Са прве стране – Велика поворка мештана и напредњака, у пратњи џипа КПС-а, са укљученом ротацијом, најпре се упутила ка спомен-обележју, подигнутом у знак сећања на убијене дечаке и још двадесетак Гораждевчана настрадалих од руке ОВК. Одржана је и страначка промоција у дому културе. Вучић је дешавања у последњих 20 година упоредио с фудбалском утакмицом у којој Србија губи с 3:0. „Наш циљ је да дамо гол, затим други и трећи, да изједначимо. А тек после тога да се боримо и за победу”, поручио је Вучић, нагласивши да треба реално сагледати положај наше земље, без илузија.
Плач гораждевских беба, које су мајке држале у наручјима док је Вучић говорио, ипак даје наду за опстанак. Само да Србија помогне, кажу Гораждевчани.
Делегација СНС-а, заједно с неколико новинара, кренула је пут Космета, не обавестивши о томе власти у Приштини, већ само српску полицију. Четири аутомобила с београдским таблицама напустили смо у Лепосавићу и пресели у возила са ознакама „КС” која припадају локалним члановима СНС-а. Они су већ одавно навикли да мењају таблице пре уласка у подручја на којима живе Албанци.
На изласку из Лепосавића, на бензинској станици, видели смо велику слику Медведева и српску заставу, а скоро све пумпе на албанским подручјима имају по четири заставе: албанску, косовску, америчку и ЕУ.
Најпре смо обишли Газиместан. Сада га чувају припадници словачког Кфора, заменивши на том месту турске колеге. Чекамо неко време дозволу за улазак у ограђено подручје. Словаци забрањују уношење камера. Локални Срби из Доње Брњице, села од 150 кућа, који су испред меморијала косовским јунацима, дочекали напредњаке хлебом, сољу и ракијом, деловали су очајно – као права илустрација давно изгубљених битака. „Хајде клинци, сви код председника да се сликате”, виче чича с качкетом и деца се окупљају око Вучића.
Пролазећи кроз Вучитрн, примећујемо редом попаљене и срушене српске куће. Свуда газдују Албанци.
– Главни бизнис им је бело робље. Увозе га и из Србије и из Русије. Бордели су на сваких 100 метара. Али, и дрога. Пре две недеље, немачки полицајац открио је у кукурузишту, у селу Суви До код Липљана, два хектара засађеног канабиса – каже ми наш возач-сапутник и показује насеље крај пута, које је Милошевић својевремено изградио за Србе прогнанике из Хрватске. Сада и ту живе Албанци. – Дневно се из српских средина украде по пет-шест аутомобила. Краве, трактори, све нестаје. Ниједно убиство наших људи није још разрешено – каже овај Србин из Липљана.
Стижемо у Грачаницу. У том тренутку нестаје струје, па Вучић даје интервју за локални радио уз помоћ свеприсутних, бучних агрегата. Манастир чувају шведски војници, има много народа.
Обилазимо, потом, и контејнерско избегличко насеље, дар Руске Федерације – 36 лимених објеката. Црвени крст им доноси ручак и хлеб.
– Добио сам од Руса ову „кућу”, гвоздени кревет и сто. Жена ми је умрла у овом контејнеру, пре четири године. Преко лета је вруће да изгориш, преко зиме је хладно – каже 78-годишњи Дмитар Тишма, који и данас има кућу у Приштини. Наравно, не може ни близу да јој приђе...
Одлазимо и у оближњу Ромску махалу, где Вучића дочекују узвицима „браво” и „здраво”.
– Бедно живимо, бога ми, само тако. По цео дан смо на улици – каже старија Ромкиња.
Крећемо даље, за Пећку патријаршију. Успут видимо срушене српске цркве, попаљене куће, запуштена имања. Обилазимо и Бадовац, Лапље Село, Чаглавицу... Свуда иста прича: изолација, забринутост, нема струје, често ни воде, напуштају се имања, продају. Албанци више не нуде астрономске суме за српска имања, све чешће их будзашто добијају.
После Пећке патријаршије, где смо се окрепили колачима, кафом, соковима и домаћом ракијом, долазимо и у Гораждевац, где нас мештани дочекују на главном тргу. Погачу држи сестра убијеног дечака с Бистрице. Призор је скоро надреалан: на само десетак метара једна од друге, вијоре се заставе Косова и Србије...

Бојан Билбија

Фото Р. Фемић