Одржан народни митинг за промене у Лесковцу

Водитељка: Химну Србије извео је Саша Стевановић, председник Савета за културу Градског одбора Српске напредне странке Лесковца.
Поздравиће вас наш домаћин, председник Градског одбора Српске напредне странке Лесковца, др Горан Цветановић.

Др Горан Цветановић: Даме и господо, поштовани гости, уважени пријатељи, добар дан. Данас је више него очигледно да политичком маниру актуелне власти, како на државном, тако и на локалном нивоу, маниру који је базиран на празној реторици, продаји илузија, лажним обећањима о бољем животу и већем стандарду, али и о маниру који је базиран на евидентном мањку мерљивих резултата, одговорности и компетентности, ових дана неумитно истиче рок употребе. Због тога Србија данас гласно и јасно тражи промене и енергично показује да не прихвата да заостатак и катастрофа у коју нас је гурнула неодговорна власт буде вечити алиби за неспособну и некомпетентну актуелну власт, како на државном, тако и на локалном нивоу, за катастрофално стање у Србији, а нарочито у нашем граду, почетком друге деценије 21. века.
Србија данас гласно и јасно тражи промене и енергично показује да не прихвата да по постављају интересне и непринципијелне коалиције Демократске странке и Социјалистичке партије Србије, нађе алиби у оквиру којег је сада светска економска криза, а не неспособна и некомпетентна власт крива за све недаће грађана Србије. Србија данас гласно и јасно тражи промене и енергично показује да не жели да на власти данас буду они који читаву претходну деценију граде своје политичке идентитете на вредностима и предностима европских интеграција, односно победу на изборима, а заправо су, због своје неспособности и менталне некомпетентности, главни кривци и једини одговорни за опструкцију европског пута ка Европи.
Нажалост, још увек не разумеју да преузети одговорност и бити одговоран у њиховом случају нема знак једнакости ни на државном, ни на локалном нивоу. Србија данас гласно и јасно тражи промене и енергично показује да не жели ову власт премијера и његову реконструисану Владу. Власт постоји да би народ добро живео, а не да би власт добро живела. Имали су своју шансу, нису је искористили. Сада нека народ има своју шансу, народ ће знати да је искористи и у то име желим да поручим грађанима Лесковца, да само најбољи иду напред до победе.

Водитељ: Данас у Лесковцу показујете колико сте незадовољни стањем у Србији, колико сте незадовољни радом ове Владе, зато је наша прва и најважнија порука онима који данас владају Србијом – отворите очи и уши, погледајте колико нас има, а има нас много и одлучни смо да мењамо ствари. Тражимо мирну промену и спремни смо да је изборимо.
Водитељка: Ту ће поруку најбоље да пренесе човек коме верујете, због његове енергије, знања и одлучности. Заменик председника Српске напредне странке, Александар Вучић.

