Николић: Рок за расписивање избора два месеца

Водитељ: Ви данас показујете колико сте незадовољни стањем у Србији, колико сте незадовољни радом ове Владе. Зато је наша прва и најважнија порука онима који данас владају Србијом – отворите очи и уши, погледајте колико нас има, а има нас много и одлучили смо да мењамо страни. Тражимо промену и спремни смо да се за њу изборимо.

Водитељка: Ту ће поруку најбоље да пренесе заменик председника Српске напредне странке, Александар Вучић.

Александар Вучић: Даме и господо, драги пријатељи, грађани Србије, Београђани, добродошли, како видим, на највећи скуп икад одржан у нашој земљи и хвала вам што сте дошли да покажете однарођеној власти да нам је доста њиховог терора, да је доста сиромаштва, да је доста пљачке и лоповлука и да хоћемо промене.

Пошто у овој земљи властродршци контролишу све, ја вас молим да само на један секунд не машемо страначким заставама, да спустимо све заставе, да покажемо целој Србији да су овде људи и да виде колико нас је, да виде да нас је толико да никада не могу да нас победе. Данас овде није Српска напредна странка, нису наши пријатељи из других странака, данас је овде Србија. Данас овде показујемо шта нам је намера, а намера нам је да створимо модерну, нормалну и пристојну Србију. Ми нисмо дошли данас да говоримо ружне речи ни о Динкићу, ни о Тадићу, ни о Дачићу, али смо дошли да им кажемо јасно, пуног срца, храбро, онако како смо то увек говорили, да уколико не буду разумели да је Србија против њих, а само тражимо, не да се склањају с власти, већ само да распишу изборе и да се ово преточи у гласове, да их коначно сменимо. Ако то не буду имали разума да чују и послушају у наредна два месеца, позваћемо вас поново, а онда се нећемо склонити са београдских улица док не оду.

Даме и господо, драги пријатељи, кажу – немате програм. А они имају прогам. Њихов је програм уништавање Србије. Опљачкали су све што су стигли, само они имају стотине милиона евра, док свакога сата 44 човека у овој земљи добијају отказ. Свакога сата смо задуженији за 750 евра. Сваког тренутка у овој земљи је све више гладних, само су они богатији. Е то је оно што морамо да мењамо и знамо како да мењамо. Смањиваћемо корупцију док је не победимо и уништимо до краја. Смањиваћемо министарства, број посланика, агенција, управних одбора, завода, других органа, јер народу те паре морају да иду, а не политичарима. То је оно што морамо да радимо у будућности. Обезбедићемо бољи амбијент и за домаће и за стране инвеститоре и доношење бољих закона. Али ми ништа то, људи, не бисмо могли без вас. Без вас који сте се жртвовали данас по цичи зими, дошли у Београд, и вама, Београђани, који сте изашли никад у већем броју. Велико хвала, за велико срце које сте показали. Само вас молим за један велики аплауз за целу Србију, за све грађане који хоће промене, за све оне који су данас у Србији незадовољни и који траже другачију Србију. И молим вас да цео скуп и после скупа да све остане мирно, јер ми смо бољи од њих, ми смо лепши од њих, ми смо паметнији од њих. Србију не могу да победе. Хвала вам најлепше. Живела Србија до победе!

Водитељка: Опозиционе странке у Србији, предвођене Српском напредном странком, показују да су спремне и одлучне да преузму одговорност у име грађана Србије, окупе и заједнички изборе за расписивање ванредних парламентарних избора, јер је обавеза свих који се политиком баве да мисле о будућности наше деце и наше државе.

Водитељ: Даме и господо, члан Главног одбора Покрета снага Србије, госпођа Миланка Карић.

Миланка Карић: Добар дан Србијо! Драга браћо и сестре, грађани Србије траже свођење рачуна. Резултате владавине овог режима. А то вам је Србија најсиромашнија земља у Европи и Србија једина земља у Европи у којој се буквално умире од глади. Али данас смо сви на истом задатку. Више није важно ко којој странци припада. Дакле, како рече Чеда Јовановић – наша коалиција, стварно маршира ка победи. Коалиција за Србију свака маршира ка победи, али и за спас Србије и нико нас не може зауставити.

