Постоји синергија наше државе и цркве у погледу многих крупних питања, што је веома важно због снаге и убедљивости у борби за заштиту државних и националних интереса

Озбиљност са којом Србија брине о нашем народу на Косову и Метохији потврђује, између осталог, најновији ребаланс буџета, којим су издвојене додатне четири милијарде динара за наше људе у покрајини, одлуком владе, а на личну иницијативу председника Александра Вучића. Реч је о средствима за једнократну финансијску помоћ грађанима, али и капиталне пројекте, као што су изградња болнице у Грачаници, комплетна реконструкција Здравственог центра у Косовској Митровици, нови вртићи, велелепна зграда Приштинског универзитета, такође у Косовској Митровици, рекао је директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије Петар Петковић

Обезбеђен је новац за превенцију поплава, повећан је буџет за пољопривреду, за развој малих и средњих предузећа, почетнике у бизнису, женско предузетништво... Али, помоћ нашим људима на Косову и Метохији не своди се само на инвестиције, социјална и друга давања. Реч је о читавом комплексу политичких и економских мера које останак и опстанак нашег народа на Косову и Метохији чини одрживим, истиче Петковић.

* Да ли је за сада избегнута хуманитарна катастрофа на северу Косова и Метохије због недостатка лекова и медицинске опреме?

- Учинили смо све да наше здравствене институције на Косову и Метохији на адекватан начин одговоре на све изазове епидемије ковида 19. У том смислу квалитет здравствене заштите и услуга не заостаје за оним који је доступан житељима централне Србије. То није био мали финансијски и логистички изазов, али успели смо да прегрмимо најтеже ситуације, поготово у време наметнутих антицивилизацијских такса од 100 одсто и створимо систем који функционише. А о томе шта је све Приштина чинила да онемогући да се људи лече и заштите од опасне болести, како је желела да хапси наше лекаре и прави ломаче за вакцине, иако су са наше стране имали само добру вољу и спремност да сарађујемо у суочавању са заједничким изазовом, упозната је и наша и међународна јавност.

* Премијер привремених приштинских институција Албин Курти каже да за њега дијалог са Београдом није међу приоритетима. Како то оцењујете?

- Курти и његови сарадници отишли су и корак даље од тог еуфемизма, и данас поручују да желе ревизију и некакво ресетовање онога што је договорено, како најављује и Вјоса Османи. То је толико невероватно, да је оправдано запитати се имају ли нове политичке структуре у Приштини трунке одговорности. Овде се ради или о потпуном изостанку политичког осећаја или пак о утркивању у дрскости, а највероватније је реч о комбинацији оба та фактора. Наравно, то је недвосмислена порука, не да је дијалог ниско на листи њихових приоритета, већ да их дијалог уопште не занима.

* Каква је, стога, будућност овог дијалога?

- Уз сву жељу и спремност Београда да учествује у наставку дијалога, не можете а да се не запитате како да разговарате са неким ко баца под ноге све претходно постигнуте споразуме и ко се свом снагом залаже за стварање "велике Албаније". Они који годинама подржавају Приштину требало би мало више да пораде са својим штићеницима који се не ругају само Београду, већ и Бриселу. Преговарање и споразумевање има смисла само ако учесници у процесу поштују договорено и ако постоји минимум неопходног поверења. Будите уверени да Београд овом процесу приступа у доброј вери, иако није нимало наиван и без искуства.

* Да ли је Београд одустао од Заједнице српских општина?

- Протекло је сад већ више од осам година од тренутка када је Приштина прихватила обавезу да омогући формирање Заједнице српских општина. Апсолутно је недопустиво да приштинска страна у преговорима толико дуго избегава своје обавезе и да због таквог понашања не сноси никакву одговорност. Ми наравно, никада нећемо одустати од формирања Заједнице српских општина, јер је Београд све своје обавезе испунио и доказао да је кредибилан учесник у дијалогу. Ако је међународној заједници стало да дијалог Београда и Приштине буде настављен на озбиљан и суштински начин, ова апсурдна ситуација мора да буде решена у корист дијалога и потписаних споразума, а за добробит свих народа који живе на Косову и Метохији.

* Како оцењујете сарадњу са Српском листом?

- Српска листа је важан део општедржавног и општенационалног напора Србије да се избори за своје интересе на Косову и Метохији. Канцеларија за Косово и Метохију, као институција државе Србије, и Српска листа као политички пројекат од националног значаја, јесу део исте борбе, и наши напори и деловање су комплементарни и део једног великог заједничког прегнућа.

* Да ли очекујете да ће терористи из такозване ОВК одговарати како заслужују пред Специјалним судом у Хагу?

- У прошлости је било толико ситуација у којима су несумњиви злочинци из редова некадашњег ОВК-а избегли суочавање са правдом, да не допуштамо себи да имамо било каква очекивања, док не видимо прве пресуде. Неопходно је да због будућих односа српског и албанског народа злочинци буду кажњени и у том смислу сви напори су добродошли, али толико је сведока убијено, нестало, застрашено, и то све пред очима међународних представника на Косову и Метохији, да се питам да ли је икоме уопште искрено стало да правда буде задовољена. А да не говорим тек о потпуном одсуству правде пред локалним судовима у Приштини, који ниједно убиство Срба нису решили.

* Каква је сарадња државног руководства и Српске православне цркве?