Александар Вучић: Даме и господо, драги пријатељи, само вас молим да због свих режимсих слугу, због свих оних који данас, служећи режиму вређају народ и грађане Србије, због свих оних који не примећују колико је људи који су данас за опозицију, због свих оних који не виде колико је данас незадовољног народа и народа спремног за промене, да само на један тренутак спустите све ваше транспаренте и заставе и аплаузом покажемо режиму и режимским слугама колико је данас људи у Србији за промене, колико данас људи у Србији не верује Радио телевизији Србије, или лажовизији, колико данас људи у Србији не верује њихових преварама. Свакога дана, а више немају шта да понуде, више ни овом дивном дечаку не могу да понуде бољу будућност, никакву перспективу, јер су је појели и уништили у претходном периоду, опљачкали су све што су стигли. Лесковац, који је некада био носилац српске индустрије, српски Манчестер, данас нема фабрику којом може да се похвали. Није само Лесковац, нема ни Лебане, ни Бојник, ни Власотинце, нема ни Врање, нема ни Ниш, нема нигде у Србији ничега што су оставили, а што нису покрали.
Наш је посао, даме и господо, драги пријатељи, не само да им кажемо да су лопови, а јесу лопови, јер се ничим другим нису ни бавили, наше је да покажемо људима шта је то што ћемо да урадимо. Наш  посао и наша обавеза биће да обезбедимо више инвестиција, да обезбедимо посао за наше људе. Мораћемо да мењамо законе, мораћемо да радимо више, али ће то морати да се дешава без корупције, без криминала, без чињенице да морате да одете код помоћника министра, државног секретара, председника општине, начелника округа да било шта радите, да њима плаћате провизију, јер онда нико неће хтети у ову земљу да улаже. То су ствари које морамо заједнички да мењамо. Данас кажу – продаћемо Телеком мимо закона. Имали су тендер, нико није одговорио на понуду у складу са тендерском документацијом. Сад кажу – ми преговарамо, па ако смуљамо нешто и  договоримо се, продаћемо. Нећете да продајете, јер вам то није ни татино, ни мамино, то је грађана Србије, то је народа Србије и доста је било вашег замајавања грађана. И једино чиме су се похвалили то је како су нешто негде продали. Нигде нисте чули да смо негде нешто купили. Нигде нисте чули да је негде неко добио радно место. Свакога сата 44 отказа у Србији се добију. Свакога дана смо дужни за нових пет милиона евра. Свакога дана вам се хвале како узимамо све нове и нове кредите. Па кад ћемо једног дана да се похвалимо да нисмо узели кредите, него да смо својим рукама, а погледајте колико је вредних, добрих и поштених људи у овој земљи, да смо тако урадили нешто и направили за нашу земљу.
Желим, драги пријатељи, само да вам кажем једну ствар. Они који мисле да контролом свих медија и, дакле, преко својих режимских слугу, мисле да могу да нас уплаше, наша порука њима је – много вас је мало и много сте слаби да бисте нас уплашили. На нашој страни је народ, на нашој страни су грађани Србије и зато боље послушајте шта народ говори, послушајте шта вам људи кажу, зато што ми желимо само нормалну и пристојну Србију, зато што ми желимо само мирну промену власти и ништа више. Хоћемо да та промена власти буде на изборима. Зато изборе расписујте, јер нас уплашити нећете, 16. априла нема повлачења, нема предаје, победићемо их сви заједно, добићемо изборе, добићемо нову Владу, а онда ће и Лесковац и цела Србија да крене напред!
Још један аплауз за промене у Србији! Још један аплауз за све поштене људе у земљи који хоће промене! И за све оне који се не плаше да се супротставе режиму, оваквом тоталитарном и оволико лошем, какав је овај данас. Хајде мало јаче, можете ви то! Хвала вам најлепше! Живео Лесковац!

Водитељ: Данас је Лесковац најважнији град јужне Србије, јер су са нама људи из целог Јабланичког округа, сви са истом невољом и сви са истом жељом, да Србију коначно воде домаћини, одговорни и честити људи. Да на превремним изборима победи здрав разум и идеја о напредној Србији.
Водитељка: Зато ће нам се обратити председник Окружног одбора Јабланичког округа Српске напредне странке, човек који је бранио спортску част Србије, као репрезентативац у рукомету, а данас угледни физијатар лесковачке болнице, др Нинослав Гирић.

Др Нинослав Гирић: Грађанке и грађани Јабланичког округа, поштовани пријатељи, никада се на овом прелепом тргу у Лесковцу није окупило оволико људи који желе промене и који верују да само Српска напредна странка може Србију да поведе правим путем. Тај пут неће бити лак и није једноставно преузети одговорност и извући Србију, разорену земљотресом пљачке, коју су починили штеточинска Влада и ненародни режим.
Српска напредна странка жели договор са народом, а ми, грађани Јабланичког округа, Лесковца, Лебана, Власотинца, Бојника, Медвеђе и Црне Траве, прихватамо тај договор, јер верујемо само у договор са поштеним људима, јер знамо да само напредњаци могу да извуку Србију из овог хаоса.
Ми желимо суштинске промене. Доста је празних прича, бајки и лажи о бољем животу. Нећемо више да трпимо терор власти у којој министри свакога дана све више пуне своје џепове, а народ је све сиромашнији. Таквом понижењу дошао је крај. Сви у Србији који мисле добро себи и својим породицама желе превремене изборе. Ми знамо пут, а режим је у паници, јер је Српска напредна странка сваким даном све јача, власт добро зна да ће изгубити изборе и време је да они изгубе, а да народ добије.
Ми, грађани Јабланичког округа, имамо  велику енергију промена и велику наду, јер верујемо у бољу Србију, верујемо у достојанствени живот. Југ Србије има вредне људе, има могућности да буде полуга развоја производње здраве хране какве нема у свету. Сви ми окупљени данас у Лесковцу, и они који нису на овом величанственом митингу верујемо Српској напредној странци и у искреност, способност и честитост оних који је воде. Бескрајно верујемо нашем председнику, господину Томиславу Николићу. На том путу и са тим циљем, кренућемо и 16. априла за Београд и борићемо се и за промене и за изборе. Хвала вам и живели.

