Николић : Нисмо присвајали туђе, своје смо се трудили да сачувамо
Председник Србије Томислав Николић изјавио је да српски народ није хтео силом да присваја туђе, а своје се трудио да сачува и очува, јер кроз суочавање са историјом боље разумемо садашњост.
"Иако припадамо групи старих европских народа, ми Срби нисмо освајањима прикупљали стваралаштво других народа. Ми се не придржавамо само декларативно хришћанских вредности које прокламују да је отето проклето. Силом нисмо хтели да присвајамо туђе, али смо се трудили да своје сачувамо и очувамо", рекао је Николић на отварању сталне поставке реконструисаног Музеја СПЦ.
"Чувањем онога што је наше, упознајемо сопствену прошлост, суочавамо се са историјом, како би разумели и спознали садашњост", нагласио је председник Николић.
Николић је истакао да српски народ има богату духовну традицију која је одолела бројним искушењима и вишевековним страдањима и додао да ратови, избеглиштво, притисци нису умањили његову љубав према правди, слободи, домовини, пријатељима, вери...
Историја српског духовног бића, додао је председник Србије, уткана је у бројне предмете, првобитно похрањене у ризнице, некада посебне просторије при олтару, а ризница је била место где су се чували сакрални предмети, иконе, скупоцени прилози, богослужбене реликвије, црквене књиге, одоре...
"Колико смо ми Срби помагали изградњу ризница, толико смо духовно узрастали. Некадашње ризнице српске духовности, прерастале су материјом омеђени простор и постајале музеји", навео је Николић.
Председник је подсетио да је Музеј СПЦ отворен 14. јуна 1954. године, прошавши дуг пут, од ризнице, преко "Художествене хранилице" отворене 1858. године у просторијама Београдске митрополије, Конака кнегиње Љубице до данашње поставке у Патријаршком двору, да је идеју о оснивању Музеја први изрекао Патријарх српски Јосиф Рајачић 1851. године, а на реализацију се чекало читав век.
За то време, додао је, мењале су се друштвене прилике, пролазили су ратови и свакојака страдања, али се рад на прикупљању грађе за будући Музеј никада није прекидао.
И данас једнако живо траје, захваљујући доброти људи који личне збирке, уметнине, књиге, драгоцености, читаве легате уступају музеју Српске православне цркве.
"Да није било свести о значају чувања историјских драгоцености, добар део наше вишевековне прошлости остао би расејан по Европи, или би био заувек изгубљен", истакао је председник Србије.
О томе сведочи пре шест деценија Патријарх српски Викентије рекавши на отварању музеја Српске православне цркве: "У тешкој и мучној српској прошлости нестајали су градови, дворци, тврђаве, али је остао један део културног блага по манастирима и црквама у којима су га кроз векове чували и сачували српски монаси и свештеници."
"Вишегодишња обнова музеја Српске првославне цркве је завршена. Међутим, то није крај. Ми и даље неуморно радимо на обнављању других музеја у Србији. Са великим нестрпљењем очекујемо да се обновљеним придруже и изузетно значајни - Народни музеј и Музеј модерне уметности", поручио је Николић.
Према његовим речима, поставка која је данас пред нама, као и она којом је Музеј отворен пре шездесет две године, једнако је посвећена вековном развоју Српске православне цркве колико и духовном узрастању српског народа на овим просторима.
"У овој јединственој ризници одговоре на многа историјска и цивилизацијска питања тражиће и проналазити наши савременици и наши потомци", уверен је председник Србије.
Како је истакао, музеологија је значајна за српску државу и друштво из два разлога. Први је да нас други народи боље упознају и сагледају, а други да истакне нашу историјску повезаност са светом и нашу посебност, индивидуалност, наш јединствени културолошки идентитет.
Николић је закључио да стални рад на допуни збирки, научна истраживања, публикације, скупови, жива размена искуства и сарадња са међународним институцијама, обнова музеја и побољшање њиховог рада, није тек наш цивилизацијски дуг према прошлости и прецима, већ и један од високо уздигнутих видика са којих се пружа поглед на будућност коју ћемо, ослоњени на знања о сопственим коренима, боље разумети и смелије стварати, на добробит оних који долазе после нас.
"Не смемо дозволити да нас униште тако што ћемо заборавити сопствене корене", закључио је Николић.
