Вести

Очекујемо оставку министра енергетике

Цене енергената у структури цене било ког производа представљају највећи проценат, према томе то је најважнији део једне финансијске и економске политике и најважнији део енергетске политике. Поред тога што имамо потпуно нереалне цене енергената ми ћемо сигурно имати проблем са немањем угља, струје, гаса и са озбиљним проблемима у енергетици. Јавна предузећа у сектору енергетике, ми данас отворено кажемо, су легла корупције, и то оне системске корупције, а то значи везе између политике и политичког врха и јавних предузећа. Јавна предузећа су ту да обезбеде довољне количине струје, довољне количине гаса за грађане Србије и за привреду Србије. С обзиром да је веома много новца ушло у оба предузећа попут „Електропивреде Србије“ и „Србија гаса“, а да ми за резултат немамо ни нове објекте ни довољне количине ни квалитет гаса и струје јасно је да ту постоји озбиљан проблем. Подаци показују, они су потпуно неумољиви, и оно што је најважније јесте да нема приоритета у одређивању политике јавних предузећа. Да ли је приоритет да се набављају силна возила у једном јавном предузећу као што је „Србија гас“, да се припаја неефикасни „Агрожив“ као споредна делатност или је приоритет да се развије дистрибутивна мрежа или је приоритет да део Србије буде гасификован или је приоритет да се граде гасне електране. Да ли је приоритет за ЈП „Електропривреда Србије“ да спонзорише кога год стигне и даје милионе или је приоритет да отвори Вреоце, да отвори нове копове угља, да имамо довољно угља следеће године, да покрене изградњу новог објекта.

Дакле, приоритети у енергетском сектору политике се мењају свакодневно и због тога ми имамо проблем и због тога ћемо сигурно имати рестрикције. Подаци пословања рецимо ЈП „Србија гас“ ове године говоре да је „Србија гас“ у губитку преко 30 милиона евра, да је задужен по кредитима преко 300 милиона евра, да је потрошио односно да је смањио вредност капитала у односу на 31.12.2009 године, дакле само пре годину дана, за 35%, да је однос онога што се каже сопствена средства и позајмљена средства 10% према 90%. Знате шта то значи? То предузеће је пред банкротом, дакле одржава га просто само политичка воља и политички договор због тога што се управо припајају, а основни разлог јесте припајање неефикасних предузећа корупција, постојање посредника и тачно се зна шта су разлози.

Ми као СНС управо због свега тога, због неадекватних одлука, због лоших управљања, због немања политике и стратегије тражимо и инсистирамо од Владе и очекујемо, пре свега као морални чин, да министар енергетике поднесе оставку са све својим државним секретаром, помоћницима и директорима јавних предузећа, јер су они јасно показали да после њих ће бити потоп у енергетском сектору, а ми то свакако не можемо да дозволимо. Прича око подземног складишта гаса „Банатски двор“ је озбиљна прича и ми ћемо направити посебну конференцију о Банатском двору због тога што обећања која постоје да је Банатски двор спреман и да ће моћи ове године да да 5 милиона метара кубних гаса дневно нису тачна, него ће се гас производити из старе опреме и даваће мање од милион. Разлог је направљена неадекватна опрема, а на њу потрошено преко 11 милиона евра и то је нешто о чему ћемо причати. Дакле, много новца је ушло и као резултат имамо неефикасност и корупцију.
Сад изволите ако имате било какво питање. То наравно не мора само бити везано за Србија гас или ЕПС, то може да буде за било шта што је везано за енергетски сектор или генерално о ономе што ми говоримо као СНС.

