Селаковић: Влада ће учинити све да се пензије и даље повећавају
Проблем око 230.000 пољопривредних пензионера који сваког месеца, пре него што уплате допринос за пензијско и инвалидско осигурање, морају добро да размисле да ли им се то исплати јер ће им сутра пензија бити мања него сав новац који су дали у ту сврху – још није решен. Питање побољшања њиховог материјалног положаја и повећања најниже пензије од око 13.274 динара (колико је износила пре новембарске корекције од девет одсто), коју прима 104.694 пољопривредника, пребацује се са једног на друго министарство, а њима нико да каже шта им је паметно чинити.
Упитан какви су планови Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за побољшање њиховог положаја, нови ресорни министар Никола Селаковић у разговору за „Политику” најпре указује да је износ доприноса за пензијско и инвалидско осигурање које уплаћују осигураници пољопривредници знатно нижи од износа пољопривредне пензије. С друге стране, скоро сви корисници ових пензија, заједно са другим корисницима нижих принадлежности, примају и новчани износ као увећање уз пензију, односно посебно давање које се исплаћује још од новембра 2018. године. На тај начин се покушава да се заштити стандард корисника нижих пензија.
* Шта је ваш савет? Да наставе да уплаћују доприносе без обзира на то што ће им у збиру те уплате бити веће од пензије, или имате други план за њих?
- Приходи које прима највећи број корисника пољопривредне пензије последица су чињенице да ове особе углавном имају краћи стаж осигурања у односу на друге категорије пензионера, као и тога да плаћају допринос на минималну основицу. Уколико би се висина пољопривредних пензија обрачунавала само на основу уплаћених доприноса и навршеног стажа осигурања, она би била знатно нижа од најнижег износа пензије. Такође, из буџета се обезбеђује више од 90 одсто средстава за редовну исплату пољопривредних принадлежности, што показује да се велика пажња посвећује омогућавању редовних примања овој категорији пензионера.
* Будући да се последњих месеци из Фонда ПИО примања за пензионере фонда запослених исплаћују од уплата доприноса, за колико је тиме републичка каса растерећена? Може ли се тај новац искористити за повећање најнижих пензија, или за враћање оних које су због економске кризе биле умањене и замрзнуте?
- Када је реч о кретању прихода од доприноса, растом прихода по том основу омогућено је смањење износа дотација из буџета којима се обезбеђује несметана исплата свих права из пензијског и инвалидског осигурања, а не само пензија. Чињеница је да су већ месецима износи уплаћених доприноса на нивоу месечних расхода за пензије у осигурању запослених и осигурању самосталних делатности, што је несумњиво веома позитиван резултат. Међутим, потребно је имати у виду да, поред пензија, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање исплаћује и друге врсте накнада, а такође плаћа и допринос за здравствено осигурање корисника принадлежности. То значи да иако је смањена потреба за дотацијама, она није у потпуности елиминисана. Ипак, побољшана финансијска ситуација омогућила је повећање пензија од новембра ове године за девет одсто, а у наредној ће доћи до додатног увећања од 12,1 проценат. Такође, оваква ситуација омогућила је и измену формуле у циљу већег процента усклађивања пензија од јануара наредне године у односу на постојеће решење, а без нарушавања финансијске стабилности.
* Да ли можете пензионерима после усвајања нове формуле за обрачун пензија да обећате да им примања неће падати испод 50 одсто од просечне зараде и да ли ће ова клаузула бити део новог измењеног закона о пензијском и инвалидском осигурању?
- Новом формулом за усклађивање пензије јача се веза између економског развоја земље и раста стандарда корисника пензија на одрживим основама. Дакле, позитивна кретања у погледу финансија Фонда ПИО довела су до повећања стандарда корисника пензија на одрживим основама. Предвиђена измена формуле за усклађивање пензија омогућује већи раст примања корисника у односу на претходно решење, у периодима када постоји простор за финансирање наведених, већих примања. То значи и већу куповну моћ пензија и новчаног износа као увећања уз пензију, а такође и то да принадлежности у овом тренутку расту у складу са растом зарада.
* Како оцењујете чињеницу да се стално умањују оптерећења послодавца за издавање за ПИО доприносе, да ли то може да угрози стабилност „пензионерске” касе?
- Када је реч о смањењу стопе доприноса, та мера је у складу са намером владе да се настави са пореским растерећењем зарада, чиме се подстиче раст запослености, што ће повећати укупан износ уплаћених доприноса, као што је то био случај претходних година. Поред тога, овом мером се, заједно са повећањем неопорезивог износа зарада, отвара простор за повећање најниже плате, наравно, на одрживим основама.
* Да ли се планира пооштравање услова за одлазак у пензију и да ли би требало укинути пенале за превремено пензионисање после 65. године или сматрате да они треба да буду трајни?
- Већ се спроводи постепено повећање старосне границе за пензионисање жена на 65 година живота и то у периоду до 2032. године. У овом тренутку се не планирају измене прописа у том погледу, као ни у начину обрачуна висине примања код превремених пензија. Влада Србије наставиће да улаже посебне напоре како би се пензионерима континуирано повећавали приходи. Подсећам да су они једни од најзаслужнијих за спровођење фискалне консолидације, без чије помоћи, Србије данас не би имала стабилну монетарну и фискалну политику. Зато, поред тога што им је њихова држава захвална, наставиће да побољшава њихов стандард.
Извор: Политика
