Наиме, о чему се овде ради? Пре него што ћу да пређем на разматрање самих законских решења појединих, потребно је рећи да се овим Предлогом закона фингира више ствари. На првом месту говори се, нарочито од стране потпредседника Динкића и високих функционера његове странке, да се ради о првом кораку у децентрализацији Републике Србије. Због грађана, због обичног света који не разуме правну терминологију, дакле, да је то као први корак у преношењу одређених овлашћења централне државе на онај најнижи ниво, на локалну самоуправу, на општине како би он постао ближи грађанима. Треба рећи да је таква једна изјава у потпуној контрадикцији са самим садржајем Закона. Зашто то кажем? Овај Закон по својим карактеристикама јесте један строго централистички закон. То је Закон којим је предвиђено да централна држава, дакле Република, расподељује новац одређеним, како их они зову, статистичким Динкићевим регионима, али онај новац који је претходно истим тим регионима узела. Дакле, паре поново долазе у Владу, само што се овим Законом за то поставља као надлежан министар Динкић и његово Министарство. Дакле, све те паре долазе поново код Млађана Динкића, а онда их он поново расподељује на својих седам региона.

Овај Закон није ништа друго до, по својим почетним карактеристикама, један најобичнији политички памфлет. Овде се говори о статистичким регионима, а самим тим одређује се, прво номинално, дакле по именима, одређује се којих су то седам региона. Овим Законом то се не може чинити. Истина је да овај Закон не промовише регионализацију, али уводи регионализацију на мала врата. Такво једно питање, такав један проблем, решава се на много озбиљнији и много одговорнији начин него што је овај начин. Само доношење овог Закона по хитном поступку је врло дискутабилно. Говори се о неке две године јавне распаве. Ја не знам да ли је та јавна расправа постојала, али знамо да кључне опозиционе политичке странке нису биле укључене у такву врсту јавне расправе. Ако се јавна расправа, која се тиче странака своди само на парламент, онда то није права демократска јавна расправа. Дакле, рекао сам и понављам, то је централистички закон којим се одређују Динкићеви региони, којима држава, односно Млађан Динкић распоређује средства која им је претходно узела.

Сам Закон по својој структури је изузетно компликован и он у овој тешкој социјално-економској ситуацији у Србији се бави решавањем једног, па могу слободно рећи другоразредног или трећеразредног питања. Ја знам да постоји могућност да они који заступају овај Закон, његови протагонисти, реагују на ово као на политички некоректну и политички неодговорну изјаву, али и то није. Ако ви имате овако тешку ситуацију, ако имате ситуацију у којој људи размишљају о колективном самоубиству у једној држави, ако министар за економију и регионални развој перманентно стално игнорише социјалне бунтове којих је у Србији из дана у дан све више и више, почело је са радницима у Новом Пазару, дошло се до радника у Крагујевцу, доћи ће и неки други градови, видећете, нажалост. Али ситуација је све гора и гора. Ако имате такву ситуацију, а министар економије се бави оваквим законским пројектима, онда је то политички неодговоран потез. Иако је то, као што сам рекао, другоразредно питање, последице до којих би овај Закон довео може се рећи у најмању руку су од прворазредног значаја. Ја ћу издвојити само једну, за коју знам да је веома интересантна грађанима Србије и која од Србије прави државу у којој је први пут у Европи утемељена клептократија. О чему се ради? Ради се о додатној бирократизацији земље. Наиме, овим Предогом закона предвиђено је да се, у циљу одрживог и равномерног регионалног развоја оснивају Национални савет за регионални развој, Национална агенција за регионални развој, па затим регионалне развојне агенције, па регионални развојни савети, па обласне асоцијације. То је гомила тела у земљи у којој већ прегрш агенција паразитира на рачун буџета и на рачун грађана Србије, у којима многе агенције имају надлежности које се преклапају и у којима исте те агенције не служе ни за шта друго, него за запошљавање својих рођака, својих политичких активиста и људи којима су нешто остали дужни. Република Србија, ако мисли да излази из кризе која је полако захвата, она још није доживела свој врхунац у Србији, али мора да размишља озбиљно о смањењу свог бирократског апарата. Али не у оним кључним сегментима који су од виталног значаја за државу, већ напротив, управо тамо где је та администрација вештачки нагомилана, где она не служи никаквој сврси и где она представља паразит на телу државе.

