европи. Ове године смо ушли у зону високог раста, јер се наша економија заснива на реалним изворима, на инвестицијама и извозу. Раст БДП-а ове и прошле године сасвим извесно биће један од најбољих у Европи и то је огроман успех свих нас, а посебно грађана, који могу да се радују конкретним ефектима вођења исправне економске политике. Веома сам поносан јер смо упркос пандемији коронавируса успели да сачувамо радна места и ниво привредне активности, уз даље привлачење инвеститора, и што имамо довољно новца да поново, од јануара следеће године повећавамо плате у јавном сектору и пензије, као и минималну зараду. То је показатељ да смо захваљујући издвајању од око осам милијарди евра, у оквиру три пакета помоћи привреди и грађанима, успели да се изборимо за одличне резултате које постижемо. Најновији податак је да смо од јануара до октобра привукли више од три милијарде и 140 милиона евра страних директних инвестиција, убедљиво највише у региону. То је 60% укупних инвестиција на Западном Балкану и прави доказ да смо лидери у региону.
* Загазили смо у процес ефискализације, који сте надавно оценили као најважнији пројекат Министарства финансија. Како Вам се чини динамика којом се ствари засад одвијају – како тече пријава пореских обвезника, али и развој потребних софтверских решења.
- Пројекат е-фискализације најважнији је пројекат за Министарство финансија, али и привреду и грађане, и врло брзо ће сви видети велике користи од увођења новог модела. Постојећи систем фискалних каса је застарео и он се показао као неефикасан. Нови систем подразумева да је уређај све време у онлајн комуникацији са Пореском управом. Свака комуникација и свака трансакција која се дешава, у реалном времену се види и на серверу Пореске управе. Значајно је и то што фискални уређај може да буде и таблет и мобилни телефон, а и грађани ће моћи да учествују у контроли, скенирањем QР кода на рачуну. То значи да ћемо бити значајно ефикаснији у сузбијању сиве економије и да ћемо коначно имати "чист рачун, дугу љубав”. Транзициони период за прелазак на нови модел је почео 1. новембра и траје до 30. априла 2022. године. Подсећам да је неопходно да обвезници најпре преко портала еПорези пријаве локације пословних објеката, затим могу да се пријаве за субвенције, као и да затраже безбедносни елемент у виду картице или фајла. Већ имамо прве сертификоване елементе електронског уређаја, тако да је све спремно. Подсетићу да привреда неће имати трошак, пошто је држава припремила шест милијарди динара субвенција. Динамика исплате субвенција је на недељном нивоу и тај посао се обавља без одлагања.
* Велику промену финансијском систему доносе и е-фактуре, захваљујући којим ће привредници моћи да рачунају на много бржи поврат ПДВ-а. Од 1. јануара сви субјекти јавног сектора ће имати обавезу да примају, чувају и издају е-фактуре – у којој мери су, према Вашем мишљењу, они спремни за то?
- То је био један од главних захтева привреде, јер се на тај начин знатно убрзава повраћај ПДВ-а. У првом моменту е-фактуре ће морати да користе сви субјекти јавног сектора, а потом и остали. Дакле, уколико се фактуре упаре, истог дана ће моћи да се реализује повраћај ПДВ-а. Нема разлога да се чека, а и сви би требало да иду у корак са временом, са дигитализацијом, јер ако се убрзава пословање, то је добитак за све учеснике у послу. За све њих је то од великог значаја јер ће имати већу правну сигурност, ефикасност пословања, мање утрошеног времена на чување или претрага старих фактура, да не помињем екологију. Цео систем значи да Србија иде напред и да процес дигитализације на прави начин спроводимо. Дакле, од 1. јануара 2022. године субјекти у јавном сектору имају обавезу да се оспособе да приме и издају е-фактуре између себе, као и субјекти у приватном сектору који желе да примају фактуре од јавног сектора. Од 1. јула 2022. године очекује се да субјекти у приватном сектору буду оспособљени да примају и чувају е-фактуре од других субјеката у приватном и јавном сектору, а од 1. јануара 2023. године сви у приватном сектору би требало да буду спремни да примају и шаљу е-фактуре.
* У септембру сте увели нову рубрику на Инстаграм профилу "Питајте министра", прошли сте кроз више тема са грађанима, које су њихове најчешће дилеме, шта Вас све питају на тој друштвеној мрежи.
- Мислим да су друштвене мреже веома користан алат који нам помаже да видимо шта то највише интересује грађане, где "шкрипи", шта можемо боље... Од када сам отворио своје налоге, било ми је веома важно да се редовно комуницира за грађанима, тако да имам мали тим људи који одговара на поруке и бележи теме које се највише понављају, како бисмо могли да реагујемо. У време пандемије су нам ови налози били посебно корисни, јер смо брзо доносили одлуке које су имале утицај на велики број грађана, тако да су они имали много питања, на које смо ми одговарали буквално 24 сата дневно. Рубрику "Питајте министра" смо увели како бисмо детаљно обрађивали теме које посебно интересују грађане и привреду. До сада смо обрадили тему е-фактура, е-фискализације и новчане помоћи грађанима. Све те теме, са питањима и одговорима, се и даље налазе на профилу на инстраграму у рубрици "Хигхлигтс" тако да сви могу са њима да се упознају. Наставићемо са истом праксом и у наредном периоду, с обзиром на то да смо наишли на одличну реакцију грађана.
* Нема сумње да друштвене мреже све чешће постају извори информисања, те је јасно због чега сте препознали значај и таквог вида комуникације са грађанима, али из позиције Б92 рубрике која овог месеца навршава 15 година постојања, не можемо да пропустимо прилику да Вас питамо како оцењујете улогу медија као извора информација у свим важним економским процесима наше земље и колико Ви сами посвећујете пажњу медијском раду?
- Најпре желим да вам честитам 15 година постојања и да вам пожелим да и даље будете лидери у свом послу, да увек имате правовремене и истините информације, као што је и био случај до сада. Б92 је озбиљан медиј и бренд, читаоци вам верују и то је увек најважније. Морам да признам да пре него што сам почео да се бавим јавним послом нисам знао много о медијима, нити ме је то искрено интересовало. Након што сам постао, најпре градоначелник Београда, а затим и министар финансија, почео сам да увиђам њихов значај, пре свега како би грађани били информисани о свим темама које су од значаја за њихов живот. Када је реч о економским вестима, што је, да кажем, моја област, добре вести које до нас стижу не остављају никога равнодушним, а и нама дају ветар у леђа да се још више трудимо и да још више радимо на бољем сутра за све грађане.
Извор: Б92