Водитељка: Опозиционе странке у Србији, предвођене Српском напредном странком, показују да су спремне и одлучне да преузму одговорност у име грађана Србије, окупе и заједнички раде на стварању боље будућности наше деце и наше државе.
Водитељ: Обратиће вам се члан Главног одбора Покрета снага Србије, госпођа Миланка Карић.

Миланка Карић: Помаже Бог! Браћо и сестре, Лесковац, град српске јужњачке крви и снаге, некада је био најјачи индустријски центар у ондашњој Југославији. Поносили смо се индустријским гигантима као што су Здравље, Невена, Леско дрво, а данас, шта се дешава, лесковачка чувена паприка, постала је српски бренд, симбол развијене привреде и прерађивачке индустрије. По европским метрополама смо читали, сви ми заједно, у Бечу, Лондону, Паризу, Њујорку, мејд ин Лесковац. Лесковац је био једнако познат као онај британски Манчестер, а данас шта се производи у Лесковцу, у Србији, производи се јад и глад. Десет година они производе незапосленост и сиромаштво у Србији. Па какви су то људи?
Верујте ми, свака српска домаћица, сваки српски домаћин, ево свако од вас овде боље би водили ову државу од њих. Понашају се као да су апсолутни господари Србије, е неће моћи, нећемо им то дозволити. Наша коалиција, на челу са Српском напредном странком и, наравно, нашим лидером Томиславом Николићем и Александром Вучићем, има решења, има људе и има програм, наш програм стаје у једну реч – економија. Ми знамо и хоћемо да покренемо Србију, ми сада, у коалицији имамо конкретне програме којима можемо да запослимо стотине хиљада људи. Само наша братска Русија, где смо ми најповлашћенија нација у трговинским односима са Русијом, увози годишње стотине милијарди евра разних производа, па само да су то искористили, где би данас били?! А не да нису искористили, него су игнорисали, а после потписивања споразума о сарадњи између Путинове Јединствене Србије и Српске напредне странке коју предводи наш лидер Томислав Николић, Русија нам је поново отворила широм своја врата. Само на тржиште Русије можемо да извеземо десетине милијарди евра наших производа и тако упослимо, отворимо стотине хиљада радних места, али то ми знамо, али због тога једино са позиције власти можете да спроводите своје програме. Шта они мисле да ли ће народ чекати, седети и чекати да њима проради савест? Па, неће, наравно. Јер они ни савести, а ни образа, ни душе немају. Они би нас пустили да сви цркнемо на улицама Србије и још би нам се смејали из својих кабинета. Зато, наш лидер, Томислав Николић и Александар Вучић, воде мудру политику. Да нема Српске напредне странке народ би био принуђен да сам узме правду у своје руке, а то никоме не треба, а понајмање њима на власти. Зато, ево сведоци смо сви, морам да кажем колико су они бездушни и колико немају срца ни душе, људи у безнађу закивају ексере у своје руке и секу прсте, они ни на то не реагују, не знам какви су то људи, али дефинитивно народ их више неће. Значи, 16. априла у Београду народ ће рећи да до промена мора доћи, избори се морају расписати, јер народ неће више њих, народ жели нову одговорну власт, коалицију за Србију, коју предводи Српска напредна странка и наш лидер, будући предеседник Србије, Томислав Николић. Живели! Живео Лесковац! Живела Србија!
Водитељка: Уместо остваривања обећаног програма опоравка привреде, Влада се месецима уназад на неозбиљан и неодговоран начин бави искључиво собом, купујући време до следећих избора, а Србија нам је у социјалном и економском колапсу. Даљи опстанак ове власти неминовно води даљем погоршању економске ситуације и стандарда наших грађана. Обратиће вам се председник Покрета социјалиста, Александар Вулин.

