Мере за решавање економске кризе у Србији

Мере за решавање тренутне кризе проузроковане изузетно лошим потезима Народне Банке Србије    

Мера 1. Смањење обавезне резерве Банака код НБС

             Циљ- повећање ликвидности банкарског система и самим тим обезбеђење преко неопходних крединтних средства за потребе опстанка и даљег развоја привреде Србије (могућност повећања кредитних средстава према привреди Србије)            

              Напомена Ово је мера којом су реаговале све еврпске и светске државе (Исланд, Русија, Европа, Америка). Такође Владе и Централне Банаке су донеле одлуку о максималној финансијској подршци Пословним Банкама (као једним од носилаца привредног развоја). Централна Европска Банка је реаговала са близу 1.500 милијарди ЕУРа како би се спасио банкарски систем а самим тим и привреда земаља ЕУ.  

Мера 2. Обавезно смањање референтне каманте стопе (мера која се спроводи директно и у коорелацији са мером 1) 

               Циљ- директан утицај на смањење каматних стопа пословних банака и омогућавање привреди Србије конкуренског положаја привредама земаља региона (посебно услед једностране примене ССПа и либерализације трговинског система за који Србија услед константног системског уништавања није спремна)  

               Напомена: Народна Банка Србије константим повећањем референтне каматне стопе (уз образложење даљег потпуно нерационалног и не на реалним агрегатима заснованом курсу динара уз истовремену продају благајничких записа- којима се спроводе шпекулатинве трансакције које су у интересу страних банака) директно доприноси повећању банкарских каманта које према привреди у овом моменту прелазе и преко 27% на годишњем нивоу односно вишеструко превазилазе профитне маргине које српски привредници у моментима Светске рецесије могу остварити што доприноси даљем убрзаном пропадању српских привредних субјеката (и потпуном губитку међународне конкурентности) уз истовремено остваривање енормних профита банака. Европска Централна Банка константо смањује референтну каматну стопу такође Федералне резерве САД су је одредиле на нивоу од 1,25% (уз најаву даљег снижавања до 0,75) док је референта камата у Србији 17,5% што је у овом моменту равно апсурду.   

Мера 3. Гаранције НБС за међубанкарске кредите                        

              Циљ- Обезбеђивање дневне стабилности Пословних Банака у Србији (уз истовремено контролилисање каматне стопе на међубанкарске кредите од стране НБС) и сходно томе смањење притиска наплате од привреде Србије и обезбеђивање равноправог положаја пословних банака (посебно банака са српским капиталом)             

              Напомена Гаранцијама НБС на међубанкарске кредите (уз контролисану каматну стопу) у директној је супротности са (након настанка кризе) прећутним забранама Гувернера на ове мере и диретно доприонси заштити пословних банака (посебно српских банака) у дневним проблемима ликвидности што ће додатно допринети стабилности Банкарског система Србије (а такође онемогућује претње Гувернера за примену мера над банкама услед проблема текуће ликвидности).  

Мера 4. Забрана продаје потраживања Банака (од привреде и становништва) трећим лицима  

              Циљ- Заштита грађана Србије (који су узели стамбене кредите и који више не могу да издрже повећање камата проузроковано мерама НБС) и привредних субјеката који су заложили целокупне производне капацитете у циљу повлачења кредита 

Забрана продаје пласмана Банака било којим трећим лицима у наредном периоду услед појављивања Страних фондова чији је циљ да откупе ова потрживања и да по убрзаном и суровом поступку покрену поступке протеста колатерала што ће условити (остајање без станова ставновништа) и продају привредних капацитета односно истовремени стречај великог броја српских компанија, улазак страних инвеститора који ће по багателним ценама купити српске производне капацитете уз истовремено отпуштање хиљаде запослених у Србији.

Мера 5. Забрану бокаде привредних друштава од стране Банака на основу доспелих пласмана који су 100% обезбеђени колатералима у периоду од 90 дана од дана таквих доспећа 

               Циљ Заштита компанија на територији РС и онемогућавање страних банака да злоупотребе блокаду као меру принудне наплате вршећи на тај начин притисак на српске компаније да услед заустављања пословања по далеко неповољнијим условимима продају своје бизнисе    

Мера 6. Обезбеђивање пласмана пословних Банака у стратешки битне секторе привреде Србије од стране Државних институција 

               Циљ Мотивација Банака да пласирају средства у стратешки битне секторе Србије. Могће мере: Издавање гаранција од стране Фонда за развој, Формирање Националне корпорације за осигурање кредита привреди, Осигурање оваквих пласмана од стране НБС. На овај начин подржати стратешки битне секторе (инфраструктуру, производне секторе, извозно орејнтисане секторе, пољоприведу......)    

Мера 7. Повећање привилегија домаћих произвођача у поступцима јавних набавки (у скалду са Законом о јавним набавкама) и самим тим усмеравање буџетских средстава ка домаћој привреди  

            Циљ – Усмеравање средстава ка домаћој привреди и заштита радних места у Српској привреди

             Мера измена  Закона о јавним набавкама и Измена и допуна закона о јавним набавкама члан 55 (који дефинише привилегије домаћих произвођача) у коме ће бити дефинисано да уместо досадашњих 20% привилегија у односу на понуђену цену буде промењено на 40% (колико цена домаћих произвођача може бити већа од цена иностраних произвођача).  

На овај начин ће бити обезбеђена упосленост српске привреде и самим тим задржавање радних места у српској привреди  

Доста је више страних инвеститора који дођу у Србију, Влада и општине им доделе земљиште бесплатно плате им 2000-3000 ЕУРа по радном месту, ослободи их пореских обавеза а они након тога гасе српске прозивођаче из истих сектора услед неконкурентног положаја и дају најниже плате у србији. 

Најава Ђелића (већ доказаног француског ђака који је министар за науку) да доводи Француски Сагем у Србију који ће запослити 250 људи (производња струјомера) али у случају добијања екслузивног уговора за производњу струјомера (без јавних набавки) од стране ЕПС иако се минимум 7 српских компанија бави истим програмом и запошљава више људи, и аквом одлуком би биле потпуно угашене. Иначе Сагем није добио тендере ни у Француској (за струјомере) него их ради Словеначка Искра. Тендер који је добио Сагем за 120.000 струјомера у току 2006. годин и који је поништен предвиђао је услов да компанија има 500.000.000 ЕУРа промета у предходној години (толико о части и националним интересима владе у погледу привилигија домаће привреде).    

Мера 8. Увођење додатних царина на увозне производе и одлагање једностране примене ССП (у погледу једностране либерализације увоза)             

               Циљ – Заштита српских произвођача јер се исим мерама брани и ЕУ од земаља које нису чланице посебно од Кине. Посебно заштитити пољопривреду као и комплетну примарну производњу која услед одстуства читавог низа мера Владе није у позицији да одговори конкурентима из региона