"Прешао сам са Српским патриотским савезом у Српску напредну странку мислећи да ћу тако доћи у прилику у којој сам данас, а то је да водим Београд. СНС је знао да није могао да обезбеди квалитетнијег кандидата за градоначелника од мене. Ту су нам се интереси поклопили", рекао је у интервјуу за НИН председник Привременог органа Града Београда Александар Шапић.

* Били сте кандидат СНС за градоначелника Београда на изборима 17. децембра, странке која је истог дана на парламентарним изборима освојила апсолутну већину, али у Београду нисте били у могућности да формирате власт. Да ли очекујете да ћете то моћи после ових избора?

- Показаће резултати. Нека очекивања имам, али нисам неко ко воли да лицитира. Свакако верујем да ће све што је урађено у претходном периоду Београђани препознати и омогућити нам да наставимо да радимо оно што смо започели.

* Избори у Београду се понављају. Због тога што нисте имали већину или због свега што се догађало 17. децембра, а што је резултирало оценама међународних посматрача да избори нису били регуларни. Чини се да се није много тога променило и поред препорука ОДИХР-а, Резолуције Европског парламента.

- Ја сам на ту тему рекао све што сам имао да кажем пре пар месеци, не бих се враћао. Заиста, немојте да се љутите. Што се тиче препорука ОДИХР-а око услова, то је питање за Ану Брнабић, која је водила тај процес преговора са опозицијом. Све то што сам имао да кажем сам рекао и не могу да се враћам на то. И о жалбама, и о бирачима, фантомским, нефантомским.

* Али због тих проблема део опозиције сада не учествује на изборима?

- Избори се не понављају због тога, већ зато што нисмо дошли до скупштинске већине. Зашто нисмо, и то смо тада објашњавали. Нисмо желели већину без потпуног легитимитета, иако смо имали већину која је била спремна да подржи нашу политику. И то је завршена прича. А зашто сада део опозиције не излази, а негде излази, то питајте њих.

* Кажете да сте могли да оформите већину, то се односи на подршку дела одборника листе "Ми – глас из народа", коју је водио Бранимир Несторовић. А он је тада рекао да ви нисте били довољно добар кандидат и да је једина кривица СНС-а што нема већине. Шта ако сада будете морали да правите коалицију с њим?

- Ништа, Несторовић ће, сигуран сам, наћи кандидата који му је добар и са садашњом опозицијом, која му више није тако одбојна, формираће већину. Али, само да вас подсетим, ради истине, њихова београдска листа се звала "Ми - Александар Јерковић".

* Ваша листа се зове "Александар Вучић - Београд сутра". Зар је потребно да председник Србије води кампању за локалне изборе?

- Па нисам приметио да води кампању. Био је на митингу у Новом Саду и у Лазаревцу, где још он тачно води кампању? Колико пратим политику, никад мање неки председник није учествовао у кампањи. Па чак и Вучић никад мање није учествовао у било којој кампањи.

* А ово су ипак локални избори, нису парламентарни?

- Понављам, никада мање председник државе, и ту ћу да убројим и Тадића и Николића и Вучића, није учествовао у некој кампањи. Председници су и раније били носиоци разних листа, па и локалних. Законски је дозвољено. Е сад, да ли је то било неопходно, то је била одлука странке, а Александар Вучић се сагласио. Он је свакако најутицајнија и најауторитативнија личност у држави. И одлука странке је да је то политички исплативије. Ви знате да ја никад нисам бежао од свог имена. Моје име је такође на гласачком листићу, као првог на листи. Није сакривено. Ми смо једина политичка опција која сваки пут пар месеци пре избора каже ко ће бити кандидат. Друго, тачно је да су избори локални, али исто је тачно и да је атмосфера у којој се они одржавају другачија, људима су далеко важније ствари које се дешавају на глобалном нивоу, па онда, наравно, и на нашем, националном. Сплет околности је ове изборе ставио у време најкомплекснијег геополитичког момента након Другог светског рата. Стигла је информација да је ирански председник мртав. Како је погинуо, несрећа? Извршен је покушај атентата на словачког премијера. Рат у Украјини букти већ трећу годину. У Гази се не смирује.