Александар Вулин: У очи вас гледам, пред вама истину сведочим, истину за коју својим животима гарантујете да је таква, пред вама сведочим да живимо у Србији у којој нема наде ни за старца, ни за дете. Пред вама сведочим и истину говорим, истину за коју знате да је таква, пред очима овог детета, пред очима овог детета, пред очима ових малих анђела што их очеви на раменима носе, пред њима се не лаже, пред њима се глава спушта, јер какву им земљу остављамо, ако је то земља у којој неће бити наде, ако је то земља у којој неће бити радости. А какво је њихово детињство ако га проводе на митинзима, уместо у школама? Какво ће њихово детињство да буде, ако у њиховим очима не буде радости, ако не буде наде? Каква ће земља да буде када они порасту, не сећајући се доброте, не сећајући се среће, не видећи наду пред собом? Каква ће Србија да буде, ако је буду водили они који за њихове мале очи немају радости, немају наде? Каква ће Србија да буде ако нам деца буду расла на митинзима, уместо у школама? Каква ће Србија да буде, ако је буду водили најмањи, ако је буду водили најгори, ако је буду водили људи велики само по својој похлепи и ни по чему другом? Каква ће Србија да буде?
Не дају изборе! Не дају изборе, кажу – избори су нестабилност, избори су политичка нестабилност. Неће бити политичке стабилности у Србији док не буде ревизије приватизације. Неће бити политичке стабилности у Србији док не сазнамо имена оних који су нас опљачкали, док не сазнамо имена оних који су им у пљачки помогли. Неће бити ни политичке, ни никакве друге стабилности, док имамо тако богате и толико сиротиње. Неће бити политичке, ни било које друге стабилности у Србији док не буду Србијом владали они које Србија хоће, док не буду са власти отишли они који су постављени, а нису изабрани. Неће бити политичке стабилности у Србији док је иједан човек гладан, док је иједно дете без наде. Неће бити политичке стабилности без нових избора.
А стабилна ће бити, и јесте, она земља у којој има наде и у којој има радости, у којој фабрике раде, у којој се не продају за три евра. Стабилна ће бити, и стабилна јесте, она земља у којој ће се и старац и  дете радовати новом дану. Стабилна је она земља у којој министри нису лопови, у којој министри нису богати. Стабилна ће бити, и стабилна јесте, она земља у којој нећемо дрхати да ли ће бивши министар у влади Бујана Пукошија, продати први Косово. Стабилна ће бити и стабилна јесте она земља у којој ниједно дете, без обзира да ли је рођено у радничкој или богаташкој породици, неће моћи да се не нада. Стабилна је она земља у којој свако дете има исте шансе за успех, у којој неће умрети и ни сам ни гладан без лека. Стабилна је она земља којом ће владати људи које Србија хоће.
Ово је дуги марш. Ово је сваки корак дугог марша ка сигурном циљу. Ово је марш у слободну Србију. Ово је марш у победу. Ово је марш на Београд. Ово је марш за праведну Србију. До виђења у праведној Србији.

Водитељка: Сви грађани Србије суочавају се са истим проблемима незапослености, а многи који раде не примају плате. Неодговорна економска и социјална политика Владе, лични и партијски интереси које су ставили изнад стратешких интереса и будућности нас и наше деце, одузели су легитимитет овој Влади да даље врши власт.
Водитељ: Кажу – нема алтернативе. Има. Данас су овде људи за које знате да могу боље, поштено, часно, стручно. У држави у којој се не краде, живи богат народ.
Потпредседник Главног одбора Српске напредне странке и народни посланик, госпођа Јоргованка Табаковић.

Мр Јоргованка Табаковић: Поштовани Лесковчани, има у српској политици оних који мисле да су лепи као глумци, има оних који у српској политици тако лепо глуме и предуго трају, али има српска политика и човека коме се бескрајно верује, а то је Томислав Николић и то је разлог зашто ја могу да стојим пред вама, скинем ове наочаре, погледам вас у очи и кажем – кад причам о лошим приватизацијама, о крађама оних који су продавали туђе, сакривали залихе, квадрате и хектаре, ја у ствари говорим оно што сте ви осетили у својим животима. Зар да ја вама причам о неуспешним приватизацијама и колико је новца злоупотребљено у отварању нових радних места, а то се дешавало управо овде. То говорите ви, вашим учешћем на овом митингу који треба да покаже да смо организовани и  одлучни да променимо свој живот. Како да га променимо? Не да заузмемо њихова места и да радимо оно што они раде. Запамтите то. Српска напредна странка се бори за изборе, за промене, да доноси законе, не о стечају, него о запошљавању, да доносимо законе, не о задуживању, него законе којима ћете моћи да штедите. Боримо се да доносимо законе којима вам се неће пленити имовина, не зато што мислимо да је дуг лош друг. Не само зато. Не зато што треба у изборима одлагати камату на кредите које је неко други узео уместо вас, нико не зна где су отишли, а и вас су наговарали да се приватно задужујете. Потпуно другу политику, политику у којој нисмо толико богати да све вас који сте завршили текстилну школу оставимо на улици, не може држава да буде заробљена корупцијом, а ви нерадом. Нама су потребни избори, одговорни и озбиљни људи који данас стоје пред вама. До победе, јер најбољи иду напред.
Песма „Чудо у Шаргану“