Ја сам данас поносна што могу да се обратим испред Покрета снага Србије. Преносим вам поздраве нашег лидера и снажну подршку свих наших чланова. Наш лидер је ван своје земље већ пет година. Прогањају га зато што је чувеном Богољубовом салатом направио чудо на политичкој сцени Србије. Прогањају га зато што је својом способношћу и радом угрозио оне којима је министарска фотеља била прво радно место у животу. Али наш задатак је да спасимо Србију и да се ујединимо, а Српска напредна странка на челу са будућим премијером Александром Вучићем и будуђим председником Србије Томиславом Николићем, странка која има потенцијал ујединитеља и генератора промена. Зато смо овде данас сви једно да им кажемо да је доста било. Морам да кажем како они мисле да реше незапосленост у Србији. Гледамо их како отварају неку фабрику која ће тек отворити 80 нових радних места. И још плаћају 10.000 евра ваших пара за свако отворено радно место. Тако би, бре, и Швајцарска пропала. Њима би требало 50 година да реше незапосленост у Србији. Србија нема ни пет минута, а камоли пола века. Најзад, ако не буду чули наш глас данас одавде, глас народа, показаћемо им шта је права демократија. Осетиће владавину народа, шта је права демократија. Зато, позивам све грађане да нам се придруже, да заједно спасимо Србију, предвођени Српском напредном странком и, наравно, будућим премијером Александром Вучићем и будућим председником Србије Томиславом Николићем. Србија има снаге! Живела Србија!

Водитељ: У савременом друштву, као што је данас наше, места за политичку сатиру нема. Хајде да се подсетимо како је то некада давно било.

Водитељка: А сада глумци које није потребно посебно представљати.

„Курсаџије“

Водитељка: Србија је у социјалном и економском колапсу. Власт упорно показује да нема решења за ужасно економско стање и очајан стандард наших грађана. Обратиће вам се председник Покрета социјалиста, Александар Вулин.

Александар Вулин: Прошло је десет година од када су обећали хлеб и посао. Прошло је десет година од када су обећали правду и наду. Прошло је десет година њихове власт, једанаесте године бити неће. Бол. Бол је реч која нас описује када стојимо пред фабрикама које смо сами градили, а сада нам кажу да у њима за нас нема места. Бол. Бол је реч која нас описује када нам родитеље из болница враћају, које смо за њих градили, и кажу – вама нема места. Бол. Бол је реч која нас описује када вам деца расту у неписмене и несрећне људе. Бол је реч која нас описује, јер данас, сада, док на овом тргу тражимо правду и наду у сваком селу, сваком граду у Србији, неко је остао без хлеба, неко је остао без посла, неко је остао без поноса. Сада у овом часу, док на овом тргу тражимо наду, неко је знојавим дланом избројао последњи динар за парче хлеба, за један лек и вратили су га и без хлеба и без лека, јер само у Србији радничка плата никада, никада, никада није доста и никада низашта није доста, само, само у Србији. Данас док ово говоримо, данас док са овог трга тражимо хлеба, тражимо наде, тражимо правде, данас док ово говоримо неко је од свог детета сакрио главу, јер како дечијем погледу да каже – нема, не може. Не разумем, како дечијем погледу да каже – отели су ми и опљачкали оно што сам стварао цео живот. Како детету да објасните да Србијом владају тако велики лажови? Премала је Србија за тако велике лажове. Пресиромашна је Србија за тако богате министре. Нада је реч коју тражимо. Нада је реч којој се надамо. Промене је реч због које смо данас овде. А лажима нас хране. Лажима, као што хране Србију одсеченим радничким прстима. Као што хране Србију сузама наших ветерана који просе за социјалну помоћ. Лаж је реч којом нас хране, јер лаж је да продају Телеком због Србије, а истина је, истина је да Телеком продају да купе Тадићеву слику у огледалу, да купе Динкићеве лажи, да плате Мркоњићеве измишљотине. А истина је да у Србији има више оних који не раде, него оних који раде. А истина је да у Србији расте једна генерација сивих очију која се ничему не нада, која за 11 година ништа лепо није видела, а истина је, а истина је да у Србији и старац и дете исто пате и не надају се ничему, као да никада неће бити боље. А истина је да смо се данас сакупили зато што нисмо исти, зато што ми нисмо они и зато што ће бити боље. И док будете мислили о себи, и док будете мислили о бољима од себе, јер ви сте синови хероја, јер ви сте очеви јунака. Како имамо право, одакле нам храбрости да будемо мањи од својих предака, како имамо храбости да не оставимо часно име и велику успомену онима који ће тек корачати за нама. Хоћемо да мислите о једној ствари. Хоћу да мислите о једној планини. Хоћу да мислите о Цер планини и на Цер планини споменику и на споменику речима које је захвално потомство написало бољим и праведнијим од нас. Да мислите како да заслужимо ту реченицу – ваша су дела бесмртна.