- Природно је да држава Србија и Српска православна црква сарађују када је реч о питањима од највишег националног значаја. Посебно ме радује што постоји неопходна синергија наше државе и цркве у погледу многих крупних питања, што је веома важно због снаге и убедљивости наступа наше државе у борби за заштиту својих државних и националних интереса. Велики је благослов да је на чело Српске православне цркве дошао Његова светост патријарх српски господин Порфирије, човек духовности, мира и дијалога што је од великог значаја за наставак јачања поверења између државе и цркве. Канцеларија за Косово и Метохију годинама уназад има одличну сарадњу са Епархијом рашко-призренском и то је видљиво, не само кроз помоћ коју пружамо нашој цркви на Косову и Метохији и обнову преко 45 манастира и цркава страдалих рату, али и прогону 2004. године, већ и кроз чињеницу да смо успешно сарађивали у решавању многих стратешки важних питања за наш народ у покрајини. Посебно је важно да се заједнички боримо за очување наших цркава и манастира, нарочито у агресивној намери многих у Приштини да српску духовну и културну баштину присвоје грубим фалсификовањем историје. Недавно сам био у Високим Дечанима, тако да и лично могу да сведочим о степену угрожености овог, али и других средњовековних бисера светске културне баштине.

* Колико је конкретно помогла канцеларија Србима у енклавама?

- Никоме од наших сународника на Косову и Метохији није лако, али неће се верујем нико наљутити ако кажем да је Србима у енклавама у Метохији најтеже. То су малобројне и затворене заједнице, у којима су свакодневни изазови питања које се свуда у Европи данас подразумевају, као што су слобода кретања, правна сигурност, физичка безбедност. Канцеларија за Косово и Метохију је свесна посебне осетљивости положаја наших сународника у енклавама и са специјалном пажњом настојимо да осигурамо опстанак тих људи на својим огњиштима. То чинимо и кроз бројна социјална давања, помоћ пољопривредницима, улагање у здравство и просвету и на бројне друге начине. Највећи изазов је, рекао бих, увек присутан проблем безбедности, јер тај део нашег народа на Косову и Метохији је најизложенији и провокацијама и нападима на имовину, и на то континуирано скрећемо пажњу међународним представницима у нашој јужној покрајини. Са своје стране чинимо све што можемо да нашим људима у тешким условима у којима живе осигурамо макар економску самоодрживост, будући да је углавном реч о људима који живе од пољопривреде. Наставићемо, као и до сада, да им помажемо и набавком пољопривредних машина, репроматеријала, садница али и да им надокнађујемо губитке услед крађа стоке и летине.

* Да ли очекујете да се око 200.000 интерно расељених Срба врати на своја огњишта на Косово и Метохију?

- Важно је осигурати могућност и право свима онима који желе да се врате на Косово и Метохију да то и учине, али се нажалост то не дешава јер нема политичке воље у Приштини, али и неопходног притиска међународног фактора. У протекле две деценије Србија је учинила много да се нашим сународницима расељеним са Косова и Метохије олакша живот. И док смо се трудили да увек изађемо у сусрет повратницима, с друге стране, међународни програми су ишли углавном у правцу стварања услова за интеграцију расељених у срединама у којима су се нашли против своје воље. Приштина не само да није била конструктиван партнер у решавању овог проблема, већ је фактички спречавала повратак гледајући кроз прсте онима који су застрашивали потенцијалне повратнике и узурпирали њихову имовину. Последица је нажалост то да је остварени степен одрживог повратка на Косово и Метохију, према званичним подацима Уједињених нација, најнижи у поређењу са свим савременим постконфликтним подручјима, и испод је два одсто. Ми ћемо, разуме се, настојати да помогнемо онима који желе да се врате, али није реч само о томе да се некоме да кров над главом и каже: изволи живи овде. Одрживи повратак подразумева постојање безбедног окружења, економске перспективе и многих других фактора.

Претње "великом Албанијом" нису безазлена политичка фраза

* Како коментаришете претње да ће се Албанија и самопроглашено Косово ујединити уколико Србија не призна такозвану независност Косова?

- Та претња је постала део политичког фолклора у Приштини, што је веома опасно јер иза ње се крију опасне и озбиљне намере, а многи се праве да је то тек некаква безазлена политичка фраза. Београд у дијалогу са Приштином учествује јер је интерес, не само српског народа, да регион у којем живимо буде стабилан и миран, и да након тешких и изазовних деценија сви заједно покажемо одговорност и према себи и према другима. Реч је о политичкој агенди мира и развоја, чији је главни творац и промотор председник Вучић, и ми ћемо на њој наставити да инсистирамо, а претње стварањем "велике Албаније" су сасвим супротан, регресиван процес који нас враћа у мрачна времена сукоба и страдања.

Борба за Космет је озбиљан тимски напор државе са председником на челу

* На челу Канцеларије за Косово и Метохију налазите се неколико месеци. Како бисте оценили свој рад, и чиме сте задовољни, а шта бисте урадили другачије?

- Наравно да није умесно да сам оцењујем сопствени рад. Поверено ми је да водим један добро разрађен систем који је успешно водио Марко Ђурић, садашњи амбасадор Србије у САД. Као и сваки вршилац јавне функције своме послу трудим се да дам и лични печат, међутим борба за Косово и Метохију и права нашег народа у јужној покрајини није индивидуална епопеја, већ озбиљан тимски напор у којем не учествују само Канцеларија за Косово и Метохију и њен директор, већ читава држава са председником Вучићем на челу, па и читав српски народ. Наравно, нове политичке и епидемиолошке околности доносе и нове изазове, али Србија се труди да проблеме на Косову и Метохији решава на системски начин, и то је једини пут који нам може гарантовати успех у борби.

Извор:Политика