ПОДРШКА ЖЕНАМА НА ЛОКАЛУ

Стана Божовић, чланица Главног одбора СНС-а, председница Националног савета за бригу о деци СНС-а и председница Савета за равноправност полова и потпредседница Политичког савета за спровођење резолуције 1325 Владе Републике Србије,тренутно на позицији државног секретара у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, посетила је град Ужице и Градски одбор Српске напредне странке. Стана Божовић је са градоначелником Ужица Сашом Милошевићем разговарала о унапређењу сарадње ресорног министарства и тог града када је реч о установама социјалне заштите али и о побољшању положаја жена и развоју родне равноправности у складу са Националном стратегијом. 

 Божовићева је у Градском одбору Српске напредне странке у Ужицу заједно са повереницом Иваном   Стојиљковић   одржала конференцију за новинаре на којој је говорила о плановима и активностима странке када је реч о унапређењу положаја жена и упознала колегинице из Српске напредне странке са законском регулативом Републике Србије везано за ову област. 

Закон о равноправности полова у члану 3 каже да ''политика једнаких могућности подразумева равноправно учешће полова у свим фазама планирања , доношења и спровођења одлука које су од утицаја на положај жена и мушкараца.'' Закон наглашава равномерну заступљеност и једнаке могућности приступа за жене и мушкарце органима извршне власти, јавним и финансијским и другим институцијама, као и у међународној сарадњи. У члану 35 предвиђа обавезу стварања једнаких могућности политичког и другог деловања путем права на учлањење у политичку странку, активно учешће у њеним органима и раду. Закон предвиђа и обавезу политичких странака, синдиката и струковних удружења да усвајају четворогодишње планове деловања са посебним мерама за подстицање и унапређење равномерне заступљености жена и мушкараца у њиховим органима, а за странке и приликом предлагања кандидата/киња за изборе посланика/ца и одборника/ца. У члану 39 прописано је да се у органима јединица локалне самоуправе организује стално тело или одреди запослена особа за питања родне равноправности у општини. До сада су , у око сто локалних самоуправа формирани механизми за родну равноправност (одбори, комисије, изабрана лица).

До краја  2012. Године у општинама широм Србије формирано је око сто локалних тела за родну равноправност или су одређене запослене особе које се баве овим питањем. Тела су формирана као тела скупштине општине, радна тела општинских већа или комисије председника општина. Двадесетак општина се определило за одређивање запосленог лица за родну равноправност. Општине су се самостално руковофиле својим потребама и околностима при избору институционалног облика. Оптимално би било да се на свим нивоима локалне власти успоставе тела за родну равноправност, али еј таквих примера мало. Општина Ужице је пример добре праксе јер има Савет за родну равноправност и лице за родну равноправност.

Није добро што се мало жена налази у систему извршне власти о чему говоре и два примера- више од половине становника/ца Ужица чине жене а у Градском већу, од једанаест чланова само је једна жена, подсетила је Божовићева.

Република Србије је у јулу месецу пред Комитетом за елиминацију дискриминације жена UN (CEDAW  комитет) ''бранила'' свој, обједињени, други и трећи извештај о положају жена и родне равноправности и елиминацији свих облика дискриминације жена.

Комитет је поздравио напредак који је Србија учинила у претхоном периоду пре свега, како су они констатовали , у усвајању законодавних мера које су имале за циљ да елиминишу дискриминацију жена. Ту се мисли на доношење Закона о забрани дискриминације, Закона о равноправности полова, Закона о избору посланика, Закона о локалним изборима, Закона о запошљавању и осигурању у случају незапослености, Закона о професионалној рехаболитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, низа националних стратегија које смо у претходном периоду донели као и међународних докумената којима смо приступили или их потврдили, нагласила је Божовићева.

Поред  напретка који је уочен у законодавном оквиру и напретка у појединим областима, Комитет је указао и на проблеме и изразио жаљење :

-што у институцијама и телима за унапређење положаја жена , на свим нивоима није запослен/ангажован довољан број људи и жена

-што недостају одговарајући ресурси и овлашћења за њихов утицај на политику Владе и одлучивање

-што политичке странке, синдикати и струковна удружења недовољно подстичу једнаку заступљеност жена и мушкараца у својим телим аза одлучивање

-што има мало жена у изабараним телима на локалним нивоима

-што није довољно развијен дијалог и консултације између механизама и одговарајућих NVO , нарочито женских организација

-што нису довољно укључене жене из посебно осетљивих група

Све ове( и друге) примедбе које нам је упутио Комитет  (а односе се на запошљавање, насиље, зравље, жене на селу, положај жена из посебно осетљивих група...)  нису за нас новина јер смо и сами свесни где су нам пропусти и недостаци, али сад смо добили и смернице за рад најважније међународне институције, када је положај жена у питању. Као што је речено уочено је да, упркос томе што смо достигли трећину жена у националном парламенту и скоро толико и у локалним скупштинама, жене нису довољно укључене у процесе одлучивања, пре свега на извршном нивоу. У Србији тренутно има само 8 председница општина и исто толико председница скупштина општина, 19% чланица општинских већа, 35% председница управних одбора, рекла је Стана Божовић.

Божовићева је позвала жене да се укључе у политичку странку. Без већег ангажмана жена како је рекла, не можемо очекивати ни да ће питања њиховог положаја бити адекватно решавана. Посебно је то важно на локалном нивоу где се решавају стварни, свакодневни проблеми грађанаи грађанки: где они станују, раде, лече се, школују...Дакле, треба да се залажемо за што веће ангажовање жена али и да преиспитамо све политике, програме, планове, одлуке,буџете...са становишта родне равноправности. То значи да све локалне политике требапреиспитати колико и како утичу на жене и мушкарце, јер једна мера може сасвим другачиједа утиче на жене него на мушкарце (пореска политика, мере запошљавања, издвајања за спорт или културу треба подједнако да допринесе и грађанима и грађанкама). Ни ово неће бити лак задатак, али је нужан ако желимо самоуправу подједнако добру за све. Поред тога морамо стално вршити промоцију принципа родне равноправности и подсећати да демократија није демократија ако подједнако  не важи за све грађане и грађанке, закључила је Стана Божовић.