Михајловић: Сећање на жртве "Олује" је изнад сваке политике

Потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, изјавила је да је важно да се Дан сећања на жртве "Олује" обележава на државном нивоу и да је то питање изнад политике.

"Жалосно је да део опозиције чак и Дан сећања на жртве "Олује" користи за своје срамне нападе на председника Вучића и Владу Србије. Подсећам их да им за 12 година, колико су били на власти, никад није пало на памет да се сете овог дана нашег националног страдања. Важно је што се, управо захваљујући председнику Вучићу и Српској напредној странци, Дан сећања на страдале и прогнане Србе у "Олуји" обележава на државном нивоу, јер нема веће увреде за жртве него да оне буду заборављене. Данас морамо да оставимо политику по страни и да сви одамо пошту жртвама и покажемо да Србија не заборавља своје сународнике. У највећем етничком чишћењу у Европи после Другог светског рата, из својих домова протерано је 250.000 наших сународника, док је близу 2.000 побијено. Ове трагичне бројке не смемо никада да заборавимо и важно је да, макар данас, будемо јединствени и не дозволимо да дневна политика скрнави успомену на страдања крајишких Срба. Уместо јефтиних политикантских оптужби, позивам све да се заједно са пијететом и достојанством, солидарно сетимо трагедије која је задесила наш народ са, жељом и убеђењем да се никада више никоме не понови", рекла је Михајловић.

 

Вучевић: Тугујемо за невиним жртвама, уједињени у борби за нашу Србију

Непрегледана колона и неизмерна туга. И сећање којем не дам да исчезне докле год сам жив. Мој народ је убијан, мучен, прогањан, протериван. На мом народу су највећи крвници потписивали злочине какве цивилизација не памти. Мој народ је био жртва историјских ломова деведесетих и највећег етничког чишћења после Другог светског рата - злочина без казне. Уместо туговања, данас имамо најмање 250.000 разлога да никада више не пристанемо на ћутање. На то нас је заветовало најмање 250.000 невиних душа, побијених, прогнаних или несталих током злочиначке "Олује". Тешко је остати нем над костима невиних жртава. Тешко је сакрити тугу због отете младости, безбрижног детињства, достојанствене старости. Зато не опраштамо, и не заборављамо!

Мој народ је данас чврст као стена, сабран око будућности у коју идемо као грађани успешне и поносне Србије коју више нико не може да вређа и понижава, нити да ућуткује. Ћутање и заборав су механизам за кукавице. А било је таквих у прошлости, у скупим оделима сашивеним од народне муке. Србија је о својој националној трагедији срамно ћутала до 2014. године. А онда је проговорио наш председник Александар Вучић, без пардона и калкулисања. Храбри да кажемо истину. Храбри да се за истину боримо. Снажни да понесемо сву муку нашег страдалног народа, и останемо усправни у борби за његову будућност. Истина је једна - "Олуја" је највеће етничко чишћење после Другог светског рата. Нећемо заборавити! Помирење да, понижење никада!

Тугујемо за невиним жртвама, уједињени у борби за нашу Србију!

 

Стефановић: Србија данас гласно тугује

Потпредседник Владе и министар одбране Небојша Стефановић је, поводом 26. годишњице хрватске акције "Олуја", изјавио да је неприхватљиво што Хрватска и данас у 21. веку слави тешки злочин и брутално етничко чишћење, док се у Србији служе парастоси жртвама и тугује.

"Баш као што концентрациони логор Јасеновац из Другог светског рата није био никакав радни камп, већ логор смрти, ни ''Олуја'' није била никаква ослободилачка акција, већ срамотно протеривање српског народа са његових вековних огњишта у Хрватској", изјавио је Стефановић.

Стефановић је рекао да су протеривање око 250.000 сопствених грађана, бомбардовање избегличких колона, убијање стараца, болесних и немоћних на кућном прагу, спаљивање имовине, малтретирање, пребијање и застрашивање, злочини који су постали нераскидиви епилог ове акције.

"Судбина хиљада Срба, ни данас није позната, јер се и четврт века касније воде као нестали", рекао је Стефановић.

Како додаје, нема тог покушаја релативизације који ће променити истину.

"Нема ничега што ће залечити ране на души преживелих, ничега што ће вратити мртве њиховим најмилијима, нема до дана данашњег ни правде за жртве ''Олује'', али то ће, уверен сам, остати исписано у историји великим словима као срамота међународне заједнице", поручио је Стефановић.

