Може ли држава да одбрани динар
Свакодневна економска реалност само потврђује исправност става СНС у захтеву за расписивањем ванредних парламентарних избора, јер сваки дан доноси нових 500 или 550 отпуштених радника, даљи раст неликвидности реалног сектора који се посебно манифестује кроз уредно финансирање кредита према банкама што доноси економски суноврат којем ће на пут да стану једино одговорни, креативни професионалци који ће доћи на власт после ванредних парламентарних избора. Свакодневно отпуштање радника, непостојање видљивијег опоравка индустријске производње у земљи није велики проблем за власт, јер она арчи паре грађана Србије из буџета, формира нове регионалне коалиције, затим спрема нове изборне преваре и покушава да бацањем прашине у очи изгладнелом народу прикрије сопствену неспособност. Покушава се, и ми смо већ и причали више пута на конференцији за новинаре, покушава се разним статистичким показатељима да прикаже тобожњи излазак из рецесије из које на жалост још увек нисмо изашли. Не само да нисмо изашли већ дубље тонемо у економску кризу захваљујући неадекватним мерама економске политике коју предузима власт.
О неким мерама које су можда од вас и од грађана Србије онако на први поглед скривене, али које су реалне и које ће нас на дуги рок заиста скупо коштати уколико не променимо и власт и економски модел у земљи, о томе ће нешто више рећи колега доцент доктор Никола Тасић
Никола Тасић: Па ми стално причамо о монетарној политици и о курсу динара, међутим ми смо прошли пут, односно крајем априла, тачније 29. априла Јоргованка Табаковић је упозорила на тадашње кретање курса динара и на чињеницу да је током априла од 29. марта до 29. априла динар ојачао за пару сваки дан и да се тада о томе уопште није писало, а сада када динар ослаби за 30 пара преко ноћи и ми се сада питамо зашто? Ми смо тада упозоравали да је касно да причамо о томе кад већ крене динар да слаби.
Међутим, кад је већ динар кренуо да слаби не би шкодило да се запитамо због чега. Па ево овако, да кренемо од највећих играча. Пре свега од банака тј. од НБС као највеће банке. Од 1. јануара ове године, дакле самим почетком 2010. године пословне банке су од НБС зарадиле по основу камата на репо хартије, дакле само по основу зараде од камата су приходовале 4,8 милијарди динара. То је при данашњем курсу евра износи нешто испод 50 милиона, тачније 47,2 милиона евра и ми се онда питамо одакле вишак динара којим се нападају наше девизне резерве и одакле сталан потреба да НБС интервенише бранећи курс. Ето одакле, из самих грешака које НБС доноси. Ако ништа, видимо да је само из ове где је интервенција од 50 милиона била довољна само из оних камата које су банке оствариле тргујући са НБС. Поред тога, још више је забрињавајуће што пословне банке сад остварују добре камате и у сараадњи са Министарствим финансија, дакле, купујући динарске обвезнице које издаје министарство. И док нас је гувернер у оставци и многи режимски економисти убеђивали да су девизне реверве стабилне, да има довољно резерви да се одбрани динар, нас интересује како је могуће да су девизне резерве стабилне и како дефинишемо ту стабилност, јер уколико ми одржимо девизне резерве на истом нивоу, а притом од ММФ-а позајмимо скоро 3 милијарде евра да би одбранили те девизне резерве, то значи да ми нисмо исто богати ко јуче, то значи да смо сиромашнији за 3 милијарде евра. Е сад, што девизне резерве изгледају да се нису промениле то само значи да ми имамо 3 милијарде евра више дуга као држава. Овај дуг је према ММФ-у и тај дуг је прихватила Влада Србије у име свих нас.
Сви знамо да ће то у дугом року донети само веће порезе, јер напросто тај новац ћемо морати однекуд ми да вратимо. Такође брине и природа ових инструмената којим оперише и монетарна и фискална политика да би склањала новац или га упумпавала натраг у привреду. Наиме, НБС повлачи папире које ми зовемо новац, истим папирима које зовемо обвезнице и вредност једних и других јемчи само потпис гувернера. Дакле, за папир који не плаћамо ништа, који зовемо новац и папир за који плаћамо 15%, 10% или тренутно 8% који називамо репо хартија. Та два папира немају никакву суштинску разлику у вредности, међутим ми плаћамо годинама већ двоцифрене камате на те инструменте. И такође у дугом року ми имамо само веће цене и те веће цене као последицу неспособне монетарне и фискалне политике осећају добро грађани Србије, јер колико год пута да промените методологију рачунањем базне инфлације, рачунате индекс цена на мало, измишљате нека прилагођавања и хармонизацију итд.
На крају се добро осети колико су скочиле комуналије, колико је скочио бензин, колико је скочила сва остала акцизна роба, колико ће скочити све увозне цене, то не може да се сакрије у дугом року. Са друге стране Министарство финансија које, за разлику од НБ, не може да одштампа нове динаре, да плати камату или да плати неке обавезе. Министарство је напросто признало да ће подићи порезе. Видимо да је то случај и са ПДВ-ом и свим осталим порезима који у дугом року морају да се повећају. Да би ми отплатили обвезнице за које данас кажемо да су нам потребне, а заиста не знамо зашто су нам те обвезнице потребне, јер чак и да има неких позитивних мера да кажемо због тих обвезница моћи ћемо да одмрзнемо пензије и плате, добро видимо да је то велика илузија, јер је питање колико те одмрзнуте пензије или плате могу да купе при данашњем курсу или при курсу од 110,120 или ко зна до ког курса ће нас довести ова монетарна и фискална политика.
Миленко Џелетовић: Ево ја ћу само кратко да сумирам ово што је Никола рекао. Заиста по оној чувеној „Статистика, наша дика што пожели то наслика“, власт покушава да неким статистичким показатељима замагли људима гладне стомаке и када обећавате грађаним и бирачком телу 1000 евра бесплатних акција, када обећавате 500.000 нових радних места, када обећавате високе стопе привредног раста, за пар година учлањење у ЕУ, логично је и очекивати од бирачког тела да верују у то, јер нада последња умире. Међутим када ви гладног човека статистичким показатељима покушавате да убедите да је сит, е то већ не пролази и то заиста потврђује ону да можете лагати некога све време, можете лагати и цео свет неко време, али не можете цео свет све време.
Ово померање девизног курса, а којег сте сви сведоци и талас новог поскупљења енергената, горива, најављено поскупљење путарина што ће представљати заиста несношљив удар на грађане Србије, све ме ово подсетило на једну изјаву министра економије пре пар година на једном предизборном скупу када је рекао “Девизни курс је стабилан и остаће стабилан наредних 50 година“. За ту заслугу ја очекујем Нобелову награду за економију. У светлу тих и њима сличних изјава посматрајте и овдашња и данашња обећања и хвалоспев власт, као и успех економске политике.
Понављам још једном, ванредни парламентарни избори су оно што захтева СНС и једино што може донети промени економског модела, јер нас овај садашњи на жалост води ка суноврату. Ако има питања, изволите, ако не хвала вам најлепше!
