У дану када се на светосавским свечаностима цела Србија окреће младима, њиховом образовању, знању и будућности, трагично жуто предузеће Демократске странке показало је шта једино уме да понуди младима. А то је: да лопови говоре о корупцији.

Такође, то пропало жуто предузеће злоупотребљава младе за сопствену медијску промоцију и политичке обрачуне за које Драган Шутановац и Балша Божовић немају личне храбрости, па истурају пред новинаре неискусне младе људе, све китећи их звучном паролом "Антикорупцијски тим", да за друге скупљају ситне поене.

Знали су сигурно Драган Шутановац и Балша Божовић разлику између јавних набавки и јавно-приватног партнерства, чим су одлучили да данашње оптужбе не изнесу лично, већ су их попут кукавичјег јајета потурили својим омладинцима. И тако намерну грешку и свесну неистину пребацили на њихова неискусна плећа. 

Уколико су заиста заинтересовани за тему корупције, стари вукови жутог предузећа, сви скупа рециклирани више пута, а данас у комбинацији Шутановац – Живковић - Тадић - Божовић, требало је да својим омладинцима говоре о Развојној банци Војводине, Фонду за развој, Фонду за капиталне инвестиције, робним резервама, Хетерленду и другим школским примерима корупције. Својим личним учешћем и непосредним сазнањима о свим овим случајевима, могли су о корупцији да их науче много. Ништа мање, и да су им причали о непрегледном списку махинација у Београду, попут реконструкције Булевара, подземних контејнера, најскупљих мостова на свету, набавки софтвера и средстава за јавни превоз, плаћања којекаквих пазлградова и одрпаних кулиса од "теразијских реплика" чија је једина сврха била да буду скупо плаћене.

Све ово су примери штете по грађане која се мери у милионима евра, а за коју садашњи припадници жутог предузећа не треба да очекују амнестију само зато што је Београђани везују за име Драгана Ђиласа. Има у том џемперу доста и њихове вуне. Сумње у вези корупције јављају се, између осталог, и када неко поседује имовину коју није могао стећи на основу својих пријављених примања, а одбија да каже на који је то други начин до ње дошао.

На пример: до огромног стана на врачарском пашњаку и до баснословних износа на штедним налозима, који се сви скупа мере поново стотинама хиљада или милионима евра. А које управо Драган Шутановац није могао стећи ни посланичком, ни министарском платом. Било би добро да управо на личном примеру Драган Шутановац објасни својим омладинцима шта је корупција и како се препознаје. Он о томе зна највише и његов је лични пример ту најсликовитији. А не да им, нимало коректно и нимало лидерски, намешта да се јавно осрамоте изношењем оптужби за поступак вођен јавно, транспарентно, у складу са законом који је усвојен још 2012., у ком грађани нису ни за динар оштећени и чији је једини циљ да управо тим грађанима омогући квалитетну услугу превоза.

Коначно, нека објасне својим омладинцима зашто им странку читава јавност зове - "жуто предузеће". Биће то одличан закључак ове лекције о корупцији у Београду и Србији.