Стефановић је, међутим, указао да су климање главом и прећуткивање страхота које су задесиле српски народ, како су то радиле претходне власти, данас прошлост.

"Србија данас гласно тугује и не дозвољава да се заборави ''Олуја'' која је једна од највећих срамота савремене Европе и целокупног човечанства, а свакако највеће етничко чишћење на тлу Европе после Другог светског рата", изјавио је Стефановић.

"Јака Србија данас гради будућност, мир и сарадњу у нашем региону, али о злочинима више не ћути. Не дозвољава да се жртве забораве, нити да се ћути о ужасима које је претрпео српски народ", закључио је Стефановић.

 

Весић: Олуја, злочин који траје

Прошло је 26 година од злочиначке акције Олуја, чији је циљ био етничко чишћење Срба са простора данашње Хрватске. Протерано је преко 300.000 Срба, а убијено преко 2.500 српске нејачи. Циљ је нажалост остварен, али Олуја није престала!

Од тада па до данас, тачно 26 година, трају нове битке Срба из Крајине да остваре основна људска права. На све начине ускраћује им се могућност повратка у Крајину, не могу да поврате своју имовину, а они ретки који су се вратили или остали да живе у данашњој Хрватској изложени су сталним насртајима ”европске” Хрватске којој смета ћирилица, Православље, којој сметају Срби!

И то им није доста, већ уз помоћ својих политичких ментора покушавају на све начине да српски народ прогласе злочиначким, и да одбрану вековних српских огњишта прогласе агресијом. Они наше право да манастире Крка, Крупа, Драговић, све из 14. века, зовемо српским, сматрају агресијом. Боље би им било да буду бар једном искрени према себи и кажу јасно и гласно где су и шта су они били у 14. веку!

Када неко нема своју историју, владаре и хероје, мора да отима туђе.

Но добро, то је њихов проблем, а не наш. За нас је важно да су Срби из Крајине кренули у нови живот у својој Србији, да су својим радом, знањем и културом обогатили друштвени живот наше земље. Посебно сам поносан због тога што је Београд пружио руку многима од њих и што су они данас Београђани!

Данас, 26 година после, Србија је јака, Србија се убрзано развија и никада неће да дозволи неку нову Олују. Способна је и има вољу да заштити све Србе, ма где они живели.

Вечни помен страдалима у Олуји!

Истина и правда ће кад-тад победити!

 

Бакарец: Хрватска слави своје злочине

Крајње је безумно да је Хрватској 4. и 5. август Дан радости, дан који је Србији и Српској, Дан жалости, због злочина које је хрватска држава починила 1995.

Србија je осми пут, у жалости, овај пут у насељу Бусије, обележила погром над српским народом, који је починила држава Хрватска, 1995. године. Као што видите, култура сећања је у Србији уведена тек по доласку Српске напредне странке и Александра Вучића на власт. Претходне власти су гајиле некултуру заборава и некултуру извињавања за злочине почињене над Србима. Хрватски злочини из 1995. су обухватали убиство најмање 2300 Срба, и етничко чишћење над 250.000 Срба. По данашњим стандардима о геноциду, који се нпр. примењују на злочин у Сребреници, злочини државе Хрватске почињени почетком августа 1995., спадају у геноцид.

Сетимо се шта је злочиначка "Олуја". "Олуја" је један од највећих злочина у Европи после другог светског рата, и највеће етничко чишћење. "Олуја" је била злочиначка војна акција Републике Хрватске у августу 1995. године. Акцију је потпомогао западни фактор. Циљ ове злочиначке операције је био етничко чишћење територије Републике Српске Крајине. Међународни кривични трибунал за бившу Југославију је операцију "Олуја" у првостепеној пресуди хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу окарактерисао као удружени злочиначки подухват, са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора бивше Републике Српске Крајине у Хрватској. Трибунал је утврдио да су хрватска војска и специјална полиција починиле велики број злочина над српским становништвом, првенствено након оружаних напада, и да за организовање тих злочина не сносе одговорност државно и војно руководство. Међународни суд правде је фебруара 2015. пресудом утврдио да су се током и након операције "Олуја" догодили злочини над цивилима који би могли бити дела извршења геноцида. Међутим, у другостепеној пресуди су хрватски генерали ослобођени свих оптужби. Готово цела територија Републике Српске Крајине је етнички очишћена. Документационо-информативни центар "Веритас" у својој евиденцији наводи да је протерано око 220.000 Срба и наводи имена 2.313 погинулих и несталих Срба. Од тога 1.205 цивила, а међу њима 522 жене и 12 деце. Други извори наводе да је убијено око 2. 650 српских цивила, а преко 250.000 је протерано. Српско становништво је систематски убијано, њихови домови су пљачкани и запаљени, како би се избрисао траг о њиховом постојању на тим просторима. У Србији и Републици Српској 4. август је Дан жалости. Четврти и пети август у Хрватској се славе као Дан радости. Званично, Хрватска то назива овако: "Proslava Dana pobjede i domovinske zahvalnosti, Dana hrvatskih branitelja i 26. obljetnice vojno redarstvene operacije Oluja. Svečani program održat će se 4. i 5. kolovoza 2021. godine u Kninu". Боду очи изрази "прослава" и "свечани".