Водитељ: Песму о великој кући и породици из драме Љубомира Симовића „Чудо у Шаргану“, говорила нам је драмска уметница Јована Петронијевић.
Водитељка: Данас, овде у нашем Лесковцу, тражимо расписивање ванредних парламентарних избора, јер овом режиму не сме да се дозволи да обманама и крађама изгура цео мандат. Бесмислена реконструкција Владе показала је колико су странке у власти отуђене од грађана и њихових проблема. Зато Србија мора на изборе.
Водитељ: Председник Нове Србије Велимир Илић.

Велимир Илић: Браћо и сестре, помаже Бог. Ево ми смо се данас окупили у овом предивном дану, додуше уз мало ветра, да се договоримо шта ваља радити и како дотерати ово све до краја. Али ми не треба да причамо о њима, њих треба да заборавимо, о њима ће радити неке државне институције, испитивати, проверавати и одрадити део посла који је неопходан. Прича о њима нема смисла. Зар ви мислите да ми треба сад овде да причамо о Динкићу, о Ђелићу, о Борису Тадићу, о Дулићу, о његовој приватизацији, о његовој изградњи станова, о легализацији за 13 динара. Па то је глупо, људи. Па ми немамо времена њима да се бавимо. Србија има преча посла. Они треба да оду. Те штеточине морају да оду, што пре то боље. И никако да остану, да уђу у идућу годину што је њима циљ, не може. Са њима неће нико, ни Европска унија, нико. Са њима нико неће да сарађује, јер они причају о економској кризи, а њихове фирме праве милијарде промета. Да ли је могуће да у великој економској кризи која је тобоже захватила Србију Ђиласова фирма направи промет 350 милиона евра? Да ли је то у реду? Да њихове фирме повећају промет 800 пута? А они су у Влади одговорни за Србију.
Да ли је потребно причати да они јуре неке за неке ситнице, а не сме да покрену поступке за милијарде евра. Према томе, немојмо о њима, него причајмо шта им поручујемо данас из Лесковца. И зато смо се окупили, да им пошаљемо једну поруку данас. У суботу је митинг у Београду. Долази вам Србија, Борисе, да  вам пренесе све ово што су Лесковчани и Јабланички округ данас овде спремни да вам поруче – расписуј изборе и не брукај се више. Доста је лажи, доста је преваре, хоћемо изборе, хоћемо да народ се пита, да одлучи, хоћемо да народ бира. Преварили сте народ. Рекли сте 200.000 радних места. Рекли сте 200.000 пута ћете извести у Русију, рекли сте по 1.000 евра сваки пунолетни грађанин ће добити. Рекли сте покренућете производњу, покренути село. Сетва почиње, са чим сељак да посеје? Где су му паре за вештачко ђубриво? Вештачко ђубриво је данас два ара шумадијске и моравске земље и лесковачке земље, врећа ђубрива. Па то никад није било. Пошто вам је нафта, господо? Била је 76 динара када сте дошли на власт, а колико је данас? Колико сте струју поскупели ових дана? Очекујете опет гас да поскупи. И све да поскупи, а само ви да опстанете и останете. Е ви нам не требате. Шта ћете нам ви? Србија вас више неће. Хоће нове људе, хоће нову Владу. Каква реконструисана Влада? Да ли је сељак осетио ишта боље кад је дошао Петровић уместо Драгина? Ништа. Да ли је боље што је Динкић прешао у парламент, а подржава Владу, а његов заменик остао тамо да седи? Није боље. Где је Калановићка? Па она је унапређена, аванзовала. Према томе, ми то нећемо.