Такође је врло битно рећи да овим Законом, за разлику од онога што министар и протагонисти других закона тврде, да се овим Законом, када је у питању равномерни регионални развој не постиже готово апсолутно ништа. Можемо рећи у једној реченици шта је резултат оваквог Закона. Резултат оваквог Закона јесу сиромашне општине које ће бити још сиромашније и богате које могу да буду пресрећне ако то и даље остану. Људима у Србији је потребно објаснити шта је суштина правог концепта децентрализације. То су те локалне самоуправе за које се ми залажемо и то је оно о чему ће вам колега Ђурић говорити.

И да завршим. Овакав Предлог закона је изузетно лош. Сам појам Закона о регионалном развоју јесте нешто што је техничка ствар, јесте обавеза коју су Србија и њени органи преузели усвајањем новог Устава. Правни основи за доношење оваквог једног закона, који се наводе у самом предлогу и у његовом образложењу потпуно су уопштени. Ако се ви позиване на члан 113. Споразума о стабилизацији и придруживању у коме се каже да се ми обавезујемо за одрживи и равномерни регионални развој, ако се позивате на члан 94. Устава Републике Србије у коме се каже управо то да се локалним самоуправама омогућује равномеран развој у оквиру Републике Србије, то су сувише уопштени оквири и ви не можете позивањем на такве правне основе да правдате један закон са оваквом садржином, са оваквом суштином.

Српска напредна странка сматра да је потребно Србији обезбедити одрживи и равномерни регионални развој. Око тога нема никаквог спора, али оно што не сматрамо и оно против чега смо јесте Предлог овог закона. Још једном, апелујемо на државне органе, апелујемо на све политичке факторе, значајне политичке факторе, утицајне политичке факторе у овој земљи да се уозбиље, да схвате да држава није приватна ствар, да је држава рес публика – јавна ствар и да се о оваквим питањима не може одлучивати у хитном поступку, не може одлучивати преко ноћи и да оваква питања не могу да служе концентрисању власти у руке једног човека или једне партије. Хвала вам.

Марко Ђурић: Даме и господо новинари, потпредседник социјално неодговорне Владе, Млађан Динкић, и група окупљена око њега показују ових дана видљиве знакове нервозе и очаја. Ова нервоза потиче од чињенице да су грађани из дана у дан све више сити фингирања реформи и фингирања промена у овој држави које су представници власти својевремено обећавали. Закон о Динкићевим регионима представља још један показатељ безизлаза у који је запала актуелна власт. Наиме, овим Законом власт, тачније један њен део, намерава да створи још једно сигурно ухлебљење за армију партијских чиновника који ће бити распоређени у регионалним агенцијама и у Националној агенцији, коју је мој колега помињао. Али оно што је можда још страшније од свега јесте чињеница да ће сва та армија сивих одела пасти на терет грађанима управо тих локалних самоуправа за које, наводно, пледира да жели да им помогне. Наравно, овај и овакав Закон широм отвара врата и различитим видовима корупције. Наиме, потенцијални инвеститори у Србију сада ће добити читав низ врата и читав низ адреса на које треба да покуцају пре него што свој новац почну да оплођују и пре него што омогуће на тај начин грађанима Србије да раде и да зарађују новац за своју децу.

Дакле, Српска напредна странка сматра да никаква регионализација, а понављам да ово ни у ком случају није регионализација, ово је покушај финграња регионализације и то због тога што ће те чиновнике тих нових региона поново постављати Влада Србије без икаквог утицаја представника локалних самоуправа. Дакле, ми  сматрамо да уместо тог фингирања регионализације у Србији мора да се ради на јачању локалних самоуправа, на стварању јаких локалних самоуправа, јер само грађани на локалном нивоу су ти који најбоље знају шта су њихове потребе и на који начин могу да се решавају њихови проблеми, а са друге стране, они су, то се показало, и најбољи контролори против сваке врсте злоупотреба и корупције.

