Почетак сазива је показао шта од кога може да се очекује. Скупштинска већина је показала да уме да разговара са свима и понуди значајно више стандарде – и демократске, и парламентарне – него што су икада постојали у нашој земљи, рекао је председник Народне скупштине Србије Владимир Орлић. Истиче да у парламенту има простора за сваког посланика да изнесе свој став, као и да ће он према свима примењивати исти аршин, у складу с пословником.

* Рекли сте да ћете бити председник свима, али да ћете бранити државну политику "јер је најбоља", да ли то значи, како неки тумаче, да ћете спречавати оне који тврде да је "ова власт уништила државу", да говоре?

- Народ је на изборима јасно рекао кога подржава, коју то политику сматра најбољом и ко, у складу са тим, треба да чини већину у Скупштини. Рекордна подршка председнику Александру Вучићу и победа парламентарне листе коју је он предводио даје убедљив одговор на сва ова питања. Што се тиче оних који најгори однос показују према својој држави – видело се већ да могу да говоре, то питање се данас не поставља. Говорили су на првој седници и мимо договора које смо постигли, нико их у томе није спречавао, чак сами тражили од председавајућих да санкционишу сваког другог ко не говори по њиховом укусу. Добро је што народ може да види све то, па слободно донесе суд о сваком. У оцени наш народ не греши никад, не можете људе да преварите. И баш зато однос народне подршке у Србији данас и јесте овакав, какав имамо. 

* Опозиционари су признали да сте током консултација били "толерантни и фер", али не верују да ћете "креирати демократску атмосферу", позивају се на јавне наступе у којима, наводе, нисте бирали речи за политичке противнике, говорили сте истовремено с њима... Греше ли?

- Добили су третман као што никада опозиција није имала у нашој Скупштини, свесни су тога. Нису успели ни да сакрију своје одушевљење што је тако. Знају добро и да ничему сличном опозиција у време када су они били на власти није могла ни да се нада. Као што знају и у каквој смо атмосфери разговарали током свих дана консултација, када смо њиховим жељама изашли у сусрет: од потпредседничких места, преко руководећих позиција у радним телима, до места у парламентарним делегацијама. Наше су речи увек биране сходно прилици и саговорнику – тако је било до сада, исто важи и данас. Разумели су и то: да на дрскост, неистине и увреде не треба да очекују ћутање, већ увек снажан одговор људи који бране политику чији су представници, јер нам управо она чува и подиже Србију. Повлачења када вам државу нападају и народ вређају није било, нити ће. Зато атмосфера о којој говоре зависи пре свега од њих. А што се вођења седница тиче, зна се: постоје јасна правила, која једнако важе за све.

* Назвали су вас "тренираним оружјем у рукама напредњака", биће тога и убудуће, а ни напредњаци неће остајати дужни, хоћете ли моћи да примените исти аршин  за све, да парламент не постане арена за размену увреда, или, још горе, да једнима буде дозвољено све, а другима ништа?

- У томе је поента: што они којима је тешко да се помире са народном вољом и данас очекују да њима буде дозвољено све, а скупштинској већини ништа. Тако сигурно неће бити. Што се тиче увреда: било би добро да се од тога уздрже, макар када говоре у Скупштини, мада су већ кренули са утркивањем ко ће теже ствари да изговори на рачун Александра Вучића, Српске напредне странке, скупштинске већине или Владе коју тек треба да изаберемо. Све раде исто као што су и свих ових година. Било би важно да се то промени, али – и то је на њима. Исти аршин има да важи за све.

* За дијалог је потребно двоје, казали сте да са ваше стране постоји добра воља, али да ћете бранити достојанство скупштине, како ћете га бранити и верујете ли у добру вољу с друге стране?

- Достојанство Скупштине се чува у складу са пословником. Искључиво тако. Добра воља већине је у консултацијама показана на делу. Што се тиче добре воље „друге стране“, до сада су се упадљиво трудили да покажу како то не треба да очекујемо. Видећемо, можда им треба нешто више времена. Претходних десет година изгледа није било довољно да разумеју да више нису власт, као што ни Србија није више она земља којом су господарили, нити има намеру да се у ту прошлост икада више враћа.

* Зашто не верујете?

- Не верујем да је пример добре воље оно што су ти људи прогласили за прототип „најбољег“: злоупотреба од самог почетка, вређање државе и народа са места председавајућег. Нема поштења у томе да говорите како држава наводно није демократска и избори наводно нису слободни, а сами сте гласали за коначне резултате тих избора и једва дочекали да седите у Скупштини која је формирана управо по тим резултатима. Нити кад народ проглашавате незналицама само зато што не жели да гласа за вас. Ништа од тога не сматрам гестом добре воље, баш као ни увреде на рачун народних посланика, а посебно непристојно изражавање о колегиници. Једнострано одузимање речи и изрицање опомена ком су одушевљено аплаудирали - управо су оно што треба да избегнемо. На крају сам лично повукао све те опомене, а они који су са њим на истој листи изабрани упорно су гласали да Јанковић као председавајући крши пословник, док је скупштинска већина одбила да гласа за то и тако га спасила срамоте. Као што видите: наша схватања добре праксе и добре воље су битно различита. 

