Вести

Николић и Вучић у Косовској Митровици обишли повређене

Изјава, 29.09.2011.
Томислав Николић: Било је потребно после трагедије коју су изазвали Кфор и Еулекс над овим народом да дођемо овде  и кажемо да, не само сада, да ћемо увек бити уз свој народ и да у границама у којима, представљајући Српску напредну странку, можемо да помогнемо, да смо спремни и нудимо Србији потпуну помоћ.
Сад већ молимо оне који одлучују о судбини ових људи да укључе целу Србију у решавање овог проблема, да то не решавају ноћу иза затворених врата, да не држе у недоумици и рањене и оне који их лече и оне који их обилазе, шта ће бити сутра, шта ће Србија да тражи, шта ће Србија да захтева, на шта ће да пристане, али да то уради цела Србија а не појединци. Тешко је гледати људе који су рањени у леђа, који су рањени док су ношени рањени, који су рањени док су носили рањене и то упућује и јасно даје знак шта све треба да очекујемо.

Ово треба одмах спречавати великом  дипломатском, страшном  и снажном акцијом показати целом свету како овде убијају ненаоружан, голорук народ и како га оптужују да је угрозио голим рукама тенкове. Зато вас молим да објективно извештавате. Не морате да будете ни на чијој страни, будете на страни народа. Овај народ је опстао много година, иза споразума којим се Србија одавде повукла и препустила простор УН, није га отерала ни немаштина ни неизвесност не може да га отера ни сила која наступа безмало окупаторски, али рођена држава може да га отера, ako не стане уз њега данас. Због тога, ако постоји начин да се допре до нечије савести, до нечије душе и до нечије одговорности, ево ми упућујемо још један захтев Влади Републике Србије, да сазове једну ванредну седницу Народне скупштине да нам коначно открију о чему су разговарали, шта су договорили, да нам открију шта је план и како ће Србија тај план да спроведе.

Ми никада нисмо умањивали шансе Србије да сачува Косово и Метохију. Нећемо то ни данас, а можемо много да помогнемо и спремни смо на било који начин да помогнемо. Ово је наша држава, ово је наше биће, ово што су пуцали на вас, могли су и на мог комшију, и на мене, то је могло да буде и у Лапову, и у Пироту, случајно је било на неким административним прелазима и зато још једном, ако људе на северу ове четири општине нешто  може да охрабри, умири, ево ми изјављујемо да ћемо бити непрекидно уз свој народ и да нас ништа неће спречити да помогнемо том народу на свемогуће начине. Али најважнију помоћ мора да пружи држава, помогнута онако како ви овде живите, да се не делимо на жуте, плаве, црвене, розе, него помогнута од свих.

Новинар: Господине Николићу да ли је специјални статус једино што овоме народу може, како рекосте, рођена  држава да гарантује?
Томислав Николић: Ова држава још увек мора да му гарантује да је саставни део Србије, иначе мора да мења Устав у коме се обавезала пред свим грађанима Србије да је ово саставни део Србије. Значи, ако ова власт разговара о нечему што је мимо тога онда мора са народом да разговара.

Новинар: Ако могу да поставим питање, ево више од два месеца народ се бори, људи су на барикадама, а рекосте нема пуне подршке од државе, шта бисте ви, као лидер најјаче опозиционе странке, предложили шта даље, како издржати?
Томислав Николић: Знате, кад немате силу и моћ све може да личи на празно јуначење. Ја могу да кажем овом народу да је интерес Србије да остану овде, али морам да кажем да је њихов интерес најважнији. Ако процене свој интерес дужни су да то  саопште Србији, а Србија треба да каже да ли може да оствари тај интерес или не. Што се тиче нас, не лично мене, а много нас је, да ако Србија одлучи да на било који начин заштити овај народ ми смо уз њих.

Новинар: Господине Николићу шта би та дипломатска иницијатива, коју сте поменули, значила, да ли напредњаци имају неки конкретан план?
Томислав Николић: Па знате, троугао се зове Москва, Вашингтон, Брисел нема ту више места да се прича о УН, о Савету безбедности. Оно што договоримо за истим столом и што договоримо са Вашингтоном и Москвом то је остварљиво, све друго су празне приче. Дакле, ми можемо да разговарамо о томе да привремене институције Косова никада нису успеле овде да спроводе своје мере и да то највероватније Србија не може да дозволи било када да се спроведе, а даље после тога треба разговарати отворено, али не са онима који служе, него са онима који одлучују. Овог часа о свему овоме одлучује Америка, али ја мислим да Руска Федерација има велику моћ, велики утицај, посебно у светским размерама и да би оно што договоримо са Русијом, а што није супростављено интересима ни Албанаца ни Срба највероватније и  Америка морала да подржи. Уосталом, ништа што је записано не остаје  вечито па ни та независност Косова и Метохије коју су неке земље признале. Постоје суверене државе које нису остале вечите тако да постоји много простора за рад, али то свакако није рад неког представника албанске институције и неког из Министарства иностраних послова Србије. Ово је посао за председника Србије, председника Владе, ово је посао за најодговорније људе и немој да се склањају иза економске кризе, ова је криза јача од свих других. Немој да нам кажу да је најважније да  лепо живимо, можемо и ми лепо да живимо кад решимо питање Косова, а била би највећа трагедија да овде остане на вама да гинете и да вас рањавају, а да за то време и у другим деловима Србије се гладује па да ништа нисмо урадили. Ова Влада изгледа и не може ништа да уради.
Ево толико, тешко је,  не бих да говорим у име других људи, али бих волео да  се појаве овде, (можда бих и ја преко телевизије сазнао)  да кажу коначно шта они који воде Србију желе од овог дела Србије.