Селаковић: Вакцине нису питање геополитике већ хуманости
Србија успешно наставља са својом кампањом вакцинације против Ковида-19 у којој се није руководила геополитичким разлозима, већ намером да се спасу људски животи, изјавио је министар спољних послова Србије Никола Селаковић.
"Мислим да то није геополитичка мистерија већ плод потпуно другачијег приступа", изјавио је Селаковић, коментаришући успех Србије у набавци вакцина против ковида.
Према његовом мишљењу, трка за вакцинама против ковида "није геополитичко питање, већ питање очувања здравља популације" и "када постоји такав приоритет, не делује се кроз геополитичку призму већ хуманошћу".
Селаковић је констатовао да је мала и не тако богата земља каква је Србија, допринела фонду Ковакс за вакцине тако што је унапред платила 4,8 милиона евра, али да од тада није добила ништа преко тог програма.
"То показује да смо били принуђени да тражимо вакцине на билатералном плану. И набавили смо различите вакцине, две западне и две источне, пружајући нашим грађанима потпуну слободу избора коју ће вакцину примити: Фајзер-Бионтек, АстраЗенека, Синофарм или Спутњик В", рекао је Селаковић.
То, како је Селаковић објаснио, важи и за политичко руководство, наводећи да се премијерка Ана Брнабић вакцинисала вакцином Фајзер, председник Скупштине Ивица Дачић вакцином Спутњик В, а министар здравља Златибор Лончар вакцином Синофарм и да су "сви заштићени на исти начин".
Наравно, појаснио је Селаковић, то је и резултат великог труда председника Александра Вучића, коме, како је истакао, није представљало проблем да директно разговара са председницима Русије и Кине, Владимиром Путином и Си Ђинпингом, као и са руководством фармацеутских кућа, како би пронашао најбољи начин да дође до вакцина.
Селаковић је потом истакао да је Београд чак поделио вакцине са суседним земљама.
"Показали смо да не мислимо да само грађани Србије треба да уживају добробит, већ смо поделили вакцине и покушавамо да их поделимо са другим земљама Западног Балкана", истакао је Селаковић.
Пандемија Ковида-19, према речима Селаковића, потврдила је одличне билатералне односе између Србије и Италије.
Током посете Риму Селаковић је позвао челника Министарства иностраних послова Италије Луиђија Ди Маја да посети Србију.
"Ови сусрети, посебно у ужасним околностима пандемије Ковида-19, показују нам ко су прави пријатељи", изјавио је Селаковић, приметивши да је Италија несумњиво "један од пријатеља Србије и српског народа".
Према његовом мишљењу, билатерални односи између Србије и Италије "могу се оценити највишом оценом, имамо веома добре односе, а могу рећи чак и одличне."
Селаковић је појаснио и да за Београд европске интеграције остају стратешки приоритет.
Одговарајући на питање о недавном извештају Европског парламента, у коме се препоручује групи од пет земаља чланица које не признају независност Косова да промене став, Селаковић је приметио да је "Европски парламент поступио потпуно супротно званичном ставу институција Европске уније, односно супротно неутралности по питању тзв. Косова, захваљујући којој Европска унија и може да посредује у дијалогу између Београда и Приштине".
"Једино што могу да кажем јесте да постоје изјаве и документи с једне стране а, с друге стране, постоје јасне позиције односних земаља. Када разговарамо о признавању самопроглашеног тзв. Косова, тада можете да видите да све земље Европске уније немају исти став, будући да постоји пет земаља чланица (Шпанија, Грчка, Словачка, Румунија и Кипар) које не прихватају такав приступ и подржавају став Србије. А управо њихов став нам омогућује да водимо дијалог уз посредовање Европске уније, који је за Србију једно од најкомлекснијих и најважнијих питања, не само за њен европски пут већ и за будућност и стабилизацију читавог региона Југоисточне Европе", изјавио је Селаковић.
Селаковић је окарактерисао извештај Европског парламента као "резултат сложених ставова" унутар законодавног органа Европске уније и навео да је "у суштини у питању само препорука, те да су Мадрид, Букурешт, Никозија, Братислава и Атина ти који одлучују да ли да је прихвате или не".
