Председник Покрајинске владе Игор Мировић сматра да је век који је прошао од присаједињења Војводине Србији донео остварења начела Велике народне скупштине и да је Војводина, упркос низу историјских искушења, управо у Србији доживела готово незамислив напредак у свим областима друштвеног живота - од привреде, преко науке и образовања, до културе и спорта.

"Склад националних, конфесионалних и културолошких различитости који у Војводини влада и данас и континуирана и искрена подршка очувању, развоју и просперитету свих идентитета који чине то својеврсно богатство, потврда су да смо се те речи доследно држали и да обавезу која нам је пренета нисмо заборавили", истакао је Мировић.

Он каже и да дубоко верује да је век који је минуо од тада до данас потврдио реч срца и реч ума посланика Велике народне скупштине Јаше Томића - "Јесмо ли добро урадили? Ако питамо срце, казаће - учинили сте по мени. Ако питамо памет и она ће нам то исто казати".

Подсећајући на речи које је непосредно после једногласне одлуке 757 посланика Велике народне скупштине Бачке, Баната и Барање о безусловном присаједињењу Краљевини Србији, изговорио Јаша Томић, Мировић каже и да је то била озбиљна упитаност трезвеног човека који је стајао на челу колоне истих таквих људи, потпуно свесних да им је додељена тешка и узвишена улога да баш они означе крај једне и изаберу прави пут у новој епохи светске историје која је управо почињала.

"Славко Милетић, Блашко Рајић, Стеван Михалџић, Људевит Мичатек, Милица Томић, Бабијан Малагурски, Павле Татић, Јован Храниловић, Марија Јовановић, Игњат Павлас..., само су нека од најистакнутијих имена у тој колони бесмртника", напомиње Мировић.

Он каже и да је историјске услове за доношење одлуке о присаједињењу створила савезничка победа у Првом светском рату којој је - огромном жртвом и још већом храброшћу - одлучујуће допринела управо Краљевина Србија.

"Начела слободе, равноправности и просперитета за све, на којима се одлука Велике народне скупштине заснивала нису, међутим, дефинисана тада, напротив. Та начела су била темељ вековне борбе српског, али не само српског народа у Хабзбуршкој монархији за сопствену самобитност и сопствену будућност", навео је Мировић.

Он истиче да је симбол те борбе био и остао све до данас Светозар Милетић, а да су она, 25. новембра 1918. године, у Новом Саду, само коначно сажета у једну велику и трајну политичку одлуку.

Мировић је скренуо пажњу и на један став садржан у одлукама Велике народне скупштине, а који гласи:

„Несрпским и несловенским народима, који остају у нашим границама, обезбеђује се свако право којим желе да, како мањина, очувају и развијају своје народно биће.“

Сматра и да изражавање тог става није било ни пука политичка прокламација, ни фраза примерена једном заиста великом тренутку историје, већ чврста реч коју су наши преци дали, односно људска и морална обавеза коју су они свесно преузели и то не само у своје име већ, како каже, и у име свих који ће доћи после њих.

"Уверен сам да је наша будућност у заједништву и економском развоју - будућност која мир и слогу додаје начелима грађанске и националне равноправности. Заветне идеје нових генерација сасвим сигурно, имаће снажне узоре међу онима којима су посвећене ове странице", поручио је Мировић.

Извор: Новости