Потпредседница Владе Србије и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, рекла је да је главни циљ нових закона да омогући привреди и грађанима да производе енергију из обновљивих извора и да повећамо енергетску ефикасност на ниво земаља Европске уније.

"Данас представљамо два закона који се тичу сваког грађанина ове земље, Нацрт закона о обновљивим изворима енергије и Нацрт закона о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије. Србија данас троши четири пута више енергије него што је просек ЕУ, бацајући годишњу производњу једне термоелектране, јер се недовољно бавимо енергетском ефикасношћу. С друге стране, много слушамо о коришћењу ОИЕ, а не видимо праве резултате и циљ нам је да и привреда и грађани могу да производе енергију и пласирају је у мрежу. Желимо овим законима да то променимо, да за десет година будемо на нивоу ЕУ по енергетској ефикасности, а истовремено да радимо на смањењу потрошње енергије. Овим законима постављамо обновљиве изворе као наш стратешки циљ јер желимо зелену Србију", рекла је Михајловић.

Михајловић је додала да је тренутно учешће ОИЕ у укупној производњи електричне енергије око 24 одсто, при чему највећи део чине велике хидроелектране, док електране које користе енергију ветра, сунца и биомасе учествују око четири одсто, те да је циљ да до 2050. године најмање 50 одсто енергије долази из обновљивих извора енергије.

"Једна од новина је и да ће потрошачи моћи да буду и произвођачи енергије, да поставе соларне панеле на своје куће или зграде, и да с једне стране смање своје трошкове, као и да вишак енергије пласирају у мрежу. Уводимо такође аукције као нови модел подстицаја, који ће донети већу конкуренцију произвођача", рекла је Михајловић.

Михајловић је најавила и да се од енергетске ефикасности очекује да постане национални покрет и да је циљ новог закона у овој области да омогући грађанима да користе подстицаје да повећају енергетску ефикасност.

"Тренутно постоји буџетски фонд који располаже са 150 до 500 милиона динара годишње за општине и њихове пројекте, а новим законом омогућићемо да се у то укључе и грађани. Управа у министарству располагаће са петнаестак милиона евра у првој години,  након чега ће се тај буџет повећавати, јер ће се у њега сливати и новац међународних партнера и донатора. Намера нам је да овим законом омогућимо грађанима да замене врата, прозоре, да се побољша изолација фасада и да заједно направимо већи напредак у области енергетске ефикасности", рекла је Михајловић.

Реформисање јавних предузећа није питање имена, већ будућности "Србијагаса" и ЕПС-а

Михајловић је рекла да реформисање и боље пословање јавних предузећа није питање имена и појединих директора, већ питање будућности и гасног сектора, и енергетске безбедности Србије.

"Србија је данас, као и цео свет, у озбиљној економској кризи и држава чини надљудске напоре да обезбеди здравствену безбедност и довољно вакцина за грађане, али и да сачува економску стабилност и радна места. С друге стране, имате јавна предузећа која троше новац без планова, програма и пројеката. "Србијагасу" је враћен план пословања за 2021. годину, и сада функционишу и без плана и без лиценци. То мора хитно да се промени јер није питање да ли се троши 100 динара више, него је реч о стотинама милиона евра које се троше без контроле. Данас и у "Србијагасу", али и у ЕПС-у, имамо ситуацију да се ниједан пројекат не заврши на време, а да се у њих улази без јасних приоритета", рекла је Михајловић.

Kао пример Михајловић је навела да се у гасификацију улаже огроман новац, а да не видимо резултате, као што је случај са гасификацијом Шида, где је посао добила компанија са једним запосленим. 

"С друге стране, било ко у Србији ће се запитати како директор неког јавног предузећа у нашој земљи има примања 34.000 евра", додала је Михајловић.

"Зато то није питање Душана Бајатовића или неког његовог директора у "Србијагасу", већ питање будућности гасног сектора, и имаћемо ускоро озбиљне разговоре о будућности "Србијагаса"", навела је Михајловић.

Михајловић је рекла да није боља ситуација ни у "Електропривреди Србије", јер иако су се ЕПС и ОДС раздвојили, ако не буде великих инвестиција у ЕПС-у, мерених милијардама евра, ово предузеће неће постојати.

"Дакле, или ће се новац одливати у повезана предузећа ЕПС-а, а да ЕПС пропада, или ћемо улагати у нове хидроелектране и уредити ову компанију да послује боље и ефикасније. Данас су инвестиције у ЕПС-у испод нивоа амортизације, а губици на дистрибутивној мрежи, технички и нетехнички, износе 250 милиона евра", навела је Михајловић.

Соларни панели на крову сваке куће, зграде или хале

Михајловић је рекла да је једна од најважнијих новина у овом закону да омогући и привреди и грађанима да постављају соларне панеле и да и сами буду не само купци, него и произвођачи електричне енергије.

"Данас је цена тих технологија много нижа него раније, и желимо да омогућимо да на крову сваке куће, стамбене зграде, производне хале, спортског центра, од истока до запада и од севера до југа Србије, имамо соларне панеле. То ће значити да, с једне стране, грађани смање своје трошкове, да вишак енергије пласирају у мрежу, а да ћемо као земља користити више енергије из обновљивих извора и бити ближи нашем циљу, а то је зелена Србија и да се најмање 50 одсто енергије до 2050. године добија из обновљивих извора", рекла је Михајловић.

Извор: Танјуг