Михајловић: Зелена агенда неопходна за енергетску безбедност
Потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, рекла је у интервјуу да је скок цена електричне енергије на европским и светским тржиштима условљен ценом гаса, а не због коришћења обновљивих извора енергије. Михајловић је објаснила да на цену струје у Европи карбон таксе утичу само са 20 процената и да је ове године дошло до невероватног скока тражње за енергијом и енергентима.
"Раст цена је последица невероватног скока тражње за енергијом свуда у свету. Постоје и други разлози који су утицали на њен раст међу којима су проблеми са LNG терминалима који нису могли адекватно да раде док су европска складишта гаса била готово испражњена. Кина је последњих седам година затворила одређен број рудника, прекинула увоз угља из Аустралије и започела набавку у другим земљама. Све то је довело до поремећаја на светским тржиштима а утицај карбон такси на повећање цене електричне енергије износи само 20 одсто, што је заједно довело до раста цена електричне енергије", рекла је Михајловић.
Михајловић је истакла да су пројекти у новом инвестиционом циклусу вредни више од 17 милијарди евра. Напоменула је да су државе Европске уније пре више од 10 година започеле енергетску транзицију и промену структуре енергетског микса и да и Србија треба постепено да замењује термокапацитете а да обезбеди снабдевање које задовољава растућу потражњу.
"Стратегија Србије је да иде корак по корак, ништа не може преко ноћи. Ми морамо полако да излазимо из прљавог лигнита али и истовремено да градимо нове капацитете. У том процесу гас је сигурно транзиционо средство. Велике хидроелектране, соларне и ветроелектране, као и прича о нуклеарним електранама су питања о којим треба да разговарамо. Ако имамо став да желимо да се укључимо енергетску транзицију али и да осигурамо довољно електричне енергије која је произведена искључиво и само у Србији, онда морамо да градимо капацитете за наредних 20 до 30 година. Цена електричне енергије из лигнита данас, у односу на цену електричне енергије произведене у хидроелектранама, соларним парковима и гасним електранама, знатно је већа јер користимо јако лош лигнит који није исти као онај од пре 10 година", рекла је Михајловић.
Михајловић је нагласила да су доказане резерве минералних сировина по свим елаборатима у вредности преко 250 милијарди евра и да су оне веома битна компонента зелене транзиције.
"Србија располаже невероватним количинама бакра и злата. Недавно смо отворили рудник Чукару Пеки због кога ће Србија постати друга европска земља по њиховој производњи. Зелена економија је базирана на тим сировинама. Када је литијум у питању, доказано је да је Србија богата јадаритом, јединственим минералом који у себи садржи и литијум и бор – критичне сировине у свету. Питање употребе литијума није само питање новца којим ће Србија располагати на основу раста друштвеног производа, већ је то потпуно другачија позиција Србије у свету. Литијум је заиста нафта 21. века, а ми желимо комплетан ланац производње, не само рудник, већ и фабрику литијумских батерија и фабрику електричних возила. Да ли ћемо то имати, зависи од неколико услова, а један од најважнијих је заштита животне средине", рекла је Михајловић.
Извор: Ројтерс
