Желимо да у Војводини градимо дух заједништва између Срба и мањина, истовремено не заборављајући српске корене, који леже управо у заједништву, а не у поделама. Сепаратистичке тенденције у Војводини данас су маргинализоване и скрајнуте, али и даље постоје, и не треба их занемаривати.

Овако председник Покрајинске владе Војводине Игор Мировић, у интервјуу говори поводом вишедневне прославе 100 година од присаједињења Војводине Краљевини Србији, која ће бити обележена низом манифестација. Он подсећа да је увођење обележавања овог значајног историјског датума за Србе и Србију био један од његових првих потеза на овој функцији, али додаје да се изузетно води рачуна и о националним мањинама, а њихови празници поштују.

Прослава годишњице присаједињења прилика је да се подсетимо на једну величанствену традицију Срба у Војводини, која је помало била заборављена у времену након 1941. Чак смо и деведесетих, када је оживљена слобода изражавања, о овој теми стидљиво говорили. Дух самонегације, самопорицања, недовољног поштовања сопствених вредности је нешто што је захватило све наше крајеве, не само Војводину. Чинимо све да реафирмишемо чињенице, не због бесциљног повратка у историју, већ због садашњости и будућности. Јер, пред нама су страховито велики изазови на унутрашњим, регионалном и на глобалном плану.

* Говорите о духу заједништва у Војводини, а суседна Хрватска користи сваку прилику да се у ЕУ пожали на положај своје мањине у покрајини, прети блокадом нашег европског пута, а истовремено на делу имамо готово званичну реафирмацију усташтва у овој земљи...

- У Србији, у Војводини, где живи највећи број припадника хрватске мањине, говоримо пре свега о стварима које се тичу развоја, информисања, културе, како да их финансијски помогнемо. А када се говори о Србима у Хрватској, онда су теме углавном провокације, екстремно десни ставови чак и појединаца у хрватској влади, отворене фашистичке пароле, као што је поклич "За дом спремни".

* Из Брисела, међутим, не реагују на дешавања у Хрватској, али зато користе сваку прилику да опомену и лупе пацке Србији...

- То су све механизми који служе за присиљавање наше земље да прихвати уступке на неким другим фронтовима. Више пута је председник Вучић говорио како слуша поруке да треба да признамо независност Косова, па ће све друго бити лако. Помажемо и бринемо о мањинама не зато да бисмо добили неки поен у Бриселу, него зато што је то цивилизацијска и демократска норма. Да ли ће то служити као некакав тас на ваги одлучивања о нашем европском путу, треба да одлуче европски лидери.

* Како гледате на често лицемеран однос Брисела и сталну политику условљавања?

- Искрено, и помислио сам да су претерали сада када су тражили да наставимо дијалог са Приштином, чак и ако она не смањи таксе за српску робу, а заузврат ће нам отворити три преговарачка поглавља. Свако нормалан мора да се запита где су границе непринципијелног понашања. Овде је на делу нека врста недоследне политичке игре која треба да нам отежа, а не олакша пут ка ЕУ.

* Сматрате ли да треба наставити пут ка ЕУ по сваку цену?

- Не. Наравно, не треба занемарити економске везе Србије и земаља ЕУ, развојну помоћ коју добијамо, директне инвестиције. Тај веома узак пут којим ми идемо је једини у овом тренутку. Изазови су велики и тичу се два тешка услова - КиМ и чланство у НАТО. Нисам велики љубитељ НАТО и не знам како бих то пре свега сам са собом преломио.

* Хоће ли бити ванредних републичких избора?

- Надам се да ћемо одговор на то питање имати веома брзо. Много фактора је ту у игри, тако да све што бих сада рекао било би нагађање. Уосталом, за нешто више од шест месеци практично улазимо у изборну годину јер редовни избори падају 2020.

* Следећа година је изборна и за СНС. Како коментаришете најаве да ће се Вучић повући са чела странке?

- Можда би њему тако било лакше, али нисам за то да се он повуче. Вучић се показао као велики лидер, пре свега као велики радник, снажна политичка фигура. Он је потребан Србији. Нико разуман не може да негира да се ради о успешном, одговорном, међународно признатом председнику, који то није про форме, већ је председник са садржајем, који има конкретна дела, који на међународној сцени има снажне контакте.

* Вучић каже да су се многи у странци успавали. Да ли се треба захвалити појединим министрима из СНС?

- Припадам оној конзервативној струји која сматра да у ужем кругу треба дефинисати приоритете, укључујући кадровске, па тек онда то износити на потврду партијским органима и јавности. Жестоко сам против новог тренда препуцавања преко медија. У томе не учествујем и критикујем често оне који то раде. Не схватам зашто се поједини наши високи функционери међусобно оптужују преко медија. То сматрам њиховом слабошћу.

* Колико ЕУ интеграцијама доприноси и мађарски фактор и добра сарадња са том мањином?

- Преломна тачка у односима двају народа и двеју држава биле су декларације о помирењу, када су одређене ствари стављене у орман историје. Мађарска влада улаже огромне напоре да се помогне наша култура, баштина у Мађарској, а исто чинимо и ми када је реч о мађарској мањини у Војводини. Не видим ту заиста ниједан проблем у будућности. Ова сарадња може бити узор и за односе између многих других мањина.

* Хоће ли ове године бити опредељено седам одсто за Војводину из расходне или приходне стране републичког буџета?

- Ове године ћемо имати седам одсто од расходне стране буџета. И даље сматрам да је боље донети Закон о финансирању Војводине и дефинисати развојни модел покрајине, него то питање остављати у сфери политике и тако давати шлагворт онима који ту тему злоупотребљавају. Они заступају тезу како Војводина ствара 45 одсто БДП, а враћа јој се само седам. Притом свесно занемарују чињеницу да се Војводини враћа и кроз плате здравствених радника, да национални буџет финансира војску, полицију, ту су и велике инвестиције иза којих стоји држава Србија.

* Када сте дошли на чело Покрајинске владе рекли сте да сте затекли хаос у финансијама. Какво је сада стање?

- О свему најбоље говори раст буџета, који је на почетку мандата ове владе био 60 милијарди динара, а за следећу годину припремамо буџет од 74 милијарде и новац иде на конкретне циљеве, па је тако 700 милиона динара уложено у инфраструктуру у протекле две године. Има много добрих привредних вести из Војводине, на пример ове године је 20.000 људи више нашло посао него претходне.

Извор: Новости