* Али ово су локални избори, а на предизборном скупу ваше странке у Новом Саду причало се о резолуцији о Сребреници и пријему Косова у Савет Европе.

- Зато што те ствари људе данас примарно интересују. Ми бисмо највише волели да имамо умерену националну ситуацију, да немамо спољнополитичких проблема, да нема ратова, подела. Али, нажалост, ми живимо потпуно супротан политички момент. Објективна је бојазан од једног великог сукоба који би практично уништио цивилизацију какву познајемо.

* Чиме сте задовољни што сте урадили откад сте градоначелник, рачунајући и овај прелазни период?

- Задовољан сам, пре свега, социјалним мерама. Ми смо из буџета у те сврхе дали 150 милиона евра. Од бесплатних државних вртића, преко повећаних субвенција за приватне вртиће, преко новогодишњих ваучера, појефтињења јавног превоза, укидања чекања персоналних асистената. Подигли смо плате васпитачицама, возачима, увели смо бесплатне базене, бесплатне карте за јавни превоз за средњошколце и пензионере. Дали смо бесплатне уџбенике, ове године дајемо 20.000 динара за сваког школарца. У септембру ће свака породица која има дете школског узраста, од првог разреда основне школе до четвртог средње, добити 20.000 динара по детету. Увели смо бесплатан енглески за све предшколце. То су стотине милиона евра. То је нешто на шта сам изузетно поносан.

* Шта је са улицама, добар део је у лошем стању?

- Ушли смо у највећу реконструкцију улица, обнављање, проширивање, и то у јако кратком периоду, а први пут нисмо пробили ниједан рок. Многе смо завршили раније, а радили смо и док се одвија саобраћај. Кренули смо и у напорну акцију сређивања обала Саве и Дунава. Завршили део савског шеталишта, уклонили један број сплавова. Сад нам остају друга и трећа фаза - распоређивање сплавова на позиције које су излицитиране, а онда и довођење инфраструктуре за њих. А онда прелазимо на дунавску страну. Завршили смо обилазницу око Београда, па централну железничку станицу, верујемо да ће аутобуска станица од септембра бити у саобраћају. Отворили смо већи број паркинг места него претходних десет година. Четири гараже се граде.Ту је и безбедност. У току смо постављања комунално-безбедносних станица, неких сто у граду. Свака од њих ће бити повезана са школама и вртићима, имаћемо посебне безбедносне службе које ће надзирати вртиће и школе, да покушамо да растеретимо полицију. Увешћемо посебне мере да би се школе, вртићи и паркови обезбедили. Набавили смо најмодернији софтвер који преко камере детектује пиштољ, било коју агресију, било који покрет који је ван неког стандарда. И поставићемо га у школе.

* Шта је у плану за наредне године ако будете изабрани?

- У току је највећи капитални пројекат у Србији после Другог светског рата - метро. То је национални пројекат. У току је и припрема за изградњу пруге до аеродрома. Затим највећа набавка возила за градски превоз у историји Београда. Прошле године смо обезбедили сто нових аутобуса, расписана је набавка за још 150, за 25 трамваја, а до краја маја се расписује набавка за нових 100 трамваја и још 150 аутобуса. Уговори са приватницима биће условљени да морају да имају више од половине нових возила. Очекујем да се око 700 нових возила од јесени и зиме појави на улицама.

* Објасните тендер за трамваје, како је то за 25 трамваја предвиђено 16,5 милијарди динара, то је око 5,5 милиона по једном трамвају, без ПДВ-а.

