Значи, толико је пара потрошено на очување оног што називамо стабилним и што називамо контролисаном инфлацијом, а грађани обично знају по својим новчаницима и све празнијим кесама колико је то у ствари и контролисана инфлација и стабилни курс.

Оно што је Закон о НБС не може се назвати чак ни скандалом, јер скандал дође и прође, а ако 126 руку усвоји овакав закон, Србија се суочава са институцијом која је изнад Владе, изнад судова и изнад грађана Србије. Кад кажем изнад Владе, мислим да НБ сваки савет или сарадњу са Владом законом дефинише као угрожавање независности. Влада јој треба само кад треба да покрије губитак који НБС створи лошим одлукама. Судови не могу да пресуђују о управо споровима где је надлежна НБ. То пише у Закону и може да се подведе под ону рубрику "Веровали или не". Гувернер овим законом остаје заштићен и кад више не буде гувернер, у закону пише да не може да одговара за учињене штете. Све што се у НБ ради и преговара, на пример са међународним финансијским институцијама, проглашава се тајном и свако ко сазна на било који начин, чак не у НБ, него негде другде, одговара - ако ту тајну саопшти.

Питам грађане Србије, да ли може да буде тајна било који преговор о међународном задуживању, које треба да враћамо као кредите или услови под којима кредите добијамо? Да ли то може да буде тајна ако се то тиче нас, наших живота, нашег запошљавања и наше будућности? А, веровали ви или не, све је то дефинисано законом. Ми смо као Српска напредна странка поднели 47 амандмана који нису техничке, него суштинске природе, којима смо покушали да уразумимо Владу која је стала иза оваквог предлога закона о НБ, за који не верујем да постоји ишта слично у свету и да било која држава дозвољава Народној банци да буде ослобођена пореза, зато што има неке везе са државом, али да уствари никакве везе са државом нема, у смислу одлука које доноси и које јесу евидентно штетне за све нас. Значи, независност Народне банке се подразумева као независност да примени одређене инструменте са којима ће радити у интересу развоја ове државе, у интересу стварања услова за запосленост, за стабилно функционисање финансијског система и онако како је то добра пракса у читавом свету. Не у овој држави и под овом влашћу и са овим режимом и са оваквим Уставом! Народна банка Србије није државни орган, она је институција изнад свих институција и само се питам како је господин Јелашић као одлазећи гувернер обезбедио подршку Влади за закон који треба да га амнестира од свих штета које су евидентно учињене грађанима Србије и привреди Србије.

Једини који могу да лију сузе, не крокодилске, него стварне за одлазећим гувернером, али истовремено и да се радују новом Закону, јесу пословне банке и брокерске куће којима је једино загарантован посао и, и даље добра зарада.

Морам да додам још један детаљ који је НБ до сада пропуштала да ради, значи по Закону о трговинском платном промету НБ је морала да води рачуна о свим оним задужењима, научили смо се већ сви да говоримо, кроз кредите, значи морала је да има евиденцију о задуживању наших предузећа у матицама банака, јер је то било јефтиније, задужити се на пример у Аустрији него у Србији, баш због обавезне резерве високе коју је прописивао гувернер. И кад смо се суочили са чињеницом да су ти кредити високи, гувернер почиње да брине о задуживању, а и сада не ставља себи у задатак да надзире платни промет са иностранством. Он оставља себи право да наплаћује и од државе и од свих осталих, по тарифама за све услуге које чини Влади, али неће никакве обавезе које би морала као држава која води рачуна о платнобилансној позицији земље, о задужености привреде, да води рачуна. Све смо обухватили амандманима, ништа нам баш није промакло, чиме смо показали да смо много озбиљнији, о добронамерности, нећу да говорим, она је евидентна по решењима из амандмана, имаћете прилике то да гледате, али да јесмо озбиљнији од оних који обављају власт, то ће грађани имати прилике да се увере. И на крају да се нашалим, било би лакше написати нов Закон о НБ него исправљати овај, али за српске напредњаке нема тешког посла који је у општем интересу. Изволите ако имате неко питање?

Новинар: Да ли можете да нам нешто конкретније кажете о амандманима, шта је суштина тих амандмана, шта су напредњаци тражили?

Јоргованка Табаковић: Суштина је пре свега да је основни циљ НБ финансијска стабилност, стабилност цена, али и сарадња са Владом Републике Србије на спровођењу мера економске политике. На пример, три става из тог члана 2 смо брисали. Дефинисали смо и циљеве, а основни циљ је финансијска стабилност, стабилност цена, контрола инфлације, али не ради себе, не можемо да дозволимо да нам неко инструменте преводи у циљеве.

Шта вама значи инфлација као феномен? Вама значи да ви примате плату и да знате колико та плата вреди!

Дефинисали смо одговорност гувернера и запослених у НБ кад затворе банку незаконито, да морају да сносе одговорност као сваки запослени у државном органу. Амандман смо поднели на члан где они кажу