Бористе Тадићу, поруку ти шаљемо из Лесковца – распиши изборе, одреди датум кад су избори. Немој причати о Европској унији. Неће те Европска унија таквог какав си. Хоће нове људе. Србија је изабрала новог вођу. Неће тебе, имао си шансу, прокоцкао си је и преварио си Србију. Према томе, одлази! Србија хоће новог вођу, Србија хоће нову странку која ће да поведе коалицију и Србија хоће да се сви окупе око тог циља, а тај циљ је нови избори и победа на тим изборима, убедљивија него икад. Према томе, у суботу долазимо у Београд, долазимо сви. Наравно, да им пренесемо поруку свих грађана Србије. А порука је да одеш – отиђите достијанствено, немојте да се брукате, да вас народ моткама отера. Немој мислити да ће полиција да вас брани и она је против вас. И просветари су против вас и здравствени радници су против вас и јавни сектор је против вас и ваши  сарадници први су против вас и ваши шофери и ваше обезбеђење су против вас, па и сељаци су против вас и сви су против вас. И то морате да схватите. Нико није уз вас сем оних који заједно са вама, како ја то једном рекох, па ме они критиковаше, крадуцкају уз вас. Е сви морају да оду у пакету. Према томе, господо, ја не желим да их помињемо више, већ да им поручимо да се спреме и распишу изборе, прихвате договоре, прихвате преговоре, наравно и дозволе народу да бира. Да изабере свога новог вођу, народ се за то определио масовно, за нову странку која ће повести коалицију и за нову екипу људи која ће победити.
Шта је наш циљ? Питају нас који је наш програм, па наш програм је да ти преваранти, лопови и те штеточине оду. То је број један, део нашег програма, а број два да Србија почне да ради, да гради, да живи, да се запошљава, да српско село се покрене, да крену субвенције које се обећавају годинама. Наш циљ је да почнемо да сарађујемо са светом, да извозимо у тај свет, да продајемо, да живимо боље и то је наш циљ и то ћемо остварити, али наравно без њих. Према томе, порука одавде иде – не верује Србија више Тадићу, не верује Ђелићу, не верује Динкићу, не верује у ваше регионе које правите, не верује вам ништа и распишите изборе.
Браћо и сестре, ја вас поздрављам и позивам читаву Србију да у суботу дође и збије се под један барјак, српски барјак, и пониште српска обележја, српску заставу, да сви станемо под њу, и сви којима је тешко у Србији, сви који тешко живе, сви који се пате, сви који имају велике проблеме да се збију под ту заставу и да идемо до избора, до расписивања избора. Демократским путем желимо да вас отерамо, да вас не брукамо, да вас народ отера, ми вам спашавамо част у суботу и отиђите достојанствено, како то и доликује. Отиђите достојанствено, мада сте много варали. Наравно, одговараће сви они који су варали и који су преварили народ. Сви они који су преварили одговараће пред вама и положиће рачуне народу. И пуно поздрава од свег срца и видимо се у суботу у Београду. Србију, Јабланички округ, Лесковчани, српски југ, сви у Београд у суботу, Војводино, долази и ти, немој да вас лажу и варају, у Београду у суботу се одлучује да ли ће Србија живети или ће полако умирати, да ли ће ова младост опстајати и имати своју државу. Према томе, ја вас поздрављам, у суботу сви на митинг у Београд и наравно, на челу са Томом Николићем, са напредњацима, са свима нама до победе, до избора, а на изборима показаћемо колико смо јаки. Хвала вам пуно, уз Божију помоћ, видимо се у суботу у Београду.