Водитељка: Власт данас хоће да увођењем медијског мрака и нашег права да не знамо ништа, багателном продајом јединих преосталих стратешких грана српске привреде, настави са личним богаћењима и ликвидацијом привреде.

Водитељ: Кажу – нема алтернативе. Има. Данас су овде људи за које знате са могу боље, поштено, часно, стручно. У држави у којој се не краде, живи богат народ. Народни посланик и члан Председништва Српске напредне странке, госпођа Јоргованка Табаковић.

Јоргованка Табаковић: Грађани Србије, ваш број данас овде показује колико кошта ова Влада и колико вреди, јер потврђујете оно што Српска напредна странка  говори, да је ова власт она која кошта много, а не вреди нимало. Ово је власт коју плаћа милон запослених људи који раде да зараде за себе, за своју децу, за болесне, за старе, за лекаре, за полицајце, за војнике, професоре и учитеље, али не могу да зараде за похлепну и никада ситу власт. Под овом влашћу су губитници сви разумни, морални и вредни људи. Губитници су добри ђаци и студенти, уредне платише пореза, губе они који поштују уговоре, губе они који верују. А то може да се промени и не требају ни пророци, ни месије, ни чаробни штапићи, ни генији, потребна је часна и одговорна власт. Потребна је власт која ће у државни буџет ставити оно чему је у буџету и место, милијарди евра које се расипају у јавним набавкама. Три милијарде евра се расипа незаконитим располагањем државне имовине кроз агенције, уговора о консалтингу, маркетингу, уговора о делу. Милијарде евра се у овој држави расипају незаконитим трошењем у приватне сврхе.

Српска напредна странка је у стању то да заустави, јер у овој држави данас порез плаћају они који имају најмање, а неки други плаћају да њихове пореске пријаве стоје у фиокама и плаћају без признаница на руке онима који мисле да су власници нашег живота и наше будућности. Ми ћемо то спречити, ми ћемо уредити пореску реформу тако да плаћа свако у складу са оним колико има, а не у складу са оним колико је у стању да сакрије имовине и да не плати порез. Толико је наде са ваше стране уложено у овај дан, толико труда улажемо ми из Српске напредне странке са својим пријатељима, да оно што нам припада свима, нормалан живот и напредак, јесте оно за шта морамо да се изборимо на изборима, пристојним речником, чашћу и стручношћу. До победе!

Глумица рецитује песму „Србија“

Водитељка: Стихове песме „Србија“ Оскара Давича говорила нам је Мирјана Требињац.

Данас овде тражимо расписивање ванредних парламентарних избора, јер овом режиму не сме да се дозволи да обманама и крађама изгура цео мандат. Они морају да распишу ванредне изборе, макар и шест месеци пре редовног рока и признају грађанима да су лоше радили.

Водитељ: Чујмо председника Нове Србије, господина Велимира Илића.

