Са друге стране, грађани Србије крпе крај са крајем, живе из дана у дан све теже, и подаци и о инфлацији, али и подаци који говоре о паду индустријске, посебно пољопривредне производње. Пољопривредна производња нам је толико пала, да је дошла на ниво са краја 19. века.

Дакле, први пут више нисмо у 20. веку, нисмо као у периоду до Балканских ратова, као што је било до пре месец дана, на нивоу из 1910. године, сад смо сведени на ниво краја 19. века, на 1895. годину. Е такав је сточни фонд данас у Србији, дакле на нивоу из 1895. године.

То нико није сањао да ће иједна влада бити у стању да уради, али Влада Републике Србије је успела тако нешто да направи.

Постављамо питање зашто Влада Србије није разматрала Закон о јавним набавкама, који је предложила СНС, и зашто је, за само три минута, скинут са дневног реда? Предлогом закона о јавним набавкама, могли су то да питају и своје стручњаке и међународне експерте, уштедели би смо између 400 и 500 милиона евра на годишњем нивоу и много тога могли да уложимо и у развој пољопривреде, и у развој наше инфраструктуре.

Ми ћемо у наредним данима, као што сам рекао, говорити о бројним проблемима са којима се суочавамо, посебно јавна, државна предузећа, или предузећа, како их данас сви у Србији популарно називају, партијска.

Прво од њих је, и неколико наредних недеља и месеци ћемо се тиме бавити, Азотара – Панчево. Ми смо месецима говорили посебно о погубној политици у многим јавним предузећима и припајањем девет предузећа не само да је уништаван „Србијагас“ и то намерно, већ су се додатно уништавала и сва припојена предузећа, која су као партијски плен припала Социјалистичкој партији Србије - потпуно је свеједно, јер и за то је одговорна Демократска странка.

Истовремено су, пошто су све време говорили да то раде због чувања радних места, повериоци тих предузећа, пошто за испоручену робу нису добијали новац, углавном су морали да гасе своја предузећа, те је директно и индиректно у разним предузећима, повериоцима тих фирми, остало без посла 1.282 радника. У претходном периоду од 4 године, Азотара је по налогу државе гашена 7 до 8 пута. Само једно гашење Азотаре кошта 1,18 милиона евра, то је 9,44 милиона евра- нико до сада није одговарао за то.

Чувена афера око пшенице, у којој је Азотара део пшенице узела из робних резерви, а део од Викторија групе, је направио губитак Азотари од 40 милиона евра. Нико није одговарао. Ако вас буде после интересовало, ја сам у стању да вам детаљно објасним како је то рађено и у чију корист, којих приватника који држе Викторија групу и на који начин. План реструктурирања Азотаре поверен је фирми која се никада тиме није бавила: ЦЕС МЕКОН.

Познато вам је зашто ЦЕС МЕКОН, реч је о господину Никезићу, а за своје услуге је наплатила нешто мало мање од 500.000 евра. А ви знате да је то фирма у којој је радио и премијер Цветковић, и зашто они морају да добијају све послове. А иначе и његов син, дакле тај Никезићев син, ради у Агенцији за приватизацију, наравно.У исто време, ова компанија је била изабрана да ради пројекат нове организационе структуре Јавног предузећа „Србијагас“, за шта у две године има уговоре за преко 1 милион евра. Нико, наравно, није одговарао.

Овде имамо показатеље комплетне, укупне нето губитке, за сваку годину индексе губитака, и ово је рецимо година успешног вођења од стране Бајатовића, јер се посебно хвалио, то је 2010. година, можете да видите, мени је страшно ово и да прочитам, званични подаци, па 40.886.551,90 евра губици, па ником ништа. Али оно што је нарочито интересантно, сад ћу вам рећи један пример, 2010. у односу на 2009. годину. Ми смо се, као што видите, детаљно бавили, имамо прецизну документацију, документација једва може да стане у моју канцеларију. Стална имовина бележи смањење од 4 посто. 2010. у односу на 2009. Капитал бележи смањење од 88 посто. Дугорочне обавезе, е оне имају раст од 79 посто. А то су обавезе! Нето губитак, и он има раст, од 130 посто! Обавезе из пословања - и оне имају раст: 147 посто! Показатељ задужености фирме, 2009. године износио 53,85 посто, а 2010. чак 92,39 посто. Акумулирани губитак: близу 100 милиона евра. Смањење капитала: само у 2010. години смањено је за 41 милион евра.

Извините, јел тако идемо напред? Јел тако држава ради? Па ако тако држава послује, шта онда да очекујемо од било кога другог? Оно што је посебно интересантно, то ћу вам детаљно и објаснити како изгледа, специфичност Азотаре као „праонице“ Србијагаса, партијског предузећа, огледа се у томе да дају робу фирмама које се након тога или гасе, или прелазе у спор.