Водитељ: Опозиција предвођена Српском напредном странком јасно се залаже за Европски пут Србије и на конструктиван и разуман начин настоји да оствари интересе наших грађана и не омета процес евроинтеграција.
Водитељка: Странке на власти су се и на овај разуман и конструктиван позив оглушиле. Зато ће Српска напредна странка и њени коалициони партнери организовати велики миран протест са којег се нећемо разилазити док се не испуне наши легитимни захтеви за демократским променама. Имамо право на промене. Промене које значе и обавезу да стварамо и бољу Србију, лепшу и срећнију будућност за нас и нашу децу. Србији је потребан домаћин који ствара, а не који распродаје.
Водитељ: Човек коме Србија данас највише верује, председник Српске напредне странке Томислав Николић.

Томислав Николић: Даме и господо, браћо и сестре, огорчени, незадовољни, ојађени, осиромашени, поносни и честити, надао сам се, зато што мислим да је тако боље, да ћу данас моћи  да вам саопштим да су се две највеће странке договориле, да ћу данас моћи да вас охрабрим, да у Србији још увек има разума, да они који воде државу хоће да разговарају, хоће да се договоре. Надао сам се да ћу данас знати датум када ће бити одржани ванредни парламентарни избори у Србији и ја то, нажалост, данас не знам. Мислио сам да је боље да договоримо тај датум, него да им га ми саопштимо у суботу 16. априла на митингу у Београду. Ако не мисле да треба да се договоримо, онда ћемо ми да се договоримо 16. априла, онда ћемо ми 16. априла да утврдимо датум за изборе. Дотерали смо их уза зид. Не желимо да их тучемо, не желимо да их понижавамо, не желимо да их малтретирамо. Желимо само да имамо прилику да бирамо поново. Не желимо да им указујемо на то колико су упропастили Србију. Желимо да подижемо Србију. Желимо да учинимо добро за сваког њеног грађанина понаособ. Изгубили смо 10 драгоцених година. Десет година вере и наде, поверења да је оно што раде добро, да је оно што раде у интересу наших грађана, да је оно што раде у интересу наше њиве, наше фабрике. И где смо данас? Да их отерамо, зато што немамо више ни фабрике, ни њиве, зато што немамо поноса, зато што не знамо колика нам је земља, зато што не знамо ко ће сутра да им смета, па да га ухапсе. Зато што не знамо чија ће кућа сутра да им се свиди, па да је опљачкају.
Дошли смо ми у Србији до глади. Знате, кад се човек ожени и Бог и држава кажу – ово ти је за цео век, али није за цео век једно одело, није за цео век један аутомобил, нису за цео век једне ципеле. Десет година у Србији већина грађана има једно те исто одело, једне те исте ципеле. Вози један те исти аутомобил, док се не буде распао да ноге испадају кроз патос, неће имати прилике да га промени. Па јел' то Србија? Кажу, светска економска криза, пођите у земље у Европској унији, пођите у Русију, види ли тамо народ ту кризу, не види. Ради ли? Ради. Има ли плату? Има. Школује децу, лечи старије и болесне. Само ми у Србији сваки свој неуспех приписујемо светској економској кризи. Ко зна колико ће деценија у Србији да траје светска економска криза. Да нестане свет, у Србији би остала светска економска криза.
Ово мора да се мења, браћо и сестре. Како не осећају? Како не разумеју? Кад су изгубили ту везу са народом? Кад су последњи пут сишли на улицу да виде како деца иду у школу? Да виде колико је жена које нису биле код фризера пет година? Да виде колико је људи који немају зубе у глави, да виде колико је младих од 20 до 50 година који немају посао, да виде колико је старијих од 60 који немају пензију и чекају да напуне године, да им неко да неку милостињу. Кад ће да се опамете? Ко  да се опамети? Они што имају десетине милиона евра, они што су искористили власти привилегије, она политичка елита што нас је убеђивала до прошле године да нико ништа не зна о Европској унији? Ћути и трпи, нестаје један по један град, једна по једна њива, кућа, имање, али ћути и трпи, води те Демократска странка у Европску унију. Где су нас довели? Коме ми требамо овако јадни и сиромашни? Па није Европска унија само уђи и изађи. Мораш да се припремиш, мораш да станеш на вагу, колико ти је јака привреда, колико ти је здрава пољопривреда, какав ти је народ, какви су ти закони, ко штити народ, ко му суди, ко га тужи, ко га брани, о чему новине пишу... Све је то Европска унија. Није Европска унија - идеш у Париз да се сликаш. Па још каже новинар државне телевизије – први Србин после краља Петра у Паризу. Довољно се краљ Петар Први превртао у гробу, немој да га преврћемо ми данас. Е баш је нашао с ким да се пореди председник Србије.
Немам ја вама шта ново да кажем. Задовољство ми је бити међу својима, али  данас је Српска напредна странка и њени коалициони партнери међу својима где год крене у Србију, којом год улицом крене, у којој год шуми сретне човека, сваки поздрави и каже ви сте наши. То ви сте наши, то значи преко 50 процената поверења грађана. Одавно није било тако. И није то зато што смо ми баш толико добри, него зато што су ови баш толико лоши. И што дуже отежу са изборима, њихов пад је све већи. Број гласова који могу да очекују је  све мањи, а баш ме брига за њихове гласове, али упопашћују Србију из дана у дан.  Ово је брод који тоне, на њему има и оних лудака што играју и певају. Већина нас би да скочи са тог брода и да побегне. Нећемо да потонемо, не дамо да потонете, ово је Србија, још је нико није упропастио, не може ни Демократска странка. Нећемо да им дамо да упоропасте Србију. Знају шта су радили, знају како је народ огорчен, знају како је народ варан на изборима. Ја вам сад кажем, за изборе гледајте у своју децу, гледајте у своје родитеље, за изборе немојте да слушате више никога, него или желите да живите боље или не желите. Немојте лажи ничије да слушате, сви по мало, што би Веља рекао, лажуцкају. Само су опасни ови који као да изваде срце из човека, као да изваде душу, као да изваде мозак. Срећеш по Србији људе који лутају, не зна где је пошао тог јутра. Пошао сам да тражим посао. Где да га нађе? Код кога да га нађе? Који је то посао који грађанин Србије јутрос може да нађе? Који је то лекар који данас може да те лечи, ако ниси донео новац или упут? Па кад дођеш са упутом, он каже – заказујем ти за јун 2012. године, јер ми немамо те машине, радимо 24 сата дневно. Народ је болестан, народ се разбољева све више. Нису ни поправили одељење у болници откако радим овде. Све се распада. Све је у хаосу и зато вас има толико на улицама градова Србије. Зато ће да нас буде много у Београду. И ми поручујемо одавде председнику Демократске странке Борису Тадићу, ја мислим да је још увек председник Демократске странке, ми ћемо сигурно 16. да остваримо циљ који имамо. Ми ћемо доћи до избора 16. Пружамо ти шансу да разговарамо, да се договарамо.

