Када већ говорите о политичким непријатељима, зашто стално умирујете ЕУ да се не плаши ако ви дођете на власт?
Зато што сам неколико пута директно изгубио изборе пошто је Европска унија била убеђена да ће све да се промени ако победи Томислав Николић или Српска радикална странка, коју сам водио.

Ко онда о томе одлучује у Србији, грађани или неко други?
Искрено да вам кажем, са ЕУ на леђима као супарником – не можете да победите у Србији. Зато што грађани процењују, они вас воле, цене, дају вам много гласова, али када се постави питање хоће ли бити запошљавања ако ви победите, да ли ће да оду све те инвестиције без којих је очигледно да у Србији више ништа не може да се деси, онда они кажу: „Нека сачека он боља времена, нека се помири са том Европом, утврди шта не ваља у њиховим односима, али нама је свакодневни живот много важнији од обичне љубави према политичарима.“

То значи да ће нам ЕУ и међународни фактори стално састављати владу. Па, Ви сте рекли да нам је бивши амерички амбасадор Камерон Мантер са тајкунима састављао владу.
Ја не могу да замислим да би неко нормалан у Србији саставио Динкића, Дачића и Тадића. Од нас у Србији ово нико није саставио, пошто ми немамо циљ када састављамо владу, изузев да будемо министри и да нам се жене возе службеним аутомобилима. Претпостављам да је стратегија ЕУ одлучила да јој треба власт која ће да настави европске интеграције.

Шта ћете сутра ако будете мандатар, можда ће, рецимо, садашња амбасадорка Мери Ворлик доћи да вам каже како да саставите владу?
Не, нико неће моћи да ми каже како ћу да саставим владу. Мора прво да ми изнесе конкретне разлоге зашто неко не може да буде у влади. Али ја сматрам да чак и појединачно, из неких странака, са неким људима не бих могао да будем у влади, па макар ми и не формирали ту владу.

Хипотетички, коју двојицу бисте изабрали: Тадића, Дачића, Коштуницу или Динкића?
Мислим да ће сви остати изван комбинације. Тадић би једном коначно требало да формира блок странака са којима ће да дели заједничку судбину, а не као данас да га уцењују и да му, као Динкић, набијају прст у око сваког дана. СНС припрема своју листу. Нова Србија, која је формално коалициони партнер ДСС-а, види шта се дешава и тражи свој пут. ДСС је ту непознаница и самој себи. Ако ме питате да ли ја нешто знам: не, не знам, али не зна ни та странка. Дакле, ако Тадић жели да створимо демократску државу са два блока, то су његови партнери, зашто бих му ја отимао оне који су сада везани за њега и које он гледа како упропашћавају Србију.

А да ли бисте једног дана могли са Тадићем да владате?
Ако освоји мање од нас, великодушно бих му понудио да формирамо владу.

Колико дуго може да траје игра између Вас и Коштунице?
Нема још избора, а ја не волим да од људи правим жртве. Ето, позив је отворен. Мислим да Коштуница чини стратешке грешке. Када увиди да ми радимо добро, онда уместо да са нама ради, он одреди неког свог члана да са нама ради.

Боли Вас што је у Крушевац послао Милоша Алигрудића?
Не, то њега треба да заболи, зато што је скуп у Крушевцу заслуживао председника ДСС-а. Председник ДСС-а није изнад скупа у Крушевцу на Видовдан.

Део међународне заједнице тражи да се разговара са косовским Албанцима. И Ви сте за разговор са људима који су тамо изабрани. Како је дошло до таквог преокрета?
Није то неки нарочит преокрет. Не заборавите да сам више од 15 пута путовао у Приштину на разговоре са Ибрахимом Руговом 1998, када смо ушли у Владу Србије. Проф. Ратко Марковић, Милован Бојић и ја били смо чланови делегације која је ишла на разговоре са Ибрахимом Руговом. Одлазили смо и када он није хтео да се појави и на крају смо први састанак одржали у просторијама његове политичке странке. И није нам било тешко.

Овој власти је тешко пошто је Косово прогласило независност, а признале су га и најутицајније државе.
Видео сам да су се амандмани Србије на Резолуцију Савета Европе у Стразбуру састојали само у томе да се свуда додају речи „на основу Резолуције 1244 СБ УН“. Нашим властима је битно да то пише, а што тога нема на терену, није битно. Ваљда мисле да ћемо за 100 година имати неку васионску правду, па ће она да каже: „Е, па, овде је писало ’по Резолуцији 1244’“.

Хоћете да кажете да треба прихватити реалност?
Хоћу да кажем да се проширио Еулекс, кога нема у Резолуцији, хоћу да кажем да се они полако усмеравају како да остваре чланство у појединим међународним организацијама. А Србија се прави да се ништа не дешава. Директни задатак српске власти је да одмах почне да разговара са онима који владају КиМ.

Мора се разговарати са Албанцима

Да ли бисте Ви учествовали у разговорима са косовским Албанцима?
Ја сам у опозицији, с ким ја да разговарам на Косову, са њиховом опозицијом. Али, без разговора са њима проблем не може да буде решен. Хајде да ми узмео као заштитника Руску Федерацију, они нека узму неку западну државу која је признала независност, и нека Тадић и Сејдију седну негде као људи и разговарају.

То смо већ имали под руководством Ахтисарија.
Не, ово би били озбиљни разговори, овде треба да се изађе са предлогом мера.

Да ли то подразумева разговоре о техничким питањима?
Не, то подразумева судбинске разговоре. Решавање статуса.

Да ли бисте Ви ушли у разговоре о техничким питањима без бојазни да се на крају уопште неће разговарати о статусу?
Ја не бих разговарао о техничким питањима, јер тиме признајете ту власт тамо. Хоћу прво да видим шта ћемо са КиМ, а после с њима може да се разговара о томе како да уреде живот.

Тадић нам није рекао истину

Сваке недеље чујемо бар једног амбасадора у Београду како каже да нема статусних преговора.
Жао ми је што председник Тадић води тајну политику о стварима о којима би требало да буде обавештена јавност.

Шта је то што ми не знамо?
Тајно је то што ми не знамо шта је истина у причи да можемо да уђемо у ЕУ без решавања статуса Косова. Ми не знамо да ли је то тачно или није.

Мислите да су њему рекли, а да он нама није?
Ја сам слушао изјаве неких амбасадора великих сила у Београду, које су признали независност Косова, а који су рекли: „Па, не можете у ЕУ ако то не решите“. Ја поводом тога изражавам велику бојазан. А нисам у току, жао ми је што не знам. Можда бих могао да пружим подршку онима који су на власти. Мени је бесмислено да им пружам подршку за законе, то морају сами јер имају 126 посланика.

У ком смислу да им пружите подршку?
Ако кажу да ми нећемо никада ући у ЕУ без Косова, као што понекад искаче Вук Јеремић, а Тадић му онда лупа пацке. Ако кажу: поставили су нам услов или ЕУ или КиМ, ја сам спреман да кажем: „Подржаћемо вас у настојањима да КиМ не буде услов за улазак у ЕУ“.

Како да не буде ако јесте?
Ако траже признање, а власт каже да неће, прихватићу да и ми сносимо одговорност јер ће можда теже да се живи у Србији.

А шта очекујете да ће Вама рећи у Бриселу?
Очекујем да реагују на неке моје предлоге које сам изнео пре више од годину дана.

Зашто мислите да би третман према Вама био другачији него према Тадићу?
Зато што ја не лажем.