Новинар: Рекли сте о томе да су јавна предузећа у енергетском сектору „легла корупције“ и рекли сте да су системска, значи повезани су са политиком, можете ли мало више о томе?
Зорана  Михајловић-Милановић: Потпуно сам сигурна да енегетским сектором владају лобији, јер да не владају лобији енергетски сектор Србије би данас имао јавна предузећа која су у добитку и у профиту, енергетски сектор би данас имао изграђене објекте, а не би увозио струју, не би размишљао да ли ће следеће године да има хаваријска искључења, па да онда по цени која је 10 пута виша мора да набавља електричну енергију или евентуално гас уколико је потребно, дакле да не владају лобији сигурно је да тога не би било. Када се говори надаље о системској корупцији у тим јавним предузећима и повезано са политиком, дакле све одлуке које се доносе у јавним предузећима, конкретно на пример „Србија гас“, немају везе ни са економијом, ни са ефикасношћу, ни са профитабилношћу нити са енергетском ефикасношћу, дакле ниједан озбиљан економиста не може оправдати припајање рецимо седам предузећа која су потпуно неефикасна. Није нормално да ви неефикасно предузеће припојите ефикасном и онда смо сви као резултат неефикасни. То говори да постоји још нешто као разлог, поред разлога који се наводе да се очувају радна места. Знате, ако држава жели да очува радна места, а треба да жели да очува радна места онда то не може да ради преко „Србија гаса“, онда треба да подржави та предузећа, да стави људе који ће водити та предузећа и то је у реду. Овако она то ради преко „Србија гаса“, чијим парама?! Па то су паре потрошача, то су паре оних који троше гас. Ми кроз цену гаса, ви, ја, како год, плаћамо сигурно пилиће, јаја, осигурање, азотару, ми то све плаћамо. И дан данас та предузећа троше готово 20% од укупне потрошње гаса дневно, а ко плаћа тих 20%?  Па порески обвезници, сви ми заједно. Дакле, потпуно погрешна политика, али то није случајно погрешна политика, то је просто системски направљена таква политика да буде и да ви данас знате да милијарде евра улазе у енергетски сектор, а да ви апсолутно не видите ниједну ствар из тог енергетског сектора која је урађена.

Новинар: Овај однос 10% према 90%, објасните?
Зорана Михајловић Милановић: То је капитал и позајмљена средства, то је капитал који годинама пада управо због лоше политике која је вођена, због лоших одлука и „Србија гас“ је спао на то да му је вредност капитала потпуно смањена и кад ви погледате однос капитала и свега што је позамљено то вам је то. Знате, „Србија гас“ узима кредите за које даје држава Србија гаранцију, што је јако важно, кредит ЕБРД је већ 6 месеци оперативан. Значи, ми ћемо доћи у ситуацију да држава Србија плаћа камате за кредит који је узела за „Србија гас“, између осталог унутар тог кредита је узето 70 милиона евра за подземно складиште гаса које је узето за гасно поље које није у власништву „Србија гаса“. Дакле ми са једне стране имамо директора који каже да ће 70 милиона коштати подземно складиште гаса, треба нам, супер, а с друге стране знамо да то гасно поље није у власништву „Србија гаса“ већ је у власништву „Нис Газпром нефта“, и да се на том гасном пољу и даље производи гас и нафта и да „Газпром нефт“ није расположен да га прода, а ако га буде продавао „Србија гас“ мора да плати још 150 милион евра.

Новинар: Да ли је  у извештају државног ревизора поменуто све ово?
Зорана Михајовић-Милановић: Не, државни ревизор кад је дао први извештај он га је дао непотпун. Као што знате, није стигао у првом свом извештају да прегледа уопште јавна предузећа иако је констатовано да управо треба ући у јавна предузећа, јер основни задатак Државне ревизорске институције је да она треба у јавним предузећима да уради ставку, а то је да ли су оправдане одлуке које су донете у тим јавним предузећима. Надаље, државни ревизор, колико ја знам, је кренуо да улази у предузећа у којима  очито има мање проблема, а управо два кључна предузећа из којих не би требало да излази годину дана су управо Србија гас и ЕПС, а наравно није ушао. Хвала вам.!