Знате, 5. октобра, кад су се десиле промене у Србији, није било преговора са онима који су били на власти. Било је наређења и ултиматума. Присуствовао сам ја тада разговорима ДОС-а са социјалистима. Било је – ово сутра, ово прекосутра, ово накосутра. Готово, расписују се избори, хајдемо тројну владу и готово. А ми не радимо тако. Ми бисмо могли данас да заузмемо Владу Србије, телевизију, зграду парламента и да кажемо – избори су тад и тад. Али има у нама много српског, има у нама много жеље да све буде како треба, да све буде мирно, да нико не страда, да никог власт не уведе у ситуацију да мора да страда. Ми ћемо то све мирно у Београду да изведемо 16. Тога се они боје. Петнаестог ћу ја да позовем полицију да се умеша међу нас. Не треба око нас полиција, треба са нама заједно полиција. И они су гласни и жедни. Па да видим ко ће да их послуша да нас туче. Е баш ме интересује како се зове тај полицајац коме је пукла униформа пре пет година и нису му је заменили. Како се зове тај полицајац што путује из Ниша за Београд сваки дан, јер не може у свом месту да ради? Како се зове тај полицајац који ништа није добио за то што служи држави? Како се зове тај војник, како се зове тај поштар који је задовољан? Како се зове железничар који је у Србији задовољан кад може брже да трчи поред воза него што му воз иде? У којој држави жели Борис Тадић да живимо? У држави из 18. века? Пред нама је 21. век. Друга деца са три године решавају компјутерске задатке. Хоћете ли ви да купите свом детету компјутер? Од чега, од чега да му купите? Ако нема, да ли смете да га пустите на улицу да се игра, јер увек стоји уз њега баба, деда или неко ко га чува. Где сте ви видели тридесеторо деце да се игра на улици и да нико не страхује за њихову безбедност? То је данашња Србија. Само за елиту, само за оне који су потпуно заштићени. Народу ништа. Па народе, ово је све твоје, и ове улице су твоје и ове куће, и ове фабрике што су продали. Ово је све народа Србије, свих грађана Србије, да им то узмемо, да вратимо народу, да утврдимо шта су покрали, шта су опљачкали. Да утврдимо кога су хапсили зато што им је сметао, а не зато што је криминалац. Подигните се, одавно смо на коленима. Подигните своје комшије, родбину, пријатеље, само још недељу дана да трпимо ову власт. Само још недељу дана, издржали сте године и године, издржаћете и недељу дана, а ја вас чекам у Београду, како сам рекао, на оном омиљеном српском материјалу – стиропору.
Ко од њих има очи, видео је. Ко од њих има уши, чуо је. Ко има памети и мозга, ко има жеље да Србији буде боље, разговараће са нама до суботе. Ко не разговара са нама до суботе, више немој ни да нам се обраћа. Ми онда разговарамо са народом. Желим вам много среће, много успеха и здравља. Желим да остварите све своје циљеве. Ако смо ми за две и по године успели да постанемо најјача политичка  снага у Србији, ја вам желим да и ви кроз две и по године кажете – учествовали смо у томе и поносни смо на то. Живела Србија!

Водитељка: Лесковац у Београду, Србија у Београду 16. априла.
Водитељ: Живео Лесковац! Живела Србија!