Мали: Желим да Србија иде даље и да се развија

Све радимо с циљем подизања квалитета живота и анулирања негативних последица криза које се последњих година непрестано смењују. Инфлација нам је највећи противник у борби за бољи животни стандард. Ухватили смо континуитет у подизању плата и пензија и у динамици смо да до краја 2027. године достигнемо просек плата од 1.400 евра, пензија и минималне зараде од 650 евра. Ово су мере за прави, реалан живот, које ће дати највише ефеката."

Ово у интервјуу недеље за Курир говори први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали дан пре него што ће на снагу и званично ступити уредба којом ће се марже великих трговинских ланаца ограничити на 20 одсто, а која је донесена у склопу широког сета економских мера државе, које је министар детаљно разјаснио у интервјуу.

Мали открива и на какву реакцију су наишли код трговаца, зашто је управо Експо 2027 трн у оку српској опозицији, али и да смо за новац који смо као земља изгубили због блокада могли да да изградимо и опремимо 35 школа!

На снагу сутра ступа део економских мера државе који се односи на ограничење маржи на 20 одсто у трговини, али признајем да мени, као обичном човеку, речи као што су "маржа", "рабат", "еурибор" не значе баш много... Шта ова мера у пракси значи за све грађане Србије?

- Није потребно економско знање да бисте знали како мањи рачун у продавници утиче на ваш кућни буџет, последично на живот уопште. Већ 1. октобра можемо разговарати о месечним уштедама за породицу, када израчунамо колико су цене прехрамбених производа, кућне хемије, средстава за личну хигијену биле ниже, тј. колике су уштеде. Ово су мере за прави, реалан живот, које ће дати највише ефеката. А Уредбом о ограничењу маржи, коју је Влада Србије усвојила, предвиђено је да ће од сутра на рафовима свих малопродајних ланаца бити снижене цене до 20.000 производа из 23 категорије. Спроводимо у дело ову меру, која ће бити део сета економских мера, а коју ће грађани у личним буџетима и те како осетити. Циљ нам је даље повећање животног стандарда, јер смо анализом утврдили да цене прехрамбених производа, безалкохолних пића и слично у знатној мери диктирају ниво инфлације и у конструктивној сарадњи са трговинским ланцима сложили смо се да се то мора обуздати. Уз даљи раст просека плата и пензија, раст минималне зараде, која ће већ од 1. октобра износити 500 евра, уз следеће повећање пензија од око 12 одсто, које ће се десити у децембру, грађани ће осетити ефекте одговорне економске политике, оријентисане ка њима и њиховој добробити.

* У среду сте обишли једну трговину и купили 25 производа из 23 категорије и ваш рачун износио је 4.991 динар. За колико би требало да ваш сутрашњи рачун буде мањи?

- Врло радо ћу то већ сутра упоредити јер желим да све што радимо има конкретне резултате. За сваку меру коју донесемо најважнији ефекат је како се то одражава на домаћинство. Очекујемо снижење цена у просеку 10, 15, 20 одсто, у зависности од тога колико је претходно износила маржа на одређени производ. Битно је да се не ради само о неколицини производа већ о целом асортиману намирница које сви свакодневно купујемо.

* Да ли постоји начин да трговине избегну примену ове уредбе и да ли су за то предвиђене неке санкције? Грађани су забринути да ће поједини трговци покушати да надокнаде губитак профита повећањем цена неких других производа или на неки други начин... Јесте ли се сусрели са отпором код великих трговинских ланаца?

- Разговори са трговцима и дистрибутерима нису били лаки, али је апсолутно била јасна спремност на компромис. Ово је мера коју једино заједно можемо спровести. Није нам циљ репресивна мера која ће снизити цене, али многе људе запослене у трговинским ланцима оставити без посла. Не, такав резултат би био Пирова победа. Обуздавање екстрапрофита уз видан утицај на буџете грађана никога не оставља незадовољним. Трговински ланци такође морају да зараде, они обезбеђују више десетина хиљада плата. Овакав начин размишљања је окосница наше економске политике и убеђен сам да сваки другачији вид притиска одлукама које некога уназаде дугорочно не доносе добробит. Свакако, спровођење мере ће контролисати тржишна инспекција, али нисам о овој теми током разговора видео супротстављене стране.

* Председник Вучић је најавио од 1. децембра повећање пензија од око 12 одсто, за шта су стручњаци сагласни да је заиста знатно повећање. Како ће то утицати на животни стандард пензионера?

