Српска напредна странка сматра да се ради о најмање скандалозном предлогу тренутне Владе Републике Србије и да је тај предлог лош из више разлога. Најлошија страна овог предлога о изменама и допунама Закона о јавном информисању је што се њиме на најбезочнији начин гуши слободна реч у Србији. Овим законом се на више начина крши Устав Републике Србије. Наиме овим законом се одузимају нека већ стечена права постојећим законом, а Устав Републике Србије експлицитно ставља до знања да се достигнути ниво права и слобода не може смањивати и не може угрожавати. Дакле, гуши се слободна реч на првом месту, друга ствар, овим законом се прописују драконске казне које су у односу на постојећи закон од 20 до 50 пута веће. Потпуно је сада очигледно да уколико овај предлог закона буде изгласан у Народној Скупштини Републике Србије и уколико ступи на снагу, да ће он несумњиво довести до гашења неколико дневних јавних новина. Сада је већ потпуно јасно којим се то путем запутила Влада Републике Србије која је изгласала овакав један предлог и нама је то јасно. То је пут њеног потпуног нестанка, њене потпуне политичке пропасти. Међутим, оно што ми као СНС нећемо да дозволимо јесте да Влада у том суноврату повуче и читаву земљу за собом. За сада је остало потпуно необјашњено који су то европски стандарди на које се творац овога предлога закона позивао, када га је састављао. Говори се и о пракси суда у Стразбуру, али ни то није прецизирано. Једна од највећих мана овог закона јесте што је он донесен, односно предлог што је донесен, невероватном брзином и да је притом изостала свака врста јавне расправе. Дакле, транспарентност у раду оне комисије која је састављала предлог овог закона уопште није постојала. Овај закон је донесен пред Владу и пред читаву јавност Србије по систему свршеног чина, као такав је прошао у Влади, видећемо да ли ће проћи у Скупштини. Надајмо се да неће проћи, јер то би заиста био један од кобних удараца на новинарство у Србији и на слободну реч у Србији. Србија, која је донела своје прве европске законе о слободи штампе још почетком прошлог века, која је имала једну од највећих загарантованих слобода штампе и јавног информисања, не само у региону већ и у Европи, долази у ситуацију да има јединствен закон о јавном информисању у Европи, чији је једини циљ да угуши слободну реч. Циљ овог закона јесте и то треба свима да буде јасно, да подржи маркетиншке стручњаке који већ раде на једном „изванредном“ имиџу Владе Србије, у тренутку када се земља налази у катастрофалној кризи, када је та криза, из дана у дан, све већа. Циљ овог закона јесте да санкционише оног новинара и оно јавно гласило које ће јавно написати да је министар слагао када је рекао да је криза у Србији прошла, а Србији је из дана у дан све горе! Овај закон је усмерен ка стварању једино оних медија који ће бити по вољи владајућим партијама и владајућој структури.

Уколико имате неких питања, спреман сам да одговорим.

Новинар: На који се лист дневни односи то, који су листови на удару?

Никола Селаковић: Ако погледате дневну штампу у последње време, схватићете да је то на првом месту лист Курир, ту је Глас јавности, ту је Правда... Дакле, наћи ће се они листови на удару који нису по вољи Влади Републике Србије и који пишу оно што Влади не одговара.