Потпредседница Владе Србије и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, рекла је да је циљ Владе да развија одрживо рударство и да је питање заштите животне средине одлучујуће за све одлуке које се буду доносиле у вези са свим рударским пројектима, па и са пројектом Јадар.

“Хвала САНУ што је организовала данашњи скуп, како бисмо разговарали о чињеницама у вези са пројектом Јадар, о потенцијалу који он носи за економски развој Србије и о приликама које отвара чињеница да Србија, са својим резервама литијума, може да задовољи око 12 одсто светских потреба за овом рудом. Наравно, услов свих услова јесте заштита животне средине и тек кад буду завршене све студије, можемо да разговарамо о одлуци у вези с експлоатацијом”, рекла  је Михајловић у изјави новинарима пре почетка скупа у САНУ ”Пројекат Јадар: Шта је познато”.

Михајловић је рекла да је САНУ право место да се разговара о овом пројекту јер је у јавности присутно много неистина, заблуда и полуинформација, које се користе за противљење пројекту за који не постоји одобрење за експлоатацију, нити је потписан уговор.

“Нико нема право да одустане од пројекта који може бити веома важан за будућност Србије на основу тврдњи које немају упориште у чињеницама, а које свакодневно слушамо. Али, такође, ниједна одука се неће донети а да не постоји пуна прегледност у вези са технологијама које ће бити коришћене и утицаја пројекта на животну средину и здравље људи. Без обзира на то шта се дешавало у неким другим земљама, верујем да од државе у великој мери зависи како ће овај пројекат изгледати, а држава неће дозволити да се ради било шта што би нашкодило здрављу људи или довело до уништавања животне средине”, рекла је Михајловић.

Одрживо рударство заједнички циљ, одлуке на основу чињеница и уз максималну заштиту животне средине

Михајловић је поручила на скупу у САНУ „Пројекат „Јадар”: Шта је познато” да нема одрживог рударства без заштите животне средине и да се ниједан пројекат у Србији у енергетици ни у рударству, ма колико важан био, неће реализовати док се не испоштују сви захтеви у вези са заштитом животне средине.

Михајловић захвалила је САНУ на организацији скупа јер је то прилика да се о потенцијалном пројекту "Јадар", за који још није донета коначна одлука нити су завршене све студије, разговара на основу чињеница.

"Чињеница је да је лежиште јадарита, новог минерала бора и литијума у Србији код Лознице, по количини руде једно је од највећих у Европи и да је једно од највећих и по садржају литијума на овом лежишту. Захваљујући овом природном богатству Србија се позиционира као стратешки битна земља на европској и светској карти критичних минералних ресурса, ресурса будућности, од којих ће зависити привреде свих развијених земаља", рекла је Михајловић.

Михајловић је рекла да су Елаборатом о ресурсима и резервама оверене билансне резерве руде литијума и бора код Лознице у висини од 158 милиона тона руде, прорачунате вредности од 56 милијарди долара, а да је вредност потенцијалног улагања 1,5 милијарди долара.

"Потенцијални утицај овог пројекта на БДП креће се од 8 до 15 одсто, имајући у виду да не говоримо само о експлоатацији руде, већ и о њеној преради, могућности за отварање фабрике литијумских батерија, и на крају електричних аутомобила. Питање које се само намеће је да ли смо довољно богата земља да се одрекнемо природног богатства које може бити темељ и наше привреде и стуб јаке економије. Питање је и да ли у Србији желимо одрживо рударство, или ћемо га без аргумената и чињеница одбијати", рекла је Михајловић.

Михајловић је додала да је интересовање за геолошка истраживања литијума у свету повећано због процеса енергетске транзиције и тежње ка климатски неутралном развоју, који подразумева повећање тражње за електричном енергијом, како у индустрији, тако и у свим видовима саобраћаја.

"Решавање енергетске трилеме енергетика-екологија-економија креће се управо ка употреби алтернативних горива, производњи аутомобила на електрични погон и хибрида. Главни материјал за производњу батерија за њихове потребе је литијум, а управо Србија са својим резервама, које покривају 12 одсто светских потреба за литијумом, може заузети важно стратешко место у Европи и у свету. Бити у таквој позицији даје простор да Србија не буде само извозник литијума, већ да створи ланац производње и додатне вредности литијума, а то значи производњу и извоз литијумских батерија и производњу електричних возила. Процењује се да ће до 2025. само глобално тржиште литијумских батерија бити вредно око 80 милијарди долара”, рекла је Михајловић.

Михајловић је нагласила да је изменама закона о рударству обезбеђен законодавни оквир којим су створени услови за преокрет у рударству, не само у смислу могућности за нове инвестиције, него и враћања тежишта на интерес Србије да оствари додатну вредност, кроз заштиту животне средине, прераду минералних сировина и повећање прихода државе.

"Много пута се у прошлости показало да су само незнање и страх спречавали развој и напредак. Верујем да нема потребе да се враћамо 140 година уназад, па да реагујемо као што се реаговало када је изгласан закон о изградњи прве железничке пруге од Београда до Ниша и Врања, тврдећи да ће иза пруге остати пустош. Зато је потребно да разговарамо о свим чињеницама, јер сам сигурна да сви заједно тежимо одрживом развоју и напретку наше земље. Верујем да је САНУ право место и да се састанемо и разговарамо, не само данас, већ и онда када будемо имали довољно чињеница и када будемо доносили одлуке о томе шта ћемо даље радити са рудним богатством 21. века", рекла је Михајловић.

Извор: Танјуг