Оно што је трагично је то што је Хрватска пола века после непризнатог геноцида у Јасеновцу, поновила тај злочин 1995., уз подршку запада и без трунке кајања. Као што већ рекох, Хрватска слави свој злочин из 1995. године! Прошле године сам за цењени "Информер" објавио текст "Олуја злочина". Сада ћу приложити још неке тезе о овим данима наше жалости и о злочинима почињеним 1995.

Нормално је да осећамо немоћ када се сећамо тих тужних дана, али не смемо осећати жељу за осветом, то је људска жеља, али не смемо, не смемо осећати ни немоћни бес. Ако се изборимо са бесом и жељом за осветом, своју немоћ ћемо претворити у моћ. Оловно је небо за Србе у Хрватској, у Босни и Херцеговини, на Косову и Метохији. Сви ми треба да процепимо то небо и да што више сунца греје Србе у Хрватској, у Босни и Херцеговини, на Косову и Метохији, у Црној Гори. Морамо да лечимо прошлост у садашњости ради будућности.

Поменућу злочин и казну. За разлику од Немачке, историјске околности су довеле до тога да Хрватска никада не буде денацификована. Када кажем казна, не мислим на освету, већ на потребу да се један народ суочи са својим злочинима, Хрвати се никада нису суочили са својим злочинима у Јасеновцу. Велики Достојевски је написао своје ремек дело "Злочин и казна". У држави која злочин из 1995. слави као Дан радости, дан који је Дан жалости за Србе, очигледно погрешно тумаче, или погрешно читају књигу "Злочин и казна", и читају то дело као "Злочин и награда"!

Када говорим о суочавању увек је добро да се ми Срби суочимо са својим злочинима у ратовима деведесетих у Босни и Херцеговини, на Косову и Метохији, у Хрватској. Ми никада не треба да негирамо наше злочине. Ми то чинимо због нас, да спасемо душу. Ми никада нећемо славити као наше дане радости, туђе дане жалости. Поштујемо туђе жртве и тугу. Треба да помињемо наше злочине, али никада никога не смемо теретити за злочине које није починио. Ових недеља смо се суочили са неправдом отишлог представника за Босну и Херцеговину, аутократског колонијалног намесника, који је одлучио (или коме су одлучили) да се за растанак, освети Србима, октроишући забрану негирања геноцида који се није догодио. Нови представник за Босну и Херцеговину је најавио наставак исте политике. Србија и Срби никада нису починили геноцид, и ја сам поносан због тога. Над нама су почињени геноциди. Први пут, на територији Старе Србије, у 18. и 19. веку, а та Стара Србија је обухватала и Косово и Метохију. Научници, историчари, историографи се слажу да су погроми Албанаца и Турака у Старој Србији у 18. и 19. веку, били толиких размера, да се могу сматрати геноцидом. Проток времена и заборав су учинили да се слабо сећамо тога, и да не говоримо о том геноциду. Али, једнако као што је на почетку 20. века почињен геноцид над Јерменима, тако је почињен и овај о коме сам говорио. Други пут је над нама почињен геноцид кога се добро сећамо, геноцид у НДХ, на територији данашње Хрватске, и данашње Босне и Херцеговине, геноцид у Јасеновцу. Трећи пут злочин над нама, на ивици геноцида је почињен 1995. Четврти пут 200.000 Срба је етнички почишћено са Косова и Метохије, 1999. године. За разлику од оног првог геноцида из 18. и 19. века, други геноцид добро памтимо, као и злочине 1995. и 1999. Као што видимо власти Србије, на челу са председником Вучићем, чине све да наша страдања и жртве, обележавамо на достојан начин, да гајимо културу сећања, да не заборавимо. Народи света, повремено имају тежњу да забораве геноциде над другима, па чак и над собом. Сећамо се, не заборављамо, обележавамо, тугујемо - због части. Адекватан појам части представља идеја самопоштовања. Неадекватан појам части представља нарцисоидна повољна представа о себи. Сећамо се и не заборављамо, обележавамо, тугујемо и због самопоштовања.

