Михајловић: Јужни ток да, али и Ниш-Димитровград
Док чекамо на решавање спора ЕУ и Русије око овог гасовода, треба да градимо гасовод Ниш–Димитровград и тако обезбедимо сигурно снабдевање овим енергентом из другог правца, каже Зорана Михајловић, потпредседник владе и бивши министар енергетике
Гинтер Етингер, европски комесар за енергетику, потврдио је јуче да је у ситуацији када је стање у источној Украјини налик грађанском рату и када Москва не признаје власти у Кијеву извесно да неће доћи до политичког завршетка преговора о усаглашавању изградње „Јужног тока” с прописима ЕУ. Брисел је истовремено дао последњу „понуду” Бугарској да у року од месец дана одложи градњу овог гасовода, како цела ствар не би завршила у Стразбуру – на суду.
Шта то значи за Србију која гас добија из једног јединог правца, управо преко Украјине и шта уколико током зиме Украјина прекине испоруке гаса, што је већ био случај?
Зорана Михајловић, потпредседник владе и до пре месец дана министар енергетике, у разговору за „Политику” каже да је Србија мала земља и није у могућности да утиче на решавање питања какво је спор око овог гасовода између ЕУ и Русије.
– Међутим, ми морамо водити рачуна о нашој енергетској безбедности и не смемо седети скрштених руку док односи Русије и Украјине не буду бољи. Желимо да гас што пре потече „Јужним током”, али исто тако треба да градимо и гасовод Ниш–Димитровград, који може да буде завршен и пре „Јужног тока”. За енергетску безбедност Србије је важно да имамо други правац снабдевања гасом и ваљда је природно да учинимо све да то и остваримо.
Да ли за ове шамаре који мало-мало стижу из Брисела постоје објективни и законски разлози? Како иначе коментарисати то што се на ТАП гасовод којим ће се допремати гас из Азербејџана не односи трећи енергетски пакет, иако је о градњи тог гасовода почело да се прича много касније него о „Јужном току”, а за овај руско-европски пројекат се на томе инсистира?
Трећи енергетски пакет ЕУ односи се и на ТАП, али је тај пројекат као нова инвестиција, то јест велики инфраструктурни објекат, добио право изузећа, које траје 25 до 30 година, што се сматра довољним да се обезбеди исплативост улагања.
Постоји такође и предлог немачке регулаторне агенције да и „Северни ток” буде изузет од трећег пакета, али о томе још одлука није донета. Изузеће од трећег пакета постоји као могућност и за „Јужни ток”, али конкретни услови морају бити договорени између ЕУ и Русије.
Да ли Европи треба руски гас и ако јој треба зашто онда не градити овај гасовод?
Гас из Русије сада задовољава приближно трећину потреба европског тржишта, док пројекат „Јужни ток” треба да одговори на очекивано повећање потрошње гаса у наредним годинама и у томе се пре свега огледа његов значај. Тренутно се, између осталог и због глобалне кризе која је успорила економски раст у Европи, највећи део потреба за гасом и даље задовољава гасом који стиже преко Украјине.
Треба ли Србији руски гас и овај гасовод и зашто је политика Србије према овом пројекту неодређена – урадићемо како се договоре ЕУ и Русија – зашто се не заузме чврст став какав има Бугарска, да нећемо одустати?
Чињеница да су претходно Министарство енергетике и влада донели све законе и подзаконске акте неопходне да пројекат крене јасно говори да је наш став сасвим одређен. Као држава у пројекат „Јужни ток” ушли смо првенствено да бисмо повећали нашу енергетску безбедност, јер нам је потребан други правац снабдевања гасом.
Нажалост, темпо изградње „Јужног тока” не зависи само од нас, јер је Србија само једна од земаља на траси овог гасовода.
Тренутно много више можемо да урадимо на изградњи гасовода Ниш–Димитровград, који ће нас повезати са Бугарском. Тај пројекат много више зависи од нас, али нажалост, напредује споро због кашњења са реформисањем „Србијагаса”, закључује министарка Михајловић.
Јасна Петровић-Стојановић