* Тешки су дани пред Србијом, притисака је било и пре, али рат у Украјини их учинио још агресивнијим због КиМ и неувођења санкција Русији, мислите ли да је могуће пронаћи неки консензус у парламенту између власти и опозиције да би се лакше бранили државни и национални интереси?

- Било би добро, наравно, када би општи консензус око најважнијих питања био могућ. Али видите да он није могућ ни унутар саме опозиције: ту већ постоје оштро сукобљене групе, које се међусобно утркују око тога ко је већи Рус или ко је више за НАТО, чак и не размишљајући о интересима Србије. Има ту оних који су отворено за тзв. независно Косово, као и оних којима је војни сукоб бољи од дијалога. А нама треба српска политика, она која на првом месту штити наше државне и националне интересе, чува наш суверенитет, али и мир за наш народ и стабилност у држави. То и Србија жели, за такву политику је гласала: њу ће и да спроводи скупштинска већина, а остали – како одлуче.

* Опозиционе посланичке групе, у зависности од политике коју заступају, већ су најавили иницијативе за отварање расправа у скупштини о КиМ, Резолуцији Европског парламента, хоће ли их бити и шта би могао бити њихов резултат, осим оштрих полемика, можда неки заједнички документ?

- Ако је реч о седницама, Скупштина их је имала више претходних година: на тему КиМ, као и на тему извештаја европских институција – тада су такође имали посланичке мандате ови који данас те теме „траже“, па се нису удостојили ни да се појаве. Толико о искрености. Председник Александар Вучић је на седнице долазио увек када га Скупштина позове, а клупе ових који „једва чекају да му кажу шта мисле“ биле су – празне. Није то ни питање посебних седница: сваки народни посланик у Скупштини има простор да говори о ономе што сматра да је важно, не треба му никаква посебна „иницијатива“ за то. Уколико неки из опозиције желе нешто више од тога, нпр. било какав заједнички став – то подразумева дијалог са већином и способност да се договара. А то још увек нису савладали.

* После избора из Европског парламента је, како су рекли, изражена спремност да се дијалог започет пре избора, уз њихово посредовање настави, како би се, кажу унапредио скупштински рад, требају ли нам посредници за разговор међу нама, или је можемо и сами да се договоримо?

- Ту је опет реч о спремности да се води дијалог, за коју је показано да је на једној страни неспорно има. Пре свега, лично је Александар Вучић долазио и у Народну скупштину да разговара директно са свима који су то желели. И са парламентарним и са ванпарламентарним странкама, без разлике, показао да уме и може да саслуша сваког. И ми у Скупштини смо организовали међусобне разговоре, много пута. Неки су хтели да разговарају искључиво уз присуство ЕП, па после бојкотовали и дијалог, и нас, а и тај ЕП. Ипак, треба увек имати вере да може боље. Стабилност значи дијалог и институције, а не улицу, насиље, блокаде путева, цепање државних застава и угрожавање других људи. Свакоме разборитом је јасно колико је оно прво боље.

* У СНС-овом споту "убеђивања" председника Александра Вучића да остане на челу странке, један сте од главних актера, верујете ли да ћете га убедити?

- То је жеља апсолутно свих у СНС и ми то отворено говоримо свуда. Александар Вучић је не само најзаслужнији за то што је данас СНС убедљиво најјача и најважнија странка, што је постала политичко језгро српског народа и централна државотворна снага - са њим је наша странка, баш као и сама Србија, научила да побеђује. Научили смо да себи постављамо само највише циљеве. И да их достижемо. Да нисмо ништа лошији од других, већ умемо да се такмичимо и будемо успешни. Цела странка је поносна на свог председника, исто мисли и осећа и убедљива већина у нашем народу. Не само да СНС нема бољег, нити било која друга странка – Србија нема бољег. А сви ми, наравно, желимо - да нас води најбољи. И због наше странке, и због Србије.

* Били сте веома активни на Твитеру, хоћете ли наставити истим темпом, будући да сте сада председник парламента и да ће се тек сад свака ваша реч помно пратити?

- До сада сте се већ уверили да – хоћу. Једнако важи за све нас који заступамо исту, победничку, државну и народну политику: на сваком месту, у свакој прилици, бранићемо пуног срца оно у шта верујемо. Политика коју је поставио председник Александар Вучић и са успехом је лично предводи – јесте најбоља за Србију. Народ је ту политику подржао, поручио свима да срце народа, вођено баш том политиком, куца сложно и на Андрићевом венцу и на Тргу Николе Пашића. За њу ћемо и да се боримо, а остали само нека помно прате – имају и шта.

* Прва честитка стигла вам је од председника Сталног комитета Свекинеског народног конгреса Народне Републике Кине у којој се изражава спремност за наставак сарадње два парламента, колико је вам је то важно?

- Посебно је задовољство када први званични састанак по ступању на дужност буде сусрет са великим пријатељима. Србију и Кину веже управо наше челично пријатељство, како често подсећају председници Си Ђинпинг и Александар Вучић, најзаслужнији за изванредне односе између наших држава и народа. Важна нам је даља сарадња два парламента, као и снажна узајамна подршка у питањима територијалног интегритета. Сарадња са Кином обезбедила је већ вредне инвестиције које значе живот многима у Србији, инфраструктуру на коју смо чекали деценијама, али и братску подршку у тешко време, у виду вакцина и система „ватрено око“. То ће Србија умети да памти.

Извор: Политика