Министар пољопривреде и члан Председништва СНС Бранислав Недимовић каже да су Србија данас и Србија пре седам година две дијаметрално супротне приче - са ивице банкрота и тоталног посрнућа стигли смо до освајања врха у стопи економског раста какав ретко која земља бележи у Европи, па и свету.

- Без лажне скромности, велико признање и захвалност дугујемо председнику Вучићу, чијом смо енормном енергијом и посвећеношћу стигли до тог успеха. Дуг је пут пред нама, чека нас много рада. Ипак, ако смо успели да неколико година заредом бележимо врхунске економске и привредне резултате, обезбедимо просечну плату од 500 евра, будемо проглашени за једну од најпривлачнијих дестинација за инвеститоре, не видим разлог да не остваримо нове циљеве и да грађани Србије не остваре историјски сан и просечну плату од 900 евра у наредних пет година.

* Често сте на терену, обилазите газдинства, разговарате са пољопривредницима. Шта они кажу? Да ли су задовољни мерама које спроводи држава?

- Верујем да су у доброј мери задовољни. Наравно, увек има простора за унапређење и увек мора и може боље. Управо због тога сам разговарао са мештанима више од 250 села у претходна два и по месеца. Једино кроз разговор са људима можете да стекнете реалну слику шта народ сматра да је добро, а шта треба изменити. Задатак свих нас је да обезбедимо квалитетан живот и веру у заједнички циљ, бољи живот, бољу Србију.

* Где се домаћа пољопривреда налази у односу на земље у окружењу?

- Имајући у виду расположиве природне ресурсе, пре свега пољопривредно земљиште, Србија је водећа земља у региону. Србија остварује суфицит у размени пољопривредно-прехрамбених производа већи од милијарду евра и са земљама окружења (потписницама ЦEФTA споразума) и са ЕУ и осталим земљама. Имамо и споразуме о слободној трговини са Руском Федерацијом и ЕАЕУ, затим споразум са Турском, Кином... Обезбедили смо приступ тржиштима са више од две милијарде потрошача. С обзиром на потенцијале и стратешки положај, Србија има добре услове и за повољно позиционирање у овом делу Европе након приступа ЕУ.

* Које све олакшице могу да користе пољопривредни произвођачи у 2020. години?

- Уредбом о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2020. години увећани су износи за поједина директна плаћања. Подстицаји за приплодне товне краве повећани су са досадашњих 25.000 динара на 40.000 динара по грлу, док су подстицаји за краве дојиље повећани са 30.000 динара на 40.000 динара по грлу. Такође, плаћања су повећана и за органску производњу (чак су 400 одсто већа од плаћања у конвенционалној биљној производњи, док је плаћање у органском сточарству 40 одсто веће од плаћања у конвенционалном сточарству).

* Да ли су неки пољопривредници посебно повлашћени?

- Сва регистрована пољопривредна газдинства, која испуњавају законске услове, могу да остваре права на подстицаје. Пољопривредници који послују у подручјима са отежаним условима рада, остварују олакшан третман у погледу права на подстицаје и виши ниво подршке. Тако могу да добију и до 65 одсто повраћаја уложеног новца. Примера ради, пољопривредници у подручјима са отежаним условима рада остварују олакшице у погледу минималних количина предатог крављег млека по кварталу (1.500 литара, за разлику од 3.000 литара у осталим подручјима за остваривање права на премију за млеко). За ове кориснике примењује се и нижа каматна стопа на кредите. Ту су директна плаћања, кредитна подршка, ИПАРД мере...

* Колико се обрадивих површина у Србији не користи? Шта ћемо добити бесплатним уступањем ратарима земље која се годинама не обрађује?

- Интензивно радимо са Управом за пољопривредно земљиште на утврђивању површине државног пољопривредног земљишта које се не користи. Тако је током 2019. Управа понудила више од 2.500 хектара у закуп по привилегованим условима - првих пет година бесплатно, са обавезом закупца да земљиште рашчисти и приведе намени за производњу и инвестира у системе за наводњавање или подизање засада воћа и винове лозе, након чега се закуп продужава за још 25 година и плаћа цена од 10 до 60 одсто од просечне цене, у зависности од површине.

* Какав је одзив за коришћење субвенција за куповину домаћих трактора?

-  Интересовање пољопривредника за ову меру је велико и захтеви стижу свакодневно. Јавни позив за подношење захтева објављен је почетком јануара, а важи до 29. маја. Пољопривредници најпре треба да набаве нови трактор, региструју га, прикупе документацију, па тек онда да поднесу захтев за одобравање подстицаја. С обзиром на процедуру, потребно је време како би испунили услове, па у наредном периоду очекујемо пристизање више захтева.

* Које мере помоћи произвођачима још планирате?

- У оквиру мера руралног развоја, спроводиће се мера подршке инвестицијама за електрификацију поља, уз 90 одсто надокнаде трошкова инвестиције. Набавка нових трактора склопљених у Србији је већ у току. Такође, повећана је подршка инвестицијама у секторима вина и јаких алкохолних пића. Повећани су износи и за плаћање по грлу за квалитетне приплодне товне краве и краве дојиље, као и плаћања по површини у органској биљној производњи. Када је реч о ИПАРД мерама, планирана је акредитација Мере 7 - диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања и Мера 9 - техничка помоћ.

Олакшице за пољопривреднике

У 2020. години, пољопривредницима су на располагању директна плаћања, мере руралног развоја, посебни подстицаји, кредитна подршка и ИПАРД мере. Директна плаћања укључују плаћања за премију за млеко, плаћања по површини у биљној производњи, подстицаје за квалитетна приплодна грла за тов, за краве дојиље, за краве за узгој телади, као и подстицаје за кошнице пчела, производњу рибе и трошкове складиштења у јавним складиштима. Кредитна подршка базира се на субвенционисању дела камате на кредите за развој сточарства, затим ратарства, воћарства, виноградарства, повртарства и цвећарства, па за набавку механизације и опреме, набавку хране за животиње и улагања у механизацију у биљној производњи. Камате за младе пољопривреднике и жене као носиоце газдинства износе један одсто, док је за остале пољопривреднике камата три одсто. ИПАРД мере спроводе се кроз инвестиције у физичку имовину газдинстава и у физичку имовину која се тиче прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства. Могуће је остварити до 60 одсто повраћаја уложених средстава, а мере се кофинансирају из фондова ЕУ и националног буџета.

Млади желе да се баве сточарством

Развој сточарске производње подржавамо кроз више мера. Први сет мера су директна плаћања. Премија за млеко је седам динара по литру, за грла која су предата кланици 1.000 динара за свиње, 2.000 динара за јарад и јагњад и 15.000 динара за товну јунад. Код унапређења генетског састава, подстицаји се крећу од 7.000 за овце и козе до 40.000 динара за товне краве. За унапређење производње јунећег меса добија се 20.000 динара по грлу, за унапређење производње меда 720 динара по кошници, а за рибу 10 динара по килограму. Други сет мера односи се на повраћај новца за набавку приплодних квалитетних грла, опреме, изградње објеката за смештај животиња - од 50 до 70 одсто на уложена средства. Трећи сет мера је субвенционисање дела камате на кредите за куповину приплодних грла и премије осигурања. Имамо велики број корисника ових мера, посебно младих, што показује да су људи изузетно заинтересовани за унапређење сточарске производње. За њих су обезбеђена бесповратна средства за отпочињање производње и до 1,5 милиона динара. Сточарство се, између осталог, стимулише и путем права пречег закупа државног земљишта по цени значајно нижој од тржишне.

Извор: СНС Информатор