Режим не прати економску логику
Од 23. јула до данас, дакле у периоду од два месеца, динар је ослабио према евру за свега 0,25%, при великим осцилацијама у оба смера. Ако би пратили паритет девизног курса и инфлације, при инфлацији наших трговинских партнера, рекли би да и цене у Србији мирују. Међутим, прошле недеље колега проф. др Дејан Миљковић указао је да није тако. Цене одређених производа, поготову свакодневних потрепштина које највише погађају најугроженије, имају и двоцифрене стопе раста које забрињавају.
Разлози за бригу су и најављена поскупљења гаса и грејања, јер ће погодити и најсиромашније, али и привреду, а свеукупно подстаћи инфлацију. Тако ће зарад веће инфлације неминовно доћи до поновне експлозије курса динара према евру, и у тренутној фази спирале завршићемо на 120, рецимо. Сада треба напоменути да ће цена енергената, али и свих увозних производа, бити повећана управо зато што је депресијација пореметила девизне расходе одређених предузећа, при фиксним динарским приходима. И ако гас поскупи, неће поскупети довољно колико ће се курс померити, па ће се игранка наставити кроз 6 месеци, или пред следећу грејну сезону. А када нисте увозник који се преко ноћи прилагођава променама, него држава, онда размишљате и о социјалном елементу, па се проблем само одлаже, а грађани живе у илузији да имају јефтин живот. За сада нико из Владе не жели ни да посумња да смо се увукли у спиралу, и да срљамо ка хиперинфлацији проузрокованој лоше вођеном монетарном политиком која „пркоси“ неспособној фискалној политици поигравајући се са ликвидношћу и правећи велике финансијске балоне. Уз то, фискална политика има погубне последице по привреду, иако су можда намере најбоље.
Несумњиво је да финансијски сектор може подстицати економски раст, и Економски тим СНС дубоко верује у то. Међутим, за финансијски сектор какав је данас у Србији не може се рећи да подстиче економски раст реалног сектора. Да би реални сектор реализовао неки пројекат, уколико се обрати финансијском сектору, пре свега банкама, биће неопходно да обезбеди чак 50 и више процената учешћа у инвестицији. У таквом сценарију сваки пословни човек и инвеститор здравог разума ће се определити да без банке финансира исту инвестицију из сопствених средстава, али која има дупло мање капацитете. Да се не питамо како неко у Србији финансира изузетну идеју уколико нема капитал, јер то је далеко од реалности, иако нам Влада обећава разне видове српске силиконске долине.
У Србији дефинитивно има идеја чија реализација може да донесе екстремну додату вредност коју би на индиректан начин уживало цело друштво, али је финансијски сектор далеко од финансирања таквих идеја. Можда имамо идеја као у силиконској долини, али без институција које ће подстицати предузетништво и финансијског сектора који ће испратити најпримамљивије пројекте, далеко смо од силиконске долине. Финансијски сектор толико мало доприноси стварању нове вредности, да се чини да су користи од постојања финансијског сектора мање од трошкова.
Долазимо и до кључног проблема финансијског сектора, који не лежи у српским банкарима, него у институционалном оквиру који је постављен и по коме се они понашају пратећи економску логику. Уколико имамо у виду да су законима и уредбама банке ослобођене плаћања пореза на зараду коју остваре зајмећи новац држави, сваки економиста ће се сложиту да ће банке пласирати држави релативно више средстава него привреди и грађанству, у поређењу са сценаријом без таквог законског оквира. А за претходна два месеца, Трезор Министарства финансија издао је обвезница у вредности од скоро 50 милијарди динара, које су већином куповале финансијске институције. Дакле, пола милијарди евра нису отишле у српску силиконску долину, него у рупу без дна звану Буџет. И то не чуди, кад држава плаћа двоцифрену камату, а новац можете да повучете кроз пола месеца, месец, или шест месеци. Ко ће при тим условима уложити у пројекат који ће се исплатити кроз 5 или више година? Банкар који размишља рационално сигурно неће.
Поред забрињавајућег темпа којим се Трезор задужује, такође брину и најновије трансакције на релацији пословне банке НБС. Наиме, 18. августа стање репо хартија од вредности достигло је историјски минимум од увођења циљане инфлације и износило је свега 60,5 милијарди динара. Дакле, стање од скоро 3 милијарде евра које смо имали током 2008. године свело се на свега пола милијарде. Историјски минимум стања ових хартија од вредности је концидирао са историјски најслабијим динаром, а такође брине што се динар паралелно опоравља са поменутим хартијама, чије се стање 8. септембра порасло на 71,6 милијарди. У року од 20 дана, стање репо хартија се повећа за око 20%. Уколико НБС настави са истом монетарном политиком, овај балон ће се надувавати по 1% дневно, таман колико је потребно да динар остане где јесте, а када се преко ноћи буде издувао, остаје бојазан где који ће бити нови курс и које ће бити последице по привреду.
Дакле, неопходно је променити терен за игру. Економски тим СНС је већ позивао на увођење пореза на финансијске трансакције, али за то нико није имао слуха. И док су нам преписивали економски екстремизам, водеће земље ЕМУ, па чак и неке земље са којима се граничимо увеле су поменути порез, а наша држава и даље нема слуха. Како би се знао ред у државној каси и како би се остварила веза између расхода и прихода, приходи од овог пореза могу се прерасподелити на „мост банкара“ и на фонд са којим би држава сачекала следећу кризу спремна да интервенише. Овакве мере би увеле дисциплину у фискални сектор, али би показале и најбоље намере у дугом року.
Дакле, Економски тим СНС не предлаже мере које ће донети краткорочни бољитак у виду прихода за краткорочно номинално веће пензије и плате, јер у дугом року реално постају ниже ако не подстакнемо раст БДП. Напротив, чак и да краткорочни нето ефекат на буџет као последица пореза на финансијске трансакције буде нула или негативан, ова мера би допринела да се банке не опредељују за краткорочне пласмане. У ситуацији у којој сваки пут кад банке пласирају средства држава убира део, банке ће бити више вољне да сагледају пројекте са дужим доспећем, а управо су то пројекти који стварају нову вредност.
Као што нам дешавања око седнице УН показују да је тренутна Влада нема стратегију о Косову, исто тако нам повремене посете ММФ открију тајни план Владе да нема стратегију. Сада то откривају и министри, попут Министра рада и социјалне политике, који јавно говори да Влада нема економску политику, иако је његово министарство једно од најодговорнијих за формулисање доброг дела економске политике. Као и обично, и данас имамо времена да вам представимо свега пар проблема. Листа проблема је велика, а неозбиљна Влада листу чини све дужом, јер иако држава нема економску стратегију, економски живот се одвија у хаосу. Темпо којим Србија пропада у све дубље економске проблеме не оставља простор за било шта осим за изборе и за нову озбиљнију Владу која ће реформисати институције. Уколико се не уведе ред у државну касу и ако наставимо са монетарном политиком која не прати фискалну, Србији прети потпун економски и финансијски колапс.