- Та средства су опредељена за набавку свих возила. А за трамваје ће се потрошити онолико колико буду коштали. И не знам уопште како је неко закључио да ће се сав новац дати на трамваје. Тој особи не бих дао да води трафику. То је новац за набавку свих возила, трамваја, минибуса, аутобуса, а колико ће се потрошити на трамваје, зависи од понуде. А када се на крају испостави да ће трамвај који ћемо набавити бити један од најјефтинијих, ти исти који то сада причају ће да се праве мртви. Све те дезинформације се пласирају од никоговића, од људи који никада ништа радили нису. То је пласирао тај Јовановић, човек који је био код Вука Јеремића, бавио се као неком дипломатијом, па кад га је Јеремић избацио, онда он кренуо код Ђиласа. Ђилас га није пустио, па је сада формирао неко удружење за локалну самоуправу и представља се као стручњак за локал. Можемо ми тако да региструјемо институт за нуклеарну физику.

* Зашто на тај начин наступате у јавности? Сад сте назвали човека никоговићем.

- А ко је Никола Јовановић? Како да га назовем? Нисам га опсовао. Никоговић је баш адекватан израз. Што се тиче локалне политике, он је један апсолутни никоговић, никада ништа није радио у локалној политици. А доводи у питање оно што радим ја, који сам 14 година у овом послу и који сам се неколико пута на изборима мерио својим именом. Нисам га увредио због изгледа, материјалног стања, на верској, националној, било којој основи. Ја се за разлику од њега не бавим стварима у које се не разумем. И сам сам никоговић, не знам, на тему класичне музике или нуклеарне физике, али ја о томе не причам. И још нешто, никада нисам први никога напао. Нити увредио. А да ли сам се бранио? Да. И увек ћу се бранити.

* Али пре неколико дана сте човеку разбили телефон на Новом Београду. Он је провоцирао, то стоји, али та ситуација би се и без разбијања телефона завршила за 30 секунди или минут. Политичари би ипак морали да имају виши степен толеранције.

- Ја мислим да сам најтолерантнији политичар на овим просторима. Нађите ми још једног коме конференције за штампу изгледају као моје, на којој свако ради шта жели. Нађите ми само још једног. Изашао сам на место где смо завршили уклањање сплава и неки људи су ме дочекали са звучницима, не дозвољавајући ми да радим свој посао. Био сам миран и замолио их да ме пусте. И рекао сам да ћу им одговорити на свако питање. Наставили су да ме ометају. Неколико пута су се залетели ка мени. Ви то ништа нисте споменули.

* Предуго би трајало питање.

- А не може предуго да траје, зато што је ово суштина. Они су се залетали неколико пута ка мени, ви нисте били тамо, немојте да ми постављате то питање ако нисте били. Могли сте да погледате снимак, траје сат и по. Ако нисте имали довољно стрпљења да погледате снимак, онда није фер према мени да на основу информација која сте добили од одређених медија тако конципирате питање. Покушаћу да вам објасним. Прекидали су ме на десетине пута и залетали се на мене, сваки од њих је викао, дерњао се, псовао, вређао. Неколико пута сам молио да ме пусте да завршим. Онда је тај господин дошао на ред, једно десетак минута ми постављао питања. Притом су ме сви снимали телефонима, камерама. И никоме нисам одузео телефон нити га бацио. Тај господин се представио као грађански активиста, испоставило се да је камерман Н1 телевизије. Када сам завршио и кренуо, он се створио испред мене. Након тога су ме окружили, кренули да ме заустављају. Упозорио сам их да није добро да ме физички заустављају, зато што ћу се бранити. Он је стао испред мене. Ја сам кренуо на једну страну, он се померио на ту страну. Па сам кренуо на другу, он се померио на другу. И сад, тачно је, имао сам избор да кренем укруг, тамо око Јакова. Али то нисам ја. Разбио сам му телефон да не би дошло до озбиљнијег физичког сукоба, који је он пробао да исценира.

* Кажите ми, да се вратимо на град, шта нисте стигли да урадите?