- Поносни смо што, и поред свих изазова са којима се наша земља суочава у последњих десет месеци, поред свих блокада које се негативно одражавају на нашу економију, држава има новца да подржи и помогне наше најстарије тиме што ће пензије од децембра бити повећане за око 12 одсто, уместо раније најављених седам-осам одсто. Тиме ће просечна пензија у децембру достићи 485 евра, у односу на 432,4 евра, колико је износила просечна пензија у јулу ове године. Дакле, стижемо до 485 евра просечне пензије од децембра ове године, а што је у складу са нашим обећањем да ће до краја 2027. године просечна пензија у Србији достићи 650 евра. Притом, подсетићу вас да је 2012. године просечна пензија у нашој земљи износила 204 евра. Сада је она више него дупло већа! Такође, веома је важно нагласити да пензије расту у реалном износу, дакле, знатно изнад нивоа инфлације, и на тај начин чувамо и побољшавамо животни стандард наших пензионера. То је наша обавеза као одговорне државе, и то је политика којом се водимо годинама и од које никада нећемо и не смемо одустати. Све што радимо, радимо са циљем подизања квалитета живота, животног стандарда и анулирања негативних последица криза које се последњих година непрестано смењују. Инфлација нам је највећи противник у борби за бољи животни стандард. Ухватили смо континуитет у подизања плата и пензија, и у динамици смо да до краја 2027. године достигнемо просек плата од 1.400 евра, пензија и минималне зараде од 650 евра. Да бисмо осетили реалан раст, морамо и инфлацију и трошкове живота да држимо под контролом.

* Колико је за грађане значајна мера о максимизирању каматних стопа на стамбене и потрошачке кредите на 7,5 одсто?

- Меру повољнијих кредита започели смо кредитима за младе, а захваљујући томе много младих до 35 година је већ стекло своју прву некретнину, уз само један одсто учешћа. Укупно је до сада потписано 2.604 уговора, додатно је још 618 кредита одобрено, а имамо још 981 комплетиран захтев у обради. Укупна вредност исплаћених кредита је већа од 170 милиона евра. Ослушкујемо потребе грађана и тако доносимо мере. Следећи логичан корак су повољнији потрошачки кредити. Увешћемо и меру смањења каматних стопа на потрошачке кредите на максималних 7,5 одсто, при чему ће Банка Поштанска штедионица имати понуду за потрошачке кредите са каматом од 5,99 одсто, док ће камата на стамбене бити снижена за 0,5 одсто. За грађане су повољнији кредити и те како важни јер су им потребни за решавање већих животних ставки, за осамостаљивање деце, проширење породице... Верујем да у Србији деценијама нисмо имали власт осетљивију на основне животне потребе грађана од ове. Влада размишља о потребама грађана, оријентисана је ка њима и доноси мере у којима је њихова добробит епицентар ефеката.

* Због чега су мере за побољшање животног стандарда изазвале критике, па чак и подсмех у делу опозиционе јавности и медија, када су буквално до јуче говорили и писали о високим ценама у Србији?

- Прво им је била мантра да радимо за инвеститоре, затим да су изузетно високе марже и да држава поводом тога ништа не предузима. А сада када се нешто конкретно дешава тим поводом, сада су се предомислили и говоре нешто супротно. Дакле, немоћ српске опозиције види на сваком кораку. Да су били конструктивни, проактивни, са идејама које доносе бољи живот, уређенију земљу, раст и напредак, грађани би то препознали и показали на изборима. Када то немате, остаје вам само критика свега као политичка мантра функционалне немоћи и незнања. Неко мора и то. Они нека критикују, ми ћемо радити.

* Земља се већ скоро 10 месеци налази у друштвено-политичкој кризи, а из редова блокадера се могу чути најаве "вреле јесени", новог потенцијалног штрајка просветара... Да ли очекујете да на јесен дође до нове ескалације или смо ипак бар мало ближи решавању кризе?

- Никоме није у интересу да деца не иду у школу, да студенти губе годину, да инвеститори престану да улажу, да се путеви блокирају, да нас туристи заобилазе. Несугласице и проблеми у демократским земљама се решавају дијалогом и изборима. Све друго је губљење времена које наноси штету целој земљи и свим грађанима. Очекујем да у најскоријем року блокадери покажу одговорност према својим суграђанима. Доста смо изгубили, морамо да наставимо да развијамо нашу земљу.

* Колико су вишемесечне блокаде утицале на економију земље? Која грана привреде је посебно погођена?

