Вести

Селаковић: Одликовање митрополиту Дамаскину за очување православља

Министар културе у Влади Републике Србије Никола Селаковић у име председника Републике Србије Александра Вучића уручио је Сретењски орден другог степена митрополиту Дидимотике, Орестијаде и Суфлија Грчке православне цркве Дамаскину.

На свечаности у Историјском музеју Србије, којој је присуствовао и патријарх српски г. Порфирије, Селаковић је уручио "нашем осведоченом брату и пријатељу" митрополиту Дамаскину одликовање за пружање значајног доприноса неговању културе сећања, за очување православља и учвршћивање братских веза између српског и грчког народа.

У свом обраћању званицама, Селаковић је поручио да је Дамаскин на челу митрополије која је била поприште догађаја важних за српску историју, о чему се у Србији врло мало зна, јер је то место које представља "први бедем хришћанске Европе од надирања иноверника у 14. веку".

"На простору те митрополије војска цара Душана се први пут суочила са османлијском војском у бици код Дидимотике. Кључни догађај од значаја за хришћанску Европу се одиграо на подручју митрополије - 26. септембра 1371. године српска војска у бици на Марици се сукобила са турским одредима", подсетио је Селаковић.

Према његовим речима, "у крвавој бици у којој су хришћани изгубили, отворена су врата продора Османлија на Балкан, а сви каснији догађаји су били логична последица тог догађаја".

"Одликовање добијате за културу сећања на Маричку погибију и страдање цвета српске и хришћанске властеле. Сачували сте је од заборава онда када је била заборављена у матичној земљи", поручио је Селаковић митрополиту Дамаскину.

Подсетивши да Дамаскин сваке године 26. септембра служи литургију и моли се за душе наших ратника, Селаковић је додао да је лично иницирао да буде подигнуто спомен обележје, док је грчки митрополит одговорио да су потребни "споменик и храм на месту Маричке битке".

Према његовим речима, митрополит Дамаскин је "покренуо разговор о канонизацији деспота Јована Угљеше", учесника Маричке битке уз његовог брата краља Вукашина Мрњавчевића.

"Одликовање одлази брату Грку који је сачувао нешто што смо ми готово потпуно заборавили", нагласио је Селаковић.

У свом обраћању, митрополит Дамаскин је признао да до пре 15 година ништа није знао о Маричкој бици, али је током посете селима у том крају чуо о жртви коју су поднели Угљеша и Вукашин, и предање да је тада река "Марица била црвена од крви".

"Од тада смо без већих очекивања увели традицију помена свима који су страдали. Ово данас је чудо, јер смо кренули скромно да то радимо, без учешћа јавности, и дошли смо довде. Велику помоћ нам је пружао манастир Симонопетра на Светој гори, чији је један од ктитора био деспот Угљеша", поручио је Дамаскин.

Према његовим речима, "данас примећујемо интензивно присуство ислама на Балкану који поново тежи да измени слику ових простора".

"Ваши преци су се жртвовали за хришћанске идеале свих народа на Балкану. Данас имамо сличне покушаје уплива и повећање муслиманског становништва у Грчкој, што помажу муслиманске земље, које теже да измене слику тих простора", навео је Дамаскин.

Истакавши да "се много туге" прати догађаје на Косову и Босни и Херцеговини, Дамаскин је додао да осуђује што није дозвољена посета српског патријарха Порфирија у његово седиште на Косову и Метохији.

"Угљеша је окупио све хришћанске народе да се супротставе заједничкој и опасности. Маричка битка је увод у Косовску битку. Није битно да ли су хришћани победили или не, важно је да су се борили, да се нису помирили", истакао је Дамаскин.

Према његовим речима, Маричка битка је "порука јединства међу балканским народима, без обзира на етничку припадност, који треба да се боре за заједничке хришћанске идеале".

Митрополит Дамаскин се најтоплије захвалио председнику Вучићу на части коју му је учинио и додао да га је посебно изненадила  Селаковићева "ширина знања о историјским и црквени питањима", са којим има прилике да подели заједничке бриге о питањима Балкана.

Свечаност је увеличао хор Храма Светог Саве, а Селаковић и митрополит Дамаскин су потом обишли сталну поставку Историјског музеја Србије.

 

 

 

Извор: Танјуг