- Чим сам постао градоначелник, одмах је кренула тема нових избора. То нису нормалне околности. У једном тренутку је опозиција тражила моју смену, већ после три-четири месеца. Има доста пројеката које сам се надао да ће можда бити започети. Булевар патријарха Павла, рецимо.То ми је јако жао што нисмо успели ни да започнемо. И та канализација у Борчи. Када сам дошао, имали смо ситуацију да се чека извођач. Они који су се јављали нису испуњавали услове које тражи ЕУ, која је дала паре. Желео сам да раскинемо уговор, да кренемо сами, нађемо паре. Али јако су повољни услови. Они нама дају европски новац, грантове од 20-30 милиона евра. Став државе је био да пробамо још једном. Надамо се да ћемо почети радове током лета. И нова аутобуска станица, жао ми је што у јануару већ није кренула с радом.

* Шта је у плану?

Тај мали метро како смо га назвали, нови савски мост и тунел од Економског факултета до Деспота Стефана. Тачно до СУП-а, градског. То је, рецимо, пројекат који мења суштински саобраћајну слику града. Ви сада, да бисте дошли одатле до Новог Београда у шпицу, треба вам сат и по. А требаће вам пет-шест минута.

* Када почињу радови?

- У јуну. И на тунелу и на мосту. Овај стари мост се скида. Мислим у следећих неколико месеци.

* Где ћете с њим?

- Нисам се тиме бавио. Таквих мостова је било 60 након Другог светског рата. Ниједан није сачуван. То су нацистички мостови који немају никакву културну ни историјску вредност. Осим ето што ту стоји 75-80 година. Тај мост не може да се исече, да се пребаци. Он може да се размонтира, и онда поново намонтира или један део постави негде као експонат. Далеко је важније колико ће функционалан да буде нови мост. Цео тај пројекат ће да суштински промени саобраћајну слику града. Смањиће се загађење за 17 одсто, гужва ће се смањити 15-16 одсто у центру града.А што се тиче планова. Наставићемо да проширујемо булеваре где има простора, да бисмо добили једну траку за јавни превоз, а да паралелно не угрожавамо саобраћај. То смо урадили у Вишњичкој, то радимо на Булевару Зорана Ђинђића, у Тошином бунару, у Земунској, то ћемо радити на Булевару Михајла Пупина. Где год имамо простора. Радићемо на озбиљном растерећењу саобраћаја, али тога нема пре изградње метроа. Док аутобуси, трамваји и троле не постану секундарни вид јавног превоза, не можете да решите гужву. А када бисмо применили неке рестриктивне мере, ја сам једну поменуо, могућност наплате уласка у центар града колима, или да у одређеним интервалима не можете сами да се возите у колимапоскакаше ми сви на главу.

* Помињали сте безбедност деце. Прошло је годину дана од страшних догађаја у "Рибникару", Малом Орашју и Дубони. Какав осећај имате данас када мислите о томе?

- Исти. То је трагедија незапамћена на овим просторима. Сви смо веровали да се те ствари дешавају тамо негде у некој Америци, Русији. Десило се, нажалост, нама. Ја сам се трудио да јако мало о томе свему причам, без обзира на политичку цену, а оптуживали су ме за свашта. Нека наставе.

* Да ли данас мислите да је била добра одлука да ваша странка СПАС колективно приступи СНС-у?

- Знате шта, није уобичајено да неко угаси парламентарну странку. Тај пример још немамо код нас. Али знате, са мном је увек било "шта је у излогу, то је у радњи". Ја сам данас већи деоничар Српске напредне странке, него 90 одсто њених садашњих функционера. Па ја сам жртвовао парламентарну странку, шта си ти жртвовао? Ти си, захваљујући СНС-у, добио функцију и ниси жртвовао ништа. Пошто ниси ни био ништа пре СНС-а. А ја сам парламентарну странку приложио као жртву. Зато што сам веровао и верујем и данас да та политика, уз све своје мане које уме да носи тако велика странка, да је данас најбоља за Србију од свега понуђеног. И национална политика и локалне политике, СНС је најбоље што постоји на политичкој сцени данас код нас. Да ли има проблема? Има. Да ли је савршено? Није. Да ли треба да се трудимо, да будемо бољи? Треба.

