Потпредседница Владе Србије и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, рекла је да су они који су док су били на власти српску економију и енергетику враћали уназад, последњи који треба да деле лекције о вођењу енергетске политике.

“Kао што сте покушавали да убедите грађане да им нису потребни нови ауто-путеви, тако их данас убеђујете да не ваља ни зелена енергија, иако је у интересу свих грађана и да као земља будемо енергетски безбедни и да имамо више енергије из чистих извора, чија производња не нарушава животну средину”, рекла је Михајловић поводом саопштења Народне странке, у којем се напада нови закон о коришћењу обновљивих извора енергије.

Михајловић додаје да ће нови закони омогућити грађанима да смање своје рачуне тако што ће повећати своју енергетску ефикасност, или тако што ће и сами производити електричну енергију из обновљивих извора.

“Такође, овим законом се уводе премије уместо фид-ин тарифа, које ће управо омогућити да се смање трошкови за привреду и грађане, а очекујемо да за неколико година и сама тржишна премија постане непотребна”, додаје потпредседница Владе.

Михајловић истиче да је Предлог закона о коришћењу обновљивих извора енергије прошао широку јавну расправу и добио позитивне оцене како домаћих пословних удружења, тако и међународних финансијских институција, а да они који га сада нападају нису имали ништа да кажу у процесу израде закона.

“Најмање што би неко ко жели да полемише о предлогу закона требало да уради јесте да прочита овај закон, и да се упозна с регулативом и праксом Европске уније. Очигледно је да то нису урадили, јер да јесу, знали би да се, на пример, трошкови балансирања не рачунају за укупни капацитет на мрежи, већ само за одступање између прогнозиране и реализоване производње. Просечни трошкови балансирања ветроелектрана у нашем систему су реда величине пет евра по мегават-сату, а не 75 евра, као што тврде износећи неистине. Такође, режим подстицаја у погледу балансирања важи само до успостављања ликвидног унутардневног тржишта и подразумева да се толерише одређени проценат одступања између прогнозе и реализоване производње, а за већа одступања ће бити предвиђена фиксна накнада коју ће плаћати произвођачи”, наводи Михајловић.

Извор: Танјуг