Велимир Илић: Помаже Бог, Србијо. Погледајте какав дан. А они кажу да ће данас бити минус осам. Они кажу да ћемо имати 200.000 радних места данас. Нових који ће они отворити. Они су рекли 200.000 Фијатових возила продаће у Европску унију ван граница Србије. Они кажу да ћете добити 1.000 евра, до данас сте требали да их добијете. Председник је рекао 2013. Србија је у Европској унији. Они њему кажу можда и не пре 2018. Они лажу! Дулић каже 13 динара легализација месечно. А Динкић, већ да не причам шта он све може да измисли и да каже. А недавно је рекао – морао сам да слажем да би Борис победио. А то је довољан разлог да су нас издали и да тражимо изборе. Преварили су Србију и варају. Они хоће своје правосуђе. Они хоће политичка суђења. Они неће да суде својима, који опљачкаше ову државу. Они у овом парламенту мисле да имају власт. Славица, Чомићка и остали кажу – ми имамо 126, а ми кажемо – ми имамо пет милиона у Србији уз нас. Погледај, Чомићка, погледај Тадићу, погледај Цветковићу, погледај Динкићу, дошао вам народ. Изађите, реците. Немате ону ствар да станете овде пред народ, пред народ треба стати и народу положити рачуне. Ко је уз вас у парламенту? Они које сте купили. Које пазарујете, отимате општине, отимате ту јадну Куршумлију ових дана. Зашто? Да би били на власти. А са чим, несреће једне, да владате. Шта има тај народ доле? Србија се празни. Српско село је празно. 17 села у тој Куршумлији нема ниједног становника, ниједног ђака. Нећемо да испразнимо Србију. Хоћемо изборе. Хоћемо Србија да гласа. Ви сте доказ да их Србија више неће. Да ли хоћете Динкића у Влади? Нећете. Па, нећете. Да није Цветковић, Србијо, ваш премијер? Па, није. Па кога он представља? Деда Мраза. Он је курир, односи неке упитнике. Ми нећемо упитнике, ми хоћемо посао и хоћемо плату и нећемо милостињу. Ми хоћемо да радимо, наш сељак хоће да ради и да заради и да буде домаћин, као што је увек био. Ми хоћемо у Европску унију, али достојанствени, запослени, онако како Србији доликује, усправно, а не погнуте главе. Борисе, не играј се са Србијом, ми смо дошли данас да те опоменемо да нећемо Тунис, да нећемо Каиро, нећемо Египат. Хоћемо демократску Србију која само тражи изборе. Изборе, јер не знате да владате, јер пљачкате ову државу, јер сте довели овај народ до беде. Сви штрајкују, има ли неко задовољан у овој Србији. Нема. Само сте ви задовољни. Вас неколико. Ви овде преко пута сте задовољни и ви овде када дођете у парламент сте задовољни да гласате, а да ли знате шта гласате, па не знате. Ви не знате кога представљате и кога гласате. Србија се определила, 80 посто грађана Србије неће ову владу и то је показала анкета. Србија се определила за нову странку која ће да је води, неће ДС више хоће напредњаке. Хоће друге уз њих да им помогну, Србија хоће новог вођу и она га је изабрала и подржимо га. А тај вођа је Тома Николић. Србија му верује. И не сме никад да изда, да превари. И ово што они причају, склопиће се неке коалиције са њима, па ми не смемо у блато, ми хоћемо здраве темеље једне успешне државе Србије, какву Србија заслужује. И хвала вам што сте данас са нама. Ово је изнад свих очекивања, докле видите дошла је Србија, дошао је народ, дошао је тражи изборе, Борисе. Дошао ти народ да ти каже да те  више неће. Да неће Динкића, да неће Ђелића, да неће Дулића, да неће твоју реконструкцију, неће вас, неће вас нико. Неће вас полиција, неће вас војска, неће вас просветари, неће вас здравствени радници. А Томица вам помогао, осетио да му је време да бежи. А то вам је знак да треба да распишете изборе.

Према томе, браћо и сестре, хвала што сте подржали ове наше идеје, ово што ми  нудимо и што ћемо ми сви заједно, ово је заједнички постао, али да нас после не преваре, као до сад безброј пута, нећемо дозволити. А Томо Николићу, поведи Србију, сви ћемо ти помоћи. Томо, поведи је тамо где треба на пут, који Србија заслужује, пут који је пут Светог Саве, пут Немањића, пут који је увек Србија знала да одабере. Ми хоћемо у Европу, ми хоћемо сарадњу са свима. Ми смо један мирољубив народ, радан народ и зато смо дошли да им то данас саопштимо, али нећемо лоповлук, нећемо крађе, нећемо преваре,  нећемо да уништимо једину државу коју имамо.

Браћо и сестре, нека вам је срећно, и нека данашњи 5. фебруар помогне, нека вас овај прелепи сунчани дан у фебруару буде сунце за једну нову Србију која се рађа на челу са новом владом, мало, оперативном владом, са новим министрима на челу са Томиславом Николићем и на челу са напредњацима. Даће Бог да тако и буде, али будимо сви заједно и само будимо јединствени. Напустите вође, заборавите оне који вам причају да они могу нешто. Не. Постоје две ствари, они или ми. А ми смо за ову групацију око Томислава Николића. Јесмо ли? Ево, Србија се изјаснила и послала јасну поруку – ми нећемо да рушимо Београд. Ми нећемо да рушимо Србију. То је наша дедовина. То је наша отаџбина. Али ми хоћемо једну јаку, успешну Србију и ми хоћемо једну нову владу и ми хоћемо изборе. Јесте ли сви за изборе? Нека нам буде срећно и да победимо на тим изборима. Срећно и уз Божију помоћ нека нови премијер преузме команду, а онда ћемо све лако и биће нам свима боље. Хвала вам и да се мирно разиђемо, јел ако не испуне, да дају изборе у овом року, који смо им дали, онда се окупљамо, онда ћемо све да блокирамо и нећемо се разићи док не поднесу оставку и распишу изборе. Хвала пуно, браћо.