* Које су то мане Српске напредне странке?

- Немојте сада о томе, можемо да отворимо питање које су највеће мане, а ја могу да причам и које су највеће врлине. Него да завршимо. Ја сам, након мојих 12-13 година бављења политиком, прешао са странком у Српску напредну странку мислећи да ћу тако доћи у прилику у којој сам данас. Ја то себи, кроз Српски патриотски савез, нисам могао да обезбедим. То је да водим Београд. А они себи нису могли да обезбеде квалитетнијег кандидата од мене. Ту су нам се интереси поклопили.

 

Зашто Броз лежи на најлепшем брду у Београду?

* Недавно сте рекли да бисте изместили Кућу цвећа и Музеј Југославије. Ваша страначка колегиница, доскорашња министарка културе Маја Гојковић, остаје при ставу да Музеј Југославије треба да буде културно добро.

- Да, постојала је и Краљевина Југославија. Југославија није комунистичка тековина, али комунистичка тековина је све оно зло које су нам нанели. До ратова деведесетих смо дошли управо због начина који смо живели претходне 34 године. Покушао сам да на рационалан начин говорим о чињеницама. Не желећи да на било који начин доведем у питање антифашистичку борбу, нарочито партизански покрет, иако су и то покушали да злоупотребе. Моји су били партизани, и по оцу и по мајци, моја породица, нису били равногорци.Али злоупотреба тих људи који су се борили против Немаца, против фашиста, злоупотреба комунистичке идеологије је била погубна по српски народ, а њу симболише Јосип Броз. Ја сам причао о симболу, нисам причао да му треба растурити кости, као што је он растурио кости генерала Михаиловића, па не знамо где му је гроб. Гроб човека који је био један од најодликованијих српских официра, одликован у Првом балканском рату, Другом балканском рату, Првом светском рату. Ми Срби смо дозволили да човека који нас је бранио од тог истог Броза који је пуцао на нас, на Церу и Колубари као аустроугарски каплар, прогласимо издајником, а овог другог за вођу и симбол.До националног помирења долазимо тако што ћемо рећи младима да је историја била фингирана у склопу комунистичке идеологије. Имплементација комунизма је била најпогубнија по српски народ. Причамо о Косову, боримо се за Косово. Па кад је убрзан процес независности Косова? Па шта се десило с Косовом после Другог светског рата? Косово је била само територија, па је прво повећана са 5.000 км2 на 10.000, а онда му је дат статус покрајине, па аутономне покрајине, па су онда Срби исељавани, а насељавани Албанци. Слободану Милошевићу можете да замерите многе ствари, али вероватно да није њега било, данас би и Војводина била у ситуацији у којој је Косово. По Уставу из 1974, покрајине су практично имале статус република. А републике су 90-их година добиле статус држава. А границе тих република је кројио Јосип Броз у Јајцу 43. Наравно да не треба музеј да уништимо. Али је овде ствар чина, Шпанци су после 44 године изместили Франка на неко гробље, да ли мислите да су то урадили што им је било досадно 2019. године или због симболике? Овде се ради о симболичној ствари, не треба горе да почива. Да ли ће бити на неком другом гробљу, да ли ће бити враћен у Кумровец, да ли ће га преузети Сарајево.Па Зоран Ђинђић је, на кога се позивају данас ти који мени замерају, са зграде у којој сад седимо скинуо петокраку. Као градоначелник ћу покренути иницијативу да се отвори шири друштвени дијалог, да се изјаснимо као друштво. Да ли желимо да заиста завршимо за по Србе погубним комунизмом, титоизмом или не? Зашто он лежи горе? Зашто лежи на најлепшем брду у Београду? Па онда ајде да свим градовима широм Србије вратимо његово име и све његове споменике које смо пре 30 година поскидали и опет му запевамо "Друже Тито, ми ти се кунемо" ако је тако добар.

 

 

 

Извор: НИН