Орлић: "ЕXPO 2027" је прекретница за Србију

Председник Народне Скупштине Републике Србије др Владимир Орлић изјавио је да су посланици у претходних годину дана усвојили 120 закона и више од 70 дана провели у пленуму, наводећи да ће следећа седница бити заказана јако брзо, крајем августа или почетком септембра.

"Током августа очекујемо да стигну нови предлози закона од Владе Републике Србије, тако да ако то буде у редовној процедури 15 дана, да ово што се стално нешто жале да нису могли да прочитају сада то анализирају на прави начин, реално је да крајем августа или почетком септембра имамо прву наредну седницу и да се тиче оних питања која увек иду у последњем кварталу - да ли су то питања која се тичу буџета, али и других области из којих очекујемо више закона", рекао је Орлић у интервјуу за Танјуг.

Орлић је оценио да је Скупштина у претходних годину дана радила управо оно за шта је добила мандат од народа, а то значи да је проводила заједничку државну политику развоја и јачања Републике Србије коју предводи председник Републике Србије Александар Вучић.

"Та је политика обезбедила да имамо сталан, континуирани снажан раст и плата и пензија. Она је обезбедила да наставимо развој капиталне инфраструктуре нових ауто-путева, нових железница, али и нових болница, клиничких центара, истраживачких институција... То су велике ствари. На тај начин суштински мењамо Републику Србију, то су историјске промене", оценио је Орлић.

На питање у каквој атмосфери су радили посланици у претходном периоду, будући да је било и инцидената у Дому Народне скупштине, Орлић је рекао да инциденти увек долазе са једне стране, а реч је о народним посланицима који, како каже, представљају партије бивше власти.

"Они који су најупорнији у ометању седница, у псовању других народних посланика, у покушајима да направе физичке инциденте, то су они које је цела Република Србија видела како јуришају на председника Републике Србије када је долазио да говори о Косову и Метохији, и то на њихов позив, али и како су се залетали у клупе других народних посланика покушавајући да изазову физички инцидент. То јесте, с једне стране, слика атмосфере коју смо имали, али то је пре свега слика оних који те ствари раде. То сигурно не може да утиче на озбиљну и одговорну већину нити јесте лице Републике Србије", истакао је Орлић.

Како каже, постоји мали проценат људи који у ери друштвених мрежа воле ту врсту експонирања и који се "хране" тиме што ће да буду заступљени, не добром политиком и резултатима, већ агресијом и простаклуком.

"Скупштина је већински радила свој посао озбиљно и одговорно, а у каквој атмосфери, рекао бих у атмосфери са много више слободе и много више демократије него што је било у време када су ови који припадају тој хистеричној мањини били дужни да се старају о организацији рада и у Скупштини, и у држави. Тада је и парламент којим су руководили било место у ком се одузима реч зато што сте само нешто изговорили, избацивале су се комплетне посланичке групе, гласало се из Бодрума и Солуна, прекидали су телевизијске преносе да би батинаше уводили да се обрачунају са опозицијом. Веома смо срећни и задовољни што ништа слично немамо данас", навео је Орлић.

Упитан како се најновија прегруписавања на опозиционој политичкој сцени рефлектују у парламенту, Орлић је подсетио да су сви они ушли у Народну скупштину на одређеном броју изборних листа, а онда се, каже, то "мултипликовало" пет пута и од првог дана су, додаје, почели да се деле и свађају ко ће где да седи.

"Скупштинске службе не могу више да испрате како им се која група зове, ко се од кога одвојио, с ким се посвађао, с ким хоће или неће да седи тако да све време се дешава то, дешава се и сада са најновијим поделама. Сад ће опет да се расправљају међу собом ко ће где да седи и ко ће у коју канцеларију да уђе и ко ће да добије које место у одбору, али та врста њиховог непрекидног међусобног обрачуна је њихова судбина", оценио је Орлић.

Орлић је навео да се на пролеће очекују редовни локални и покрајински избори, а "можемо њима да придодамо још неке уколико то ови из бившег режима желе".

Орлић је оценио да опозиција суштински не жели изборе, а када се погледа како ствари стоје по питање подршке, онда је, каже, јасно и зашто.

"Они на те изборе неће зато што знају да на тим изборима не могу да добију ништа. Сигурно је то за њих добро решење за будућност, да се не излажу ризику, да остану без цензуса, чак и оног смањеног, а видећемо да ли треба да остане такав пошто су и за то имали различите идеје", рекао је Орлић.

Одговарајући на питање да ли ће скупштина имати своју улогу у реализацији важних пројеката у оквиру специјализоване међународне изложбе "EXPO 2027", Орлић је рекао да ће и Парламент учествовати у тим пројектима који су, каже, од огромног значаја за будућност државе.

"Може да се каже и кроз буџет, али нас ће да чека извесно и доношење посебног закона који се односи на простор на ком ће бити организована изложба "ЕXPO 2027". Реч је о нечему што је не само историјска шанса него и прекретница када говоримо о развоју наше земље. Све је то направљено да траје, аутопутеве када урадите, они су направљени да остану, модерне пруге, а једну ћемо такву радити у оквиру планова за "ЕXPO 2027" којом ће се повезати Аеродром са центром града и главном железничком станицом", подсетио је Орлић.

Орлић је коментарисао и писмо 56 европосланика, односно конгресмена из САД у вези са пооштравањем политике према Републици Србији у контексту кризе на Косову и Метохији, рекавши да је очигледно реч о својеврсном притиску.

"Потписници су посланици из држава који имају више од 6.000 посланика, па вам укупан број говори колики значај треба придавати целој ствари. То што су председници неких одбора, то вам отприлике говори на који начин се треба односити и колики значај има. Шта мислите како би се поставила и реаговала на пример Шпанија да одавде Борко Стефановић и Ћута Јовановић пошаљу писмо у ком критикују шпанског премијера и залажу се за независну Каталонију", упитао је Орлић.

Како каже, "сигурно се не би потресли баш превише", те додао да се на тој листи налазе и осведочени лобисти независног тзв. Косова.

Извор: Танјуг