Треба нагласити још једну чињеницу, поготову због оних којима су пуна уста Европе и који се у својим јавним наступима сваког дана позивају на своје тобоже проевропске ставове и проевропска опредељења. У свим европским државама регионализација није нешто што је наметано одозго, већ нешто што је дуго, пажљиво и постепено стварано одоздо. Дакле, продавци магле у Србији поново покушавају да понуде неке наводне рецепте које наводно преко ноћи треба да реше све проблеме у које је Србија запала, а заправо једино што нуде је стварање додатних проблема и бацање шибице на буре барута које је Србија, захваљујући њима постала.

Српска напредна странка позива све политичке субјекте у Србији, а посебно представнике власти, на максималну озбиљност и одговорност. Сви смо сведоци експлозивне социјалне и економске ситуације у Србији и мислим да никоме не би требало да буде циљ да та ситуације ескалира преко границе коју бисмо сви желели. Наравно, оно што треба рећи јесте да криза која се у Србији посебно тешко манифестовала није нешто што је пало са неба и не може светска економска криза да послужи као неки деус ест махина представницима власти, дакле, као универзални изговор за све што се у Србији дешава, јер је и економским стручњацима, али много значајније и грађанима Србије јасно да економска криза у Србији није последица само светске економске кризе, већ пре свега недомаћинског деветогодишњег понашања, посебно економског дела власти. Дакле, силне небројене милијарде евра које је ова земља остварила кроз приходе од приватизација, разне дознаке из иностранства, нису отишле за све ове године у развоје пројекте, отишле су на јефтину демагогију, отишле су на предизборне процесе, отишле су на црне лимузине, на страначке апарате. И шта се сада догађа? Сада када Србија, која је требала у овом периоду транзиције да има припремљену инфраструктуру, припремљен терен за стране инвестиције и да на тај начин покрене тај замајац привредног развоја, Србија се суочава са тиме, где у истој ситуацији у којој се налазила 2000. године, само што сада више нема шта да се прода, сада више нема тих ресурса и самим тим сваки потенцијални развој је значајно ограничен и значајно доведен у питање.

Оно што је врло битно и што желим да подвучем је да Српска напредна странка захтева од представника власти да Скупштини најхитнији доставе извештаје буџетских инспекција и извештаје завршних рачуна буџета Републике Србије који се шест година не достављају Народној скупштини. То, пре свега, представља законску обавезу Владе, али и на неки начин демократску обавезу, посебно узевши у обзир чињеницу да је Србија држава у којој су се завршни рачуни редовно подносили још пре више од 100 година. Грађани Србије и читава политичка јавност има право да зна на који се начин троше средства прикупљена у буџет Републике Србије и, на крају крајева, то је потпуно очигледно и флагрантно кршење Закона о буџетком систему.

Представници власти кажу да је данас демагогија када представници опозиције кажу да грађани Србије иду полугладни и поцепани. Једини могући одговор на то јесте да сит гладном не верује. Оно што представници власти треба да знају јесте да се могу лагати неки људи неко време, али се не могу лагати сви људи сво време. А нама се чини да представници власти покушавају да у исто време обмањују и представнике Европске уније подносећи нам овакве законе и грађане Србије, константно им продајући шарене лаже и обећавајући увек изнова и изнова боље сутра, само да се стегне каиш и претрпи до прве следеће прилике. Мислим да је данас свима у Србији потпуно јасно да је власт изгубила легитимитет, то посебно долази до изражаја након ових недавно завршених локалних избора и Српска напредна странка сматра да је једино часно и поштено решење, једини нормалан и рационалан излаз из тренутне ситуације хитно расписивање ванпредних парламентарних избора. Грађани Србије су ти који, заправо својим гласом, једини и најбоље могу и требају да вреднују оно што су резултати, или боље речено апсолутни изостанак резултата политике актуелне власти.

Хвала вам, уколико има неких питања ми смо спремни да одговоримо. Уколико нема, хвала вам што сте дошли на нашу конференцију.