Прошлогодишња одлука СДСС из Хрватске, да њихов представник присуствује слављењу "Олује" у Книну, људски је несхватљива и неприхватљива. Функционер СДСС и потпреседник владе Хрватске, Борис Милошевић је прошле године сматрао да је његов најављени одлазак на прославу војне акције "Олуја" важан "гест" који ће побољшати статус српске заједнице у Хрватској. На који начин је побољшан статус 180.000 припадника српске заједнице у Хрватској, у протеклих годину дана? Ни на један. Можда је побољшан статус појединаца који су одлучили да се придруже слављењу злочина над сопственим народом? Неке наредне године хрватска влада може позвати представнике СДСС и СНВ у Блајбург, да одају пошту усташама и домобранима. Незамисливо је да представници Републике Српске и Републике Србије оду да славе погроме муслимана и Хрвата над Србима у Босни и Херцеговини. Незамисливо је да представници Републике Српске и Републике Србије оду у Книн да славе погром Хрвата над Србима у Републици Српској Крајини. Незамисливо је да представници Републике Српске, Републике Србије и Српске листе оду да славе погроме Албанаца над Србима на Косову и Метохији. Ако је све то незамисливо, како је било "замисливо" то што су представници СДСС и СНВ, отишли да славе "Олују" у Книн, 4. и 5. августа 2020.? При томе су, тада, демагошки рекли, да иду на прославу "Олује" да жале, а не да славе. Како је прошле године, било ко разлучио тугу и жалост Бориса Милошевића, од општег славља хиљада Хрвата у Книну? И како је Борис Милошевић изразио своју тугу и жаљење? Никако. Наравно да му Хрвати и ХДЗ нису дозволили да одржи говор. Ове године Борис Милошевић је изјавио да неће отићи у Книн да поново слави злочине Хрвата у злочиначкој акцији "Олуја". Тиме он у суштини, признаје да је његов прошлогодишњи одлазак на прославу "Олује" грешка.

Како је могуће да једна држава - Хрватска, чланица ЕУ, не показује ни трунку кајања због злочина које је починила? И не само да се та држава не каје, и не признаје своје злочине, она их отворено негира. Сагледајмо ту чињеницу у светлу Закона који су наметнути у Босни и Херцеговини, којим се забрањује негирање геноцида, за који наука каже да се није догодио. А у држави која слави своје злочине, негирају нешто што би по стандардима примењеним на Сребреницу, обавезно морало бити проглашено геноцидом. Како је могуће да једна држава и народ славе Дан жалости другог народа као свој Дан радости? Запитаност је утолико већа, због тога што је та слављеничка Хрватска проузроковала Дан жалости другог народа, починивши злочине незабележене у Европи после другог светског рата. Како је могуће да једна држава слави највеће етничко чишћење у Европи после другог светског рата, при чему је та држава протерала 250.000 својих грађана само због тога што су друге вере и етничке припадности? Како је могуће да једна држава слави као Дан радости, то што је при етничком чишћењу библијских размера, убила преко 2300 својих грађана? Како је могуће да једна држава слави своје Злочине, Злочине које је починила? Посебну тугу изазива чињеница да су прошле године политички представници народа над којим је почињен злочин у Олуји, заједно са представницима државе која је починила Злочин, прославили злочин, на прослави у Книну.

Нећемо дозволити да нас искорене на Косову и Метохији, у Федерацији Босне и Херцеговине, у Хрватској, у Црној Гори. Када се посматрају ови суседи, на делу је велики етнички пројекат мање или више суптилног етничког чишћења у виду претапања Срба у Црној Гори у Црногорце, српског језика у црногорски, на делу су покушаји да укину Републику Српску, на делу је тиха кроатизација Срба, и стварање атмосфере погрома на Косову и Метохији. На Косову и Метохији, госпођа Драгица Гашић је постала СИМБОЛ страдања српског народа на Косову и Метохији и нови симбол борбе за људска права. Госпођа Гашић је најхрабрија жена на свету. Треба да се постиде сви који користе фразу "Догодине у Призрену". Јунакиња Драгица Гашић им је показала своју храброст својом паролом је спровела коју у дело: "Ове године у Ђаковици". Албанске власти показују до сада невиђено дивљаштво, примитивизам и расизам. Уплашила их је једна жена која се дрзнула да се врати у Ђаковицу. Једна жена, сама. Против ње се дигла албанска ала и врана. Физички нападају Драгицу Гашић, избацују је из стана, малтретирају, желе да је уморе глађу. Забрањују јој да уђе у продавницу и да купи хлеб! Провалили су јој у стан и опљачкали је. Украли су јој инсулин против дијабетеса, који јој живот значи. Као што видимо од повратка на Косово и Метохију нема ништа, у последих 21 годину. Исто важи и за Хрватску!

