Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић најавио је  да ће на јесен почети широка јавна расправа о новом предлогу измена Закона о водама, као и да ће моћи сви да учествују у тој расправи.

"Биће широка јавна расправа и сваки зарез ћемо добро да одмеримо", рекао је Недимовић  додајући да ће јавна расправа почети у септембру, октобру или новембру.

Недимовић је рекао да пре или касније морамо да донесемо измене Закона о водама, јер та материја мора на одговарајући начин да се регулише.

Недимовић је рекао да прихвата кривицу, јер јавност није била укључена у тај процес.

"Ради се о томе што јавност није била укључена у читав овај процес, сматрали смо да се мали број законских одредби мења суштински у односу на целокупан закон и он је отишао по хитном поступку", рекао је Недимовић.

Нагласио је да никаква штета није настала, да се зато иде поново у процедуру, као и да је људски признати грешку", нагласио је Недимовић.

Председник Србије Александар Вучић прошле седмице није потписао измене и допуне Закона о водама и најавио да ће тај акт бити враћен скупштини на поновно одлучивање. Вучић је раније изјавио да ће нови пропис потписати ако је у складу са Уставом, а да у супротном неће.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је затим, у петак, донело одлуку, да предложи Влади Србије да повуче из процедуре поменути предлог Закона, као и да се о новом нацрту закона спроведе јавна расправа.

"У првих годину или две нико се није интересовао за ове измене и допуне тог Закона, иако су тада у парламенту седели они који су данас најгласнији тим поводом, као и из опозиционих странака", рекао је Недимовић.

Недимовић је објаснио да измене морају да се донесу јер је Законом о јавној својини стављена ван снаге уредба којом се дефинише давање у закуп водопривредног земљишта и да због тога та материја мора да се регулише.

Како је рекао, један део у образложењу се односио на Закон о општем управном поступку.

"Прихватамо да можда нисмо то добро сагледали, поново ћемо то размотрити, више глава види боље решавање проблема. Нама је једини циљ био да решимо рупу која постоји у прописима због доношења Закона о јавној својини. Имамо гомилу објеката који су у проблематичном статусу и мора да се реши њихово правно егзистирање на пољопривредном земљишту. Тема је била и грађење великих инфраструктурних пројеката везано за вађење шљунка и песка, али ништа није спорно. Прихватам и политичку и сваку другу одговорност за ово. У нашој политичкој пракси мора да се призна и када погрешиш", навео је Недимовић.

"Не видим ту ништа спектакуларно и позивам све да предложе конкретна решења“, поручио је Недимовић.

Додао је да се Законом који је повучен само дао правни основ за евентуални закуп водопривредног земљишта, а не за изградњу објеката.

 

 

Држава не одређује цену

Држава не може да одређује цену, "не само парадајза, него ничега", изјавио је Недимовић, говорећи о проблемима произвођача парадајза на југу Србије.

"Ми можемо да унапредимо пољопривредну производњу, помогнемо у неким уским грлима која постоје. На простору Јабланичког округа проблеми су путна инфраструктура, да не би од тренутка брања до испоруке роба од прве класе постала друга, и са друге стране озбиљни проблеми су у паковању робе, у чему нас је окружење престигло. Нико више неће робу из дрвених гајбица. И морамо да радимо више на тржишту", рекао је Недимовић.

Држава је нашла начин да помогне у пласману кромпира домаћих произвођача својевремено, а Недимовић каже да сада нико не зове за кромпир јер има добру цену.

"Овде се уврежило мишљење да, када остварујемо профит, онда је то профит пољопривредника, а када је минус то је трошак државе. Мислим да је 1984. прошла давно", поручио је Недимовић.

Упитан о до недавно галопирајућој цени јестивог уља, Недимовић је истакао да је све око јестивог уља у међувремену пало 13 посто.

"Погледајте на светском тржишту цене сунцокретовог уља су у паду, самим тим је сировина јефтинија, и оно што је тада било предвиђано када се тона сунцокретовог уља не зелено куповала за 440-450 евра за тону. Данас су те цене пале. То вам је тржиште. Некад је овако, некад је онако", рекао је Недимовић.