- Утицај блокада највише примећујемо кад погледамо податке о ПДВ, затим страним директним инвестицијама, приливима од туризма... Грађани се плаше да троше јер имамо кризу, занимљиво је да овако није било чак ни за време пандемије коронавируса. Тако је у периоду од јануара до августа мањи ПДВ у односу на оригиналну буџетску пројекцију за чак 31 милијарду динара. Да бих вам појаснио колико је то, то је, на пример, новац којим можемо да изградимо и потпуно опремимо 35 школа. Годинама смо били рекордер у региону по привлачењу страних директних инвестиција, континуирано смо радили на подизању угледа Србије код светских инвеститора који улажу у наше обвезнице, прошле године смо добили и инвестициони рејтинг, али, нажалост, све то лако можемо да изгубимо. Од почетка године, закључно са 10. августом, остварен је бруто прилив страних директних инвестиција у Србију у износу од 1.880,5 милиона евра. У истом периоду 2024. тај прилив је износио 3.174,5 милиона евра. Ове године се бележи смањење прилива од 1.294 милиона евра или за 41%. Подсетићу вас да је пре блокада, у 2024. години, премашен рекорд из 2023. године по приливу СДИ у Србију - бруто прилив страних инвестиција у 2024. години износио је 5,2 милијарде евра. И поред свих изазова, успевамо да држимо јавни дуг под контролом, тако да је тренутно на нивоу од 43,4 одсто. Даље, успевамо да одржимо пуну запосленост, тако да је у другом кварталу 2025. године износила 51,5 одсто. Стопа незапослености је у другом кварталу износила 8,5 одсто, што значи да је наставила да се смањује, с обзиром на то да је у првом кварталу била на нивоу од 9,1 одсто. Очекујемо да незапосленост 2027. буде седам одсто, а подсетићу вас да је она 2012. била 25,9 одсто. И даље успевамо да задржимо ликвидност, тако да на рачуну тренутно имамо 515,1 милијарду динара.

* Најавили сте да ће Београд и Србија постати центар света током одржавања Експа, али чини се као да у делу јавности и даље постоји неразумевање шта тачно представља ова специјализована изложба... Због чега мислите да је опозиција изабрала баш овај пројекат да буде једна од главних мета критика?

- Већ сам поменуо да је политика опозиције и блокадера критика и мржња. Мрзе сваки успех ове власти, јер је онда њихов неуспех још видљивији. Наравно да ће критиковати пројекат који ће Србији донети највише, манифестацију која ће бити највећа икада организована у Србији, наше представљање целом свету, наша демонстрација успеха до ког смо прошли напоран пут, наша шанса да свет види шта смо све постигли. Од банкрота који нам је претио у њихово време, до земље инвестиционог кредитног рејтинга у мандату актуелне власти. Више од три милиона посетилаца нико никада није довео у Србију као што ће се то десити током Експа 2027. Поносни смо јер је већ 120 земаља потврдило учешће на Експу, што значи да ћемо бити апсолутни рекордери с обзиром на то да је Астана, која је била претходни домаћин, имала 117 земаља. А остале су нам још две године до изложбе. Ми планирамо да до те 2027. године уложимо 17,8 милијарди евра у 323 пројекта широм Србије. То ће бити нека нова Србија, успешна, снажна, уважавана! Нема те опозиције којој би се то могло допасти.

* Како ваша деца реагују на то што је тата постао права звезда Тиктока? Кога бисте од ваших колега из Владе Србије волели да видите на Тиктоку?

- Деца мисле да им се тата бламира (смех). Већина видеа им се допада, само неколико пута сам добио неку критику, али их пажљиво слушам јер је управо њихова генерација највише присутна на Тиктоку. Мени се свиђа овај мало другачији начин комуникације, јер је то прилика да вас људи виде у неком другачијем светлу, а и добро ми дође да се мало одморим од свакодневних озбиљних тема. Драго ми је што се моја другарица Ана Брнабић прикључила Тиктоку, мислим да се одлично снашла, а заједно смо снимили и неколико видеа.

* У понедељак сте прославили 53. рођендан. Да ли нашим читаоцима можете да откријете неки део онога што се пожелели?

- Желим да Србија иде даље, да се развија, да грађани осете бољитак. Много радимо и зато ми је увек жеља да се ти резултати што више виде и осећају. Приватно, моје жеље се увек тичу моје деце, као и што је вероватно случај код сваког родитеља.

Извор: Курир