"Увек смо припремљени и спремни за дијалог са Приштином и подржавамо улогу специјалног представника Европске уније Мирослава Лајчака", додао је Селаковић, уз запажање да је ипак реч о веома тешком процесу.
Селаковић је подсетио да је у априлу 2013. потписан први споразум у Бриселу о нормализацији односа, који је предвиђао четири обавезе: једну за Приштину и три за Београд.
"Србија је испунила све те обавезе, док једина обавеза коју је имало тзв. Косово - формирање Заједнице српских општина - није испуњена за осам година. То говори о њиховом приступу, односно о томе да нису спремни да приступе испуњавању међународних обавеза", рекао је Селаковић.
Према његовим речима, ни нова влада у Приштини премијера Албина Куртија "није поштовала сопствени устав", који предвиђа доделу два министарства српској мањини на Косову и Метохији.
"То је њихов став, желе да наставе у том смислу и то показује да нису у стању да поштују ни своја сопствена правила", нагласио је Селаковић, по чијем мишљењу би дијалог "требало да се заснива на изналажењу компромиса, што не значи да једна страна треба да одустане од свега, а друга да добије све: компромис значи да обе стране добију довољно".
"Нећемо одустати од изналажења компромисног решења, које ће бити одрживо и за будуће генерације", истакао је Селаковић.
Селаковић је нагласио да Србија покушава, колико је то могуће, да настави да унапређује "позитивну агенду" са земљама Западног Балкана.
"То значи да смо свесни чињенице да економска сарадња и побољшање економских односа може да релаксира и политичке односе и да се тиме докаже да, упркос прошлости, Западни Балкан може бити уједињен у Европској унији и да се учини нешто добро за грађане", изјавио је Селаковић поводом иницијативе Мини Шенген.
Ако нисмо уједињени на Западном Балкану, по речима Селаковића "не можемо да рачунамо ни на коју врсту економске конкурентности" с обзиром на размере Региона у односу на целину Европске уније.
Када је реч о процесу придруживања Србије Европској унији, Селаковић је подсетио да је Србија била прва земља која је прихватила нову методологију Европске уније, јер желимо да убрзамо читав приступни процес".
"Покушавамо да спроведемо друштвене реформе, а радимо и на дијалогу и нормализацији односа између Београда и Приштине", потврдио је Селаковић наглашавајући да је Влада усвојила "структурне реформе" у области владавине права, наставља рад на уставним амандманима ради измена процедура за именовање тужилаца и судија и указао на "посебну пажњу" која се посвећује унапређењу ситуације у погледу слободе изражавања и медија.
"Променили смо и мењамо и даље многе аспекте нашег друштва", изјавио је Селаковић додајући да је данашња Србија једна много другачија земља.
Као пример успеха преображаја земље, Селаковић је указао на то да је Србија водећа земља Западног Балкана по директним страним инвестицијама.
"Упркос ванредној ситуацији изазваној Ковидом-19 у 2020. години привукли смо три милијарде евра директних страних улагања", рекао је Селаковић. То је, по његовим речима, "најбољи показатељ квалитета реформи које је предузела Србија будући да не постоји европска компанија која би инвестирала у земљу где њен капитал не би био сигуран и гарантован".
Селаковић је нагласио да се Србија веома залаже за постизање стратешког циља да постане земља чланица Европске уније, али да настоји да одржи добро партнерство са Русијом и Кином.
"Већ 20 година све наше Владе радиле су на томе и од тога нећемо одустати. Наравно, покушавамо да одржимо добро партнерство и са нашим пријатељима у Русији и у Кини: ми смо мала и не тако богата земља и покушавамо да очувамо нашу економију како бисмо пружили грађанима могућност да раде, да зарађују и да живе у Србији", појаснио је Селаковић.
Селаковић је рекао да је главни економски партнер Србије и даље Европа, будући да се 67 одсто трговинске размене Србије одвија са земљама чланицама Европске уније и да најважнија улагања долазе из Европске уније.
Италијанска предузећа - рекао је Селаковић - запошљавају преко 26 хиљада људи у Србији, а ту је и 1.789 предузећа са учешћем италијанског капитала која послују на српском тржишту.
Немачка је тренутно први економски партнер Србије.
Како тврди Селаковић, стога нема простора наративу како је Кина најважнији партнер Србије.
Извор: Танјуг