Водитељ: Са овог величанственог скупа поручујемо режиму који не зна у којој земљи живи, имате два месеца да испуните захтеве грађана које је формулисала опозиција предвођена Српском напредном странком.

Водитељка: Председник Српске напредне странке, Томислав Николић.

Томислав Николић: Даме и господо, браћо и сестре, хвала вам што врло добро знате како Српска напредна странка жели да изгледа, не само овај митинг, него и ова наша драгоценост, наша мајка, Србија, коју смо поверили у руке недостојнима. Знам, да сте незадовољни. Знам да сте огорчени. Знам да вас мучи недостојна Влада. Није заслужила Србија да је мучи Влада. Хајде да ми напустимо Владу, хајде да они виде како изгледа када стрепиш ујутру, да ли имаш посао или немаш, да ли твоје дете или данас у школу или му учитељ штрајкује зато што је учитељево дете гладно. Хајде да се изборимо да нам не продају и земљу и воду и ваздух. Хајде да се изборимо да нас не гледају подсмешљиво људи из света и да нас не сврставају тамо око 150 места. Хајде да се изборимо овако како ви данас одлучујете. Има нас много. Кад бисмо ћутали минут, па и тај глас тишине продрмао би Србију. Има нас толико да више нико не може да нас заустави. Зауставили су Србију. Промене у Србији више не могу да се зауставе. Ово је последња прилика. Више нећу да заказујем скуп огорчених. Желим да следећи скуп буде скуп задовољних. Скуп оних којима смо испунили обећања. Скуп оних на које мислимо, а ови што владају државом нека они праве скупове незадовољних. Ако они буду незадовољни што више не могу да пљачкају Колубару, ако они буду незадовољни што ће железнице да возе, што ће авиони да лете, што ће фабрике да раде, што ће сељак да заради, нека направе митинг, нека кажу да су незадовољни што се стање у Србији променило. Ако га сад не променимо, слушајте ме добро, џабе је да се после тога окупљамо. У којој бисмо то Србији се окупљали? У Србији која нема деце? У Србији која не брине о старима? У Србији која нема посла за радике? У Србији која губи понос? Оно што сваки народ на свету има. Кажу дешава се свашта у свету. Па поручују онима који су тамо на власти. Кажу – слушај свој народ. Па треба ли ми да поручујмо Цветковићу и Тадићу – слушај свој народ. Десет година, десет дугих година Србија је остала под лошом, корумпираном, криминалистичком влашћу. Треба нам десет година да се вратимо тамо где смо били пре њих. Па хајде да се вратимо. Хајде из дана у дан да нам буде боље. Хајде да испунимо сва своја обећања. Ко не може да их испуни нека се склања. Србија ће да тражи најбоље, најчеститије, најпоштеније, најпаметније, најшколованије, најупорније. Србија ће да тражи овакве какви сте ви данас, мирни, достојанствени, зрели људи, домаћини људи. Знате да вам је лоше. Тражите промену. Па зар је тешко да вам се омогући да гласате? Не тражим ја да они оду са власти. То ће да реше избори. Не тражим да не могу да се кандидују. Хоћемо да их победимо, нећемо да их отерамо у илегалу. Хоћемо да им покажемо да више не могу ни да преваре грађане Србије.

Мене би било срамота да сам победио преваром грађане Србије.  Мене би било срамота да сам победио тако што сам рекао да ћу до краја прошле године 200.000 аутомобила да буде произведено у Крагујевцу. Мене би било срамота да сам обећао по 1.000 евра да сам победио и да данас признам да сам слагао. Мене би било срамота да вас лажем. Ове странке које су пред вама, било би срамота да вас лажу, да вас варају. Имате тога доста у животу. Вама треба да се обрати неко у кога ћете да имате поверења. Вама треба будућност за децу. Вама треба мир, сигурност и стабилност. Вама треба Европска унија, вама треба Руска Федерација, вама треба Кина, вама треба Латинска Америка, вама треба пре свега Србија. Данас спашавамо Србију. Да бисте имали и свој дом и своју њиву и своју фабрику. И све ћемо то да испунимо и зато онима који до сада нису хтели да нас слушају поручујем – добро, мислили сте, слушамо неколико политичара и са њима ћемо лако. Данас слушате неколико милиона грађана Србије, са њима немојте лако. Са њима је тешко зато што гледају право у очи и виде ко обара поглед и виде ко их лаже и данас мислите на то да Србија има све мање деце, а све више лопова и криминалаца, а све више незадовољних и сиромашних. ДА Србија има све мање ослонаца у свету, да Србија има политику коју нико не препознаје, да Србија има Устав који газе они који су на власти. Да Србија има највећу Владу у свету. Да Србија има Владу која је приватно деоничарско друштво које је распарчало целу Србију, поделили по председницима странака.

