Мали: Затекли смо 2012. године економско-политичку бодљикаву жицу око Србије

Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је да је садашња власт затекла Србију 2012. године без инвестиција, без радних места, са незапосленошћу која је достигла уџбеничке рекорде, јер је сваки четврти грађанин наше земље био без посла.

"Јер смо затекли економско-политичку бодљикаву жицу око Србије коју су  инвеститори заобилазили, јер су свој новац улагали у развијеније земље, реформисане, пријатељски расположене према страном капиталу", објавио је Мали.

Како је рекао, професор Дејан Шошкић навикао је да држи предавања и да је у теорији одличан.

"Добро је да може да пренесе теоријско знање о идеалним економским условима, стерилном економском амбијенту у коме тржиште све само регулише, нема спољашњих утицаја и све функционише по економским правилима побројаним у уџбеницима. Ту имамо само један проблем - где је то знање било на терену када је Шошкић био гувернер Народне банке Србије? Где су те лекције како функционише привреда једне земље заиста, где су резултати примене тог знања? Нема их", навео је Мали.

Мали је навео да је Шошкић у интервјуу на Инсајдер ТВ рекао "слабе институције", и питао Шошкића:

"Па зашто их нисте ојачали, имали сте онолико година? Зашто смо морали са реформом да крећемо од нуле, зашто смо морали да заврнемо рукаве да отворимо 400.000 радних места да би људи могли да издржавају своје породице? Где је то разумевање економских токова Шошкићу било када је српска валута у којој грађани примају плату клизила у понор па су за један евро наши грађани плаћали скок са 80 до 120 динара у само неколико година".

Ево кратке анализе параметара које Шошкић критикује, додаје Мали и истиче да је просечна годишња инфлација, у периоду од 2010. године до 2012. године, када је гувернер био Шошкић, износила 8,4 одсто.

"Од 2008. до 2012. године, кумулативни раст просечне инфлације је био 54,3 одсто. Бројни су разлози високе инфлације у том периоду, али су пре свега узроци долазили због домаћег, а не међународног окружења. Најважнија парола монетарне политике у том периоду је била "не радити ништа са монетарном политиком". Непредузимање мера донела је поменути губитак трећине вредности динара у периоду од 2008. године до средине 2012. године. Домаћи банкарски сектор је склизнуо у кризу, јер су резултати управљања финансијском стабилношћу и надзор банкарског сектора били такви да су четири државне банке завршиле у стечају", указао је Мали.

Да проблем буде већи, додаје, резултати непостојања координације између монетарне и фискалне политике додатно подгревају инфлацију, јер у том периоду данак узима  и неодрживо предизборно повећање плата и пензија изнад сваке економске могућности земље.

"Данас кад оцењујемо рад Народне банке Србије видимо да је у последњих 10 година вођено рачуна о инфлацији, што показује податак да се од краја 2013. године па све до половине 2021. године налазила на нивоу од око два одсто, што је први пут да је Србија имала упоредиву инфлацију са европским земљама. Све периоде и све гувернере пре тога, карактерисала је инфлација која је била и већа и волатилнија, врло често двоцифрена", истакао је Мали.

Како је рекао, удео ненаплативих кредита у 2010. години износио је 16,9 одсто, у 2011. години 19,0 одсто, у 2012. години 18,6 одсто, док је данас удео НПЛ 3,0 одсто.

Девизне резерве на крају 2012. године су износиле 10,9 милијарди евра, нагласио је Мали.

"Данас су 21,2 милијарди евра. Стране директне инвестиције су на крају 2012. године износиле 0,8 милијарди евра, а покривеност дефицита текућег рачуна страним директним инвестицијама је била тек 20,5 одсто. Последњих осам година, покривеност дефицита текућег рачуна је преко 100 одсто. Упркос енергетској кризи, експлозивном расту увозних цена енергената, прилив СДИ у 2022. години је износио чак 4,4 милијарди евра, а дефицит платног биланса је био покривен СДИ са 104 одсто".

Да би инвеститор донео одлуку да инвестира, како је рекао, неопходно је да земља има добро пословно окружење, добре перспективе раста, смањењу интерну и екстерну неравнотежу, као и макроекономску, финансијску, фискалну и политичку стабилност, што за разлику од периода пре 2012. године Србија има већ дуги низ година.

Гувернер Народне банке Србије обавља и функцију гувернера Србије у ММФ и одговоран је за спровођење аранжмана са ММФ, напомиње Мали.

"Аранжман са ММФ-ом суспендован  је од стране ММФ-а већ на самом почетку (потписан крајем 2011. године, суспендован почетком 2012. године). Србија тада није успела да прође ни прву ревизију аранжмана. Као последицу тога, врло брзо смо имали снажан раст премије ризика и повлачење дела инвестиција. Аксиом бившег гувернера Народне банке Србије је био "депрецијација курса у моје време била добра за извоз". Извоз роба и услуга је у 2012. години износио 11,5 милијарди евра. Десет година касније, у 2022. години, извоз роба и услуга је износио 38 милијарди евра", рекао је Мали.

Такође, у односу на 2012. годину, извоз је порастао преко 230 процената, односно преко 13 одсто годишње у просеку и показује да садашња политика девизног курса није била никаква препрека експанзији извоза. 

Напротив, стабилност девизног курса представља основу укупне макроекономске, финансијске и фискалне стабилности.

Притом, не постоји област прерађивачке индустрије у којој извоз није повећан, рекао је Мали.

Такође, индикатор поверења у банкарски сектор је и штедња становништва, па је тако девизна штедња становништва у 2012. години  износила само 8,3 милијарди евра, а данас је 13,7 милијарди евра, што је раст од преко 65 одсто.

"Да закључим, политичка трговина, чији ће рачун на наплату стићи накнадно, кроз повећање унутрашње и спољне неравнотеже, слабљење девизног курса, двоцифрена инфлација и реално обезвређивање плата и пензија бившем гувернеру Шошкићу, је било добро познато, јер је у периоду пре именовања за гувернера НБС обављао једну од највиших функција у НБС - функцију председника Савета гувернера, и самим тим је учествовао у доношењу кључних одлука и располагао свим кључним информацијама", навео је Мали.

Додаје да је фискална консолидација у Србији одлагана из године у годину, а да су последице тога стигле на наплату неколико година касније. 

"Поврх свега, масовно су даване гаранције јавним предузећима за које се унапред знало да ће бити активиране и да ће пасти на терет буџета Републике Србије, односно свих пореских обвезника. Много зналаца има Србија, знамо то сви одувек. Највише спортских коментатора по глави становника, познавалаца фудбала, политичара, економских теоретичара, али, нажалост, мало практичара који ће стварно и урадити нешто".

Нама није тешко да урадимо тешке ствари, јер знамо да грађани Србије очекују да осете бољитак, очекују да се не бојимо да се ухватимо у коштац са реформама, да изгурамо терет кризе са што мање губитака по њих и да одржимо радна места јер људи морају да примају плату, нагласио је Мали.

"Грађанима нудимо развој, изградњу школа, болница, путева, нова радна места. Данас нудимо раст животног стандарда и укупан економски раст земље. Нудимо све оно што сте ви пропустили да им обезбедите", закључио је Мали.

Извор: Танјуг