Шта ми ту можемо да урадимо? Помињао сам да освета не долази у обзир. Освета је део спирале насиља. Бес не долази у обзир. Бес је одраз немоћи и недостатка самоконтроле. Можемо да покушамо да их постидимо својом пристојношћу и добротом. Када кажем да их постидимо, не мислим на жељу да их понизимо, већ мислим на то да они сами осете стид. Знам да је ово највероватније узалудна нада. Међутим, ми ћемо ту пристојност и доброту показивати, пре свега због себе самих, а не због других. На ту тему је велики Душан Радовић имао једну дивну мисао: "Неки људи нас понижавају својом добротом. Одвикли смо се од доброте. Не разумемо зашто нам неко нешто чини ако не тражи никакву противуслугу. Доброта се не може вратити јер се и не даје. Добри људи су добри због себе, а не због других".

У претходном пасусу сам поменуо и пристојност. Негативна одредница (непонижавање) најбоље описује шта је пристојно друштво. Пристојно друштво је оно чије установе не понижавају људе. Позитивно описано, пристојно друштво је оно чије установе указују поштовање према људима. Цивилизовано друштво је оно чији чланови не понижавају једни друге. Свако пристојно и цивилизовано друштво је и праведно друштво. Србија је сада и пристојно и цивилизовано и праведно друштво. То је показао и јучерашњи потресни и достојанствени догађај у Бусијама. Да ли је Хрватска пристојно и цивилизовано друштво? Да ли у Хрватској понижавају Србе? Да ли је у Хрватској, после 26 година од највећег етничког чишћења у Европи, после Другог светског рата, омогућен повратак Србима? Није. То је институционално понижавање. Хрватска није пристојно друштво. Хрвати у Србији имају сва права која Срби у Хрватској немају. Да ли је Федерација Босне и Херцеговине пристојно и цивилизовано друштво? Да ли у Федерацији Босне и Херцеговине понижавају Србе? Да ли константно желе да укину Републику Српску? Како се председник Вучић  провео када је отишао да се поклони сенима муслиманских жртава? Бошњаци у Србији имају сва права која Срби у Босни и Херцеговини немају. Да ли је лажна држава Косово пристојно и цивилизовано друштво? Да ли на Косову и Метохији, тамо где Албанци имају контролу, да ли се тамо понижавају Срби? Да, и још много горе. Угрожени су животи Срба. Погледајте случај хероине Драгице Гашић. То је институционално понижавање. Лажна држава Косово није пристојно друштво. Албанци у Србији имају сва права која Срби немају у лажној држави Косово. Да ли је Црна Гора пристојно и цивилизовано друштво? У Црној Гори су далеко одмакли процеси отимања српског наслеђа, удари на Српску Православну Цркву, стварања црногорске цркве, расрбљавања Црне Горе, конвертовања Срба у Црногорце, креирања новог црногорског етноса и идентитета, претапања српског језика у "црногорски" језик, ширења србофобије и антисрпства. Нове власти Црне Горе као да вагају да ли ће или неће, зауставити ове процесе. Када све ово посматрамо, једини закључак је да ни Црна Гора није пристојно друштво. Тамо се Срби институционално понижавају.

И за крај. У Бусијама смо и тонски чули доказ о геноцидним намерама Хрватске из 1995., тонски запис реченице тадашњег председника Хрватске, Фрање Туђмана, која гласи: "Србе треба тако ударити да нестану". Та реченица је део стенограма састанка Туђмана са хрватским војним врхом у Загребу у јулу 1995. и део је транскрипта са брионске седнице главног стожера оружаних снага Хрватске, одржане 31.07.1995., који су део припрема злочиначке акције "Олуја". Ова реченица јасно говори о томе шта је био циљ Хрватске - геноцид, злочин и етничко чишћење.

 

 

 

Извор: Танјуг