Сматрате ли да је референдум најбољи начин за решење косовског проблема?
- Ми политичари можемо рећи: Шта нас брига за ЕУ, Косово може да буде само аутономно. Онај који тако прича не намерава озбиљно да се бави политиком. Такође, не постоји политичар који ће се одрећи КиМ, а да настави да се бави тим послом. То је немогуће. О томе треба да одлуче грађани Србије. Нама политичарима ће да буде лепо и ако Косово буде у саставу Србије и ако не буде.

Да ли вам на том ставу замерају ваши коалициони партнери НС и ДСС са којима сте најавили могућу сарадњу после избора?
- Са НС имамо изванредну сарадњу. Све док се не нађемо на једној листи или док не будемо у прилици да формирамо владу, свако ће водити своју политику. Међутим, ми већ сада следимо сличну линију. ДСС води своју политику. Могли бисмо да сарађујемо с њима, али кад се у то умеша некакав лични фактор, онда се испостави да треба по сваку цену бити различит од СНС, па макар ДС остао на власти.

Да ли је и даље могућа политика „и ЕУ и Косово”?
- Ту политику треба водити до краја. Нас Устав обавезује да говоримо и Косово и ЕУ. Косово зато што то пише у Уставу, а ЕУ зато што је Скупштина донела одлуку да Србија учини све што је у њеној моћи да буде чланица Уније. Оба задатка треба испунити, а то је првенствено посао за оног ко води државу.

Како оцењујете споразум о административним прелазима који су српске власти постигле са Кфором?
- Нажалост, српске власти говоре о некој врсти споразума, а оно што сам ја добио од представника Срба из северног дела Косова јесте један папир и по њему је апсолутно ускраћен довоз било какве робе, изузев оне која је намењена за СПЦ и она роба за коју је релевантна светска хуманитарна организација дала сагласност да је као таква потребна да стигне на КиМ.

Ви тврдите да није тачно да 3,5 тона комерцијалне робе може прећи административни пункт, како нам је предочено?
- Тврдим. Могуће да је то усмени договор, али он никога не обавезује. Већ су ми рекли неки људи са севера Косова да је камиону који је имао две тоне дозвољено да превезе само једну тону. Бојим се да то о чему говоре представници Србије личи на апсолутно попуштање свим захтевима из Приштине, а нама овде представљају као један добар договор. Што је најгоре, овај споразум који сам ја видео, а који нема ни наслова, већ само девет тачака, чини ми се нико није ни потписао.

Сматрате ли да Србија треба да води другачију политику према Косову?
- За мене је Борко Стефановић анониман човек. Он није преговарач који треба да преговара о судбини КиМ. То треба да буде председник Владе или да он овласти председника државе да то чини уместо њега. Жао ми је што се извлаче из те ситуације, па ће једног дана да се лупе по челу и кажу да нису знали шта они доле раде. Требало је да одмах причамо о статусу, а не поштанским маркама, телекомуникацијама, царинским печатима. То је само оснаживање албанске државе чији је главни град Приштина.

Мислите ли да је у овој ситуацији неопходно да сви буду јединствени, без обзира на страначку припадност?
- Наравно да је важно, и на томе смо инсистирали. На моју молбу дошли су представници СНС са Косова у Београд и поновили да је много битно да буду јединствени, али и да не може држава на њих да пребаци одговорност. Представници општина са севера КиМ нису никакво тело. Они су само подршка државним мерама.

Да ли сте о Косову разговарали са председником Србије Борисом Тадићем?
- Нажалост, не. Некада је имао добар обичај да позове председника најјаче опозиционе сртранке на консултације кад се ради о нечем што је битно за државу. И ја сам имао добар обичај да се, иако сам у опозицији, одазовем том позиву и неформално али ипак разговарам о томе. То сам чинио да би он знао шта може да буде подржано у Србији, а шта ће бити нападнуто ако не буде урадио како му ја кажем да ми мислимо да треба да се ради. Скоро седам месеци ми немамо никакву комуникацију и то је оно што највише боли.

А са премијером Мирком Цветковићем?
- Не. Видео сам му пре неки дан задовољан осмех када је био с нашим економистима и представницима Народне банке. Изгледа да је сав срећан пронашао кључ како ћемо избећи тај други талас кризе.