Катарина Ракић, народна посланица али и Председник одбора за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације, Катарина Ракић поручила је да се сваки искорак ка бољитку наше земље одражава кроз промену лоших закона и њихово прилагођавање времену у ком живимо. Како истиче управо је то суштина рада овог важног парламентарног одбора на чијем је челу четири године.

Наш посао је да грађанима Србије обезбедимо што бољи законски оквир у области просторног планирања, саобраћаја, инфраструктуре и телекомуникација, као и да пратимо његову примену. Напорно смо радили, донели велики број изузетно важних закона који су усклађени са прописима Европске Уније, а допринели су развоју инфраструктуре и саобраћаја, али и привреде у целини. У претходном сазиву одржано је чак 60 седница одбора, на којима је разматрано 80 предлога закона. На челу са председником Александром Вучићем покренута је лавина реформи које се заиста осећају, јер се у нашој земљи данас гради као никада раније и Србија заузима веома битно место у међународним односима, рекла је Катарина и наставља.

Захваљујући растућем броју градилишта, отвара се велики број радних места, користе се грађевински материјали које неко производи, а потом и продаје. При томе се, наравно, плаћа порез који иде у буџет Републике Србије. Биће изграђени станови, фабрике, што ће подразумевати додатно запошљавање људи. Дакле, то је један озбиљан циклус који има свој почетак у издавању грађевинских дозвола, па је сасвим јасно зашто је то изузетно значајно, наглашава посланица СНС, осврћући се на период када цео тај процес није ишао нимало једноставно.

Стање које смо 2012. затекли у Србији било је много горе од онога што смо могли и да претпоставимо. Било је то као да уђете у празну, руинирану кућу и не знате одакле да почнете са поправком, при чему је та кућа под хипотеком и нема новца. У претходним годинама изграђено је чак 350 километара ауто-путева, а чињеница је да је након три деценије коначно завршена деоница Коридора 10 и враћен је транзит преко Србије.

Затим, ту је и Моравски коридор дужине 110 км, са свом пратећом линијском инфраструктуром и регулацијом тока Западне Мораве, чију изградњу је парламент подржао. Половина планиране вредности овог пројекта износи као један Мост на Ади, који је дугачак 964 м. Значи да ће нас читав коридор коштати као два Моста на Ади. Можда ће неко рећи да је грађење моста компликованије и скупље, те да он има онај чувени пилон, зато ћу дати још једно поређење. Изградња француског вијадукта Мило коштала је за чак 50 милиона евра мање него Мост на Ади, дужина му је 2.5 км, уместо једног има 6 пилона и највиша је грађевина у Француској, за 23м виша од Ајфеловог торња - прича Катарина и објашњава важност усвајања и реформисања закона.

Закон о планирању и изградњи одличан је пример да добра законска решења могу учинити да се ствари мењају набоље. Према званичним подацима, 2012. издато је 7.402 грађевинске дозволе, а од 1.1.2016, када је уведена обједињена законска процедура, до 31.12.2019, 72.411 грађевинских дозвола. Ако сагледамо овај резултат, слободно можемо рећи да у нашој земљи тренутно имамо скоро 54.000 отворених градилишта на основу грађевинских дозвола које су издате у претходне три године. Србија је данас девета на Дуинг бизнис листи Светске банке. Само 2015. били смо на 188 месту, што значи да смо за четири године добрим реформама прескочили 177 позиција и то је званични податак. Све наведено сведочи о томе како ми то радимо, предвођени председником Вучићем, јер он је одговоран за то што је Београд данас пун кранова и градилишта на којима је зачет ланац запошљавања људи из Србије. И да се вратим на почетак, покретач свега је управо грађевинска дозвола, закључује Катарина Ракић.

У Србији је током последње три године отворено 53.642 градилишта. Овај податак темељи се на броју издатих грађевинских дозвола закључно са крајем 2019.

Извор: Курир