Не читам Шешеља

Последњих дана читају се Шешељеве књиге и објављује да је Карић пре петнаестак година купио Томиславу Николићу аутомобил...
Механизми подметања информација и форсирања одређеног дела опозиције су Милошевићево достигнуће, које се на врло вешт начин и данас примењује. Било би много реалније да се осврнемо шта се данас дешава око нас, ко вози какве џипове.. Та прича да се бавимо темама из историје, “хлеба и игара”, одавно је “оправдан” историјски метод да не би грађани видели шта је одговорност текуће власти. А ја отварам основно и врло интересантно питање колико се новца из бруто друштвеног производа троши на сакривање интересантних тајни у овом друштву. Док читамо Шешељеве књиге питање је шта сакривамо и колико грађани плаћају сакривање врло интересантних личних и државних тајни.

На какве тајне мислите?
Разумеће они који се у овоме препознају.

Читате ли ви Шешељеве књиге?
Не читам их. Читам закон о НБС, о комуникацијама, о приватизацији Телекома, уставне пресуде везане за рад РАТЕЛ-а и НБС... заиста физички не могу да се бавим мање важним стварима.
А кад имам времена да поред скупштинског материјала читам, онда читам нешто лепше од Шешељевих књига – Рилкеова писма Лу Андреас Саломи, зато што ми то блажи душу.