Како то изгледа? Направимо фирму „Фатић-Вучић“, није важно, и кажемо: дајте нам вештачког ђубрива за милион евра. И ако смо добри са неким од њихових величанстава из те две политичке странке, они нам дају ђубрива за милион евра. А има да дају и за пет. А онда ми кажемо: супер, хвала вам што сте нам дали то ђубриво, угасимо фирму, пошто је д.о.о. одговорност са 500 евра, баш нас брига, никад не вратимо ни један једини динар. Наравно, зна се где се плаћа оно што се плаћа, претпостављам да нико није луд. А то се све ради без банкарске гаранције. Сваки је уговор без банкарске гаранције! Дакле да свако може да затвори фирму. И таквих примера имамо више: „Вујадиновић РМВ“ - Премина, 952.000.094 динара; „ДК ЕУРО“ - Ариље, 673.333.000 динара; Фертил д.о.о.-Бачка Паланка, 584.421.000 динара, а све укупно је 5.828.782.000 динара. Интересантне су те везе са Викторија групом и ЦЕС МЕКОН-ом, али о томе ћемо на следећој конференцији за новинаре.

Желим да кажем свима вама. Српска напредна странка неће водити алиби политику, ми нећемо да се боримо за то да можемо да се похвалимо да имамо 90, 100 или 110 посланика, наш једини циљ је победа, промене у Србији, морамо да победимо све њих заједно. Кад кажем „све њих“, заједно и ДС, и ЛДП, и СПС, и Г-17. Сви су у истом лонцу, све су заједно радили у претходном периоду, планирају да наставе да уништавају Србију у наредном периоду и зато је наша обавеза да их победимо и да обезбедимо какву - такву будућност, али свакако бољу за нашу децу и за нашу Србију.

Поново сам анализирао њихове жеље, превазишли су оних 84 посто, са новим жељама Чедомира Јовановића сада 86 посто имају партије на власти. Ја им честитам на том успеху и желим им да пређу 116 посто пре избора, а на изборима видећете да ће имати много, много мање од 50 посто. Ових 86 посто имају кад њихове жеље саберете. Чедомир Јовановић је закључио да ће да има 15 посто, Дачић је закључио да ће да има 11 или 12, више од 10 посто ако се не варам, Динкић је рекао да ће бити трећа партија, дакле ићи ће на најмање 16 посто, кад то саберете то је већ 43. Демократска странка је рекла да ће бити бар за 5 посто јача, а имали су 38 посто, то је 43, то је 86 посто што имају. Ја им честитам на томе. Алал им вера.

Ивана Шаљевић (ФОНЕТ):  Шта би ваша странка урадила поводом ембарга, да ли би се жалила, као Влада, Европској комисији? Шта би сте ви предложили?

Александар Вучић: Па питате ме кад је дошло до краја; шта би сте ви урадили при резултату 5:0 за противника? Питате ме, 89. је минут и кажете „хајде, сад улазиш у игру, нешто уради, па да буде 6:5 за нас“. А 5:0 је за противника! Па ми нисмо знали ни шта је циљ. С једне стране смо имали - хоћемо да се приближавамо Европској унији. Онда нисмо имали појма да постоји неки озбиљан проблем са неким царинским жигом. Јесте ви знали нешто о томе? Јел ико од нас ишта знао? Нико ништа није знао! Онда се испоставило да нисмо поштовали реч око царинског жига. Па су онда они нама због тога завели блокаду. Смешно, да није трагично за земљу, да није трагично за грађане, за Србе са Косова и Метохије, за ову државу у целини, било би смешно. И сад ме питате „шта би сте у овом тренутку“? Па другачије би водили разговоре, рекли би вам шта је циљ. Да ли је циљ да имамо све могуће, да наша економија ради најбоље могуће, да постигнемо договор уз сагласност Европске уније, или није. И то би смо вам саопштили. И то би извели до краја! А ово је политика „мало ћемо да се додворавамо њима, а онда ћемо мало да се додворавамо другима на другој страни, а на крају ћемо да изгубимо све“. Проблем ове Владе је суштински, а то је што је резултат увек 0:3. Што увек противник побеђује са 3:0, ма ко да је противник. И кад немамо противника ми губимо на терену, сами себи дајемо голове.

Ивана Шаљевић (ФОНЕТ):  Мислите да би требало прихватити царински жиг Косова?

Александар Вучић: Па ја не знам шта да прихватимо, кад нисмо учествовали у разговорима. Ја мислим да је пре учествовања у преговорима требало да нам кажу о чему треба да разговарамо. Не знам ни да ли је царински жиг Косова, ни да ли је царински жиг Србије, појма немам, чуо сам да има неки царински жиг. Као и ви. Као што смо прихватили и њихова документа, јел на то мислите? Јел мислите да је то требало да прихватимо? Нисмо их ми прихватили, него они. Ја само мислим да они немају никакву политику и да то сви знате. Нека кажу, да је политика или једно, или друго. А не да политика буде и једно и друго, а да на крају буде једно велико ништа. На крају нам се политика сведе на притискање папучице у комбајну 20 метара и гажење жита од стране мучених фото - репортера, ни кривих ни дужних, пошто морају да га сликају у најлепшем положају, из профила, да му се тако види и кошуљица, и крагница, и све друго. Проблем је у томе што ту политику треба да установи Парламент, јер кад је установи Парламент онда сви морају да стоје иза тога, а овако немамо политику. Политика се договара у кабинету председника Републике и шта њему падне на памет, е зато тако и губимо утакмице.