За вас нема јефтиног хлеба. А за њих има Србије на распродају. Раскрчмили су што су могли, не  дамо им више ништа. Нека се не усуде случајно да продају Телеком. А онај ко мисли да га купи нека зна да смо ми били против продаје. Онај ко је до сад по јефтиној цени откупљивао наш зној и нашу муку, наше богатство нека зна, платиће поново оно што је узео онолико колико вреди. Она политичка елита која је навикла да крчми Србију нека зна склања се са власти. Они монополисти који нас држе на узди и одређују пошто је млеко и јестиво уље и хлеб, нека знају укинућемо им монополе и привилегије. Хоћемо Србију нормалну са нормалном влашћу. Хоћемо да под притиском оних који су гори од нас, ја знам да бисте ви волели да се све промени данас, али има у вама разума колико и мени. Ако овај наш глас разума, пробуди разум код других људи Србија би могла да буде мирна и лепа и богата и за углед целом свету. И зато вам кажем – знате због чега смо вас позвали, знате зашто смо вас позвали, знате шта тражимо од вас, ви сте своје испунили, сад је ред  на нама.

Ово што ми тражимо од вас, сад ћемо ми да испуњавамо. Дајте нам два месеца која ми дајемо њима да распишу ванредне прламентарне изборе. Ако не буду хтели да о томе разговарамо, ако силеџије наставе да се понашау као и до сада, у априлу месецу затећи ћете не овде на асфалту, седећу на стиропору да се не прехладим, а ви понесите по једно паче стиропора, ако хоћете да ми се придружите. И нема вам јаче снаге од те. И нема бољег отпора од тог. А ја знам да они гледају овај пренос. Ја знам да врло добро осећају вашу снагу. Ја знам да су суочени са људима које више не могу да победе, које не могу да преваре, које не могу да истерају. Кад дођете кући, кад стигнете у своје домове, реците својој деци да сте данас учествовали у отварању историје једне боље, једне лепше Србије. Реците им да сте поносни због тога и реците им да није добро што не иду у школу. И реците им да ће то да промени онај ко мора све да мења – народ. Да ће учитељи да их образују, да ће да поштују учитеље као што треба да поштују своје родитеље. Реците им да више неће морати да страхују за своју безбедност, зато што ће полиција бити задужена да гони криминалце, а не честите и поштене људе. Реците им да их чека посао кад заврше школу, јер онај ко не буде могао да им обезбеди посао мора сам да се склони. Својим родитељима рецита да добра Србија мора да их лечи. Ова Србија мора да им обезбеди мирну старост. Зато смо задужени ми који још нисмо отишли у пензију. Реците им да је пензија част, реците им да пензија није милостиња. Кад одете у село реците им Србија ће ускоро да храни Европу, неће да чека да Европа храни њу.

Хвала вам што сте нам можда помогли да им задамо одлучујући ударац. Власт се боји само вас. Власт се не боји нас који се бавимо политиком. Она ћути када је ми по две-три године упозоравамо да овако даље више не иде. Пред вама нико нема право да ћути. Пред вама се скида капа. Тадићу и Коштунице скините капу пред овим људима. Замолите извињење и покајање, мука их је овде довела, нек оду радосни са једног скупа и сазнају ускоро да ће им бити дато право да бирају. Не траже ништа више. Све најлепше вам желим. Срећан вам пут и вама који путујете далеко и вама који сте из Београда. Много среће и здравља. Чувајте децу. Живела нам Србија.

Водитељка: Молимо вас да се разиђете у миру, јер они који руше Београд директно раде за режим. Покажимо им да смо другачији. Ми не рушимо град, већ Владу и то на изборима. Зато, мирно и достојанствено ћемо се разићи.

Чујмо „Востани Сербие“