Забележили смо рекордне резултате у извозу житарица у најгорим тренуцима кризе. Одлично је прошло и воће, јабука је имала рекордну цену, извезене су велике количине, посебно за Русију која је наше главно одредиште за ту воћку, рекао је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић.

Према речима Недимовића, иако је цео свет погођен и паралисан епидемијом вируса корона, слободно можемо рећи да је ова година била добра - чак и боља него многе претходне.

* Пандемија је пореметила све друштвене токове, свакако и економију и привреду. Како функционише увоз-извоз робе од марта?

- Рекао бих одлично. Могли сте, а и даље можете и сами то да видите по рафовима, који су били пуни у сваком тренутку. Две, три намирнице, попут квасца, које су у једном моменту недостајале, решили смо за 24 часа. Храна је дакле засигурно један од ресурса чија је трговина и изван граница Србије функционисала сасвим добро. Посебно ме чини задовољним што смо као држава показали да када се светско тржиште рушило као кула од карата, ми смо беспрекорно испливали из свега. Наравно, глобалне последице ћемо и ми осетити, али смо први талас дочекали готово перфектно.

* Када смо прогласили епидемију, показало се да имамо довољно робних залиха како за наше потребе тако и за извоз. Како ће српска пољопривреда функционисати у наредном периоду?

- Када је реч о залихама, нико не треба да брине. Хране има за наредних пар година, да све сада стане. То се, наравно, неће десити, те је и ова година по питању рода била одлична, бележе се добри приноси, квалитет усева је добар, цена добра. Да не буде да причам бајке, потешкоћа неких ће сигурно бити, али сада смо додатно обратили пажњу на стратешке секторе, те не очекујем велике проблеме.

* Како у свему овоме пролазе мали произвођачи? Колико су они погођени и чему се могу надати?

- Током ванредног стања, тачније последње две недеље, одређених проблема имали су произвођачи раног поврћа, због затворених пијаца, али смо моментално реаговали и директно на рачуне пољопривредника пребацили више од две милијарде динара као помоћ државе. Нико на свету вам не може са сигурношћу рећи шта нас чека сутра, али ја једно могу: држава неће оставити ниједног свог грађанина без помоћи.

* Колико Србија производи органске хране, шта највише, колико извозимо?

- То је један од најпрофитабилнијих сектора у аграру који сваке године бележи раст. Само у претходне три године дошло је до повећања површина под органском производњом за готово 50 одсто. Доминирају житарице, воће, како сирово тако и сушено и лиофилизовано. Имамо раст вредности извоза, али и броја произвођача, којих је сада више од 6.000. То је посебан показатељ да наши пољопривредници врло добро знају шта је будућност у аграру. Најплатежнија тржишта су такође препознала српску органску храну, због чега верујем да уз субвенције, које смо вишеструко повећали ове године, можемо очекивати значајније домете у блиској будућности. Интересовање постоји како у скандинавским земљама, тако и на истоку који тек треба да покаже свој пун потенцијал када је реч о потражњи за добром органском храном.

* Да ли држава спрема нови пакет помоћи за пољопривредни сектор и за који период?

- Свакодневно пратимо стање у аграру, како смо и до сада то радили. Последња интервенција се односила на откуп товне јунади, за шта смо издвојили два милиона евра, односно откупну цену од 2,15 евра по килограму. То је заиста одлична цена и помоћ нашим узгајивачима. Ништа другачије неће бити ни у наредном периоду за сваки сектор за који се покаже да је потребно подржати. Храна је стратешки ресурс од врхунског значаја и тако ћемо се и односити према онима који је праве.

* Колико се пољопривредни сектор изменио у односу на онај период када сте почели да га водите?

- Мислим да смо променили доста тога. Оно јесте чињеница да смо кренули из минуса и да пред нама има доста посла, али ме радује да смо већ сада далеко одмакли. Шта да вам кажем, када чак ни приступ ЕУ парама за пољопривреднике, ИПАРД вредан 225 милиона евра, нисмо нашли за сходно да решимо осам година, док нисмо показали свима да смо за само шест месеци то завршили. Неко ти нуди бесплатан новац за твој народ, а од тебе једну сувислу реч да чују, као у немом филму. Да не говорим да смо домаћи буџет за субвенције повећали за само четири године готово два и по пута, са 19 на 43 милијарде динара. Ни када смо националне лабораторије, кључне карике система безбедности хране, држали буквално у корову десет година, нико није нашао за сходно да истера ствар до краја. То смо такође решили за свега две године и добили лабораторије највишег светског ранга које нам пуно помажу и сада током епидемије. Готово 60 одсто свих анализа узорака на присуство вируса корона се ураде у нашим лабораторијама које смо препаковали за ту намену у року од 24 часа. Ипак, као највећи понос можда бих ипак издвојио то како смо реаговали током ванредног стања. Било да је реч о одласку пољопривредника на њиву да несметано заврше сетву у редовном року, до интервенција на тржишту, али и редовних исплата субвенција, без иједног дана заостатка према свима који су имали уредне захтеве.

Са грађанима о свакодневним проблемима

* Често разговарате са грађанима, који су то проблеми које вам износе и шта је то што их мучи из вашег ресора?

- Наши људи су врло скромни и то ме заиста чини само мотивисанијим да им помогнем како знам и умем. Нису то никакве велике теме, већ свакодневни живот. Како и где да продају своју робу, коме да се обрате за помоћ у производњи... Зато човек и добије жељу да уради нешто више за свој народ, да направимо корак више него што смо и мислили да можемо. Тек тада овај посао има смисла.

Извор: Блиц