Недимовић се запитао и сам дао одговор да домаћинство просечно месечно потроши 2-3 литра уља.

"Ако скочи цена за 10 динара, то је 20 динара, 30, 50 динара... Толико се прави циркус око тога, а при томе пролазе тенковске дивизије... Не посматрају се стварни проблеми који егзистирају, ево око месних прерађевина. Нико не обраћа пажњу што су нам из увоза скоро све месне прерађевине", закључио је Недимовић.

 

На састанку са произвођачима млека

Недимовић је најавио ће сутра имати састанак са произвођачима млека у Србији, којима ће држава покушати да реши проблеме.

"Сви ''инпути'' у њиховој пољопривредној производњи су скочили, а нарочито нам је проблем у централној Србији, пошто су у Војводини добили државно земљиште по повлашћеним ценама на основу стоке коју имају", рекао је Недимовић.

Истакао је да држава даје субвенције по свакој крави од 25.000 динара, премију од седам динара по литри млека, што по једној крави када се све сабере буде 500 - 600 евра.

Такође, Недимовић истиче да Србија има највеће субвенције у овчарству у Европи.

Напомиње да сточари имају проблем са високом ценом соје и кукуруза и да ће Србија имати велике изазове у сточарству због високих трошкова производње и то не толико, како је рекао, у узгоју свиња већ у производњи млека.

Недимовић истиче да постоји велика количина млека са ниском ценом на простору ЕУ и да према ССП-у, који је веома лоше испреговаран за пољопривреду, немамо средства за одбрану од таквих цена.

"Ако би рекли да нећемо да дозволимо увоз млека из ЕУ, сутра нам нико не би дао да извеземо било које воће или поврће на простор ЕУ, јер су тако везане клаузуле", објаснио је Недимовић.

Недимовић је рекао да је цене шљиве ове године веома добра, пошто је друга класа око 32 динара по килограму, док прва иде од 65 до 70 динара.

Како је навео, храна ће после короне све више бити у фокусу и бележиће раст у наредним годинама.

 

ПКБ има добру будућност

Улагања у ПКБ су до сада била 75 милиона евра и можемо да рачунамо на добру будућност овог пољопривредног комбината, рекао је Недимовић.

Поводом информација, које су се протеклих дана појавиле о лошем третману крава музара на фармама ПКБ-а, Недимовић је рекао да се у пољопривредној производњи известан степен морталитета музних крава - подразумева.

"Што се тиче перформанса који је изведен са кравама испод оне стрехе, на 6.800 музних крава мора да се увек појави један део крава који по природи процеса одумире. Па у местима са 10-15 хиљада становника деси се да умре неки човек. Покушавају да поставе као стандард нешто, а степен морталитета је такав да се у теорији подразумева у оваквој врсти пољопривредне производње", рекао је Недимовић.

Поручио је да је требало да гледају ПКБ из времена када су они управљали њиме, а пре свега из времена када је градоначелник био Драган Ђилас.

"У то време је ПКБ имао 60 милиона евра дуга, а скоро седам милиона дуга за порез на имовину према грађанима Београда", рекао је Недимовић и констатовао да је тада ПКБ био девастиран.

"Очигледно су заборавили када су они управљали процесима, шта се тамо дешавало. Па није се доводила у питање смртност крава, него да ли ће неко да погине на фарми с обзиром на девастираност објеката", рекао је Недимовић.

Недимовић је истакао да је од приватизације у ПКБ уложено 75 милиона евра.

"Изграђена је фабрика сточне хране која би требало на јесен да буде отворена, улагано је у системе за наводњавање, нова механизација је купљена", рекао је Недимовић.

Додао је да се ПКБ води на потпуно другачији начин него пре приватизације.

"Приноси су већи ове него било које године, и финансијски резултати ПКБ-а су такви да можемо да рачунамо на добру будућност овог пољопривредног комбината", закључио је Недимовић.

Недимовић је додао да напади око ПКБ-а представљају политизацију, а одборнике Ђиласове странке из прошлог сазива скупштине Београда позвао да се одлуче - да ли су синдикалисти или политичари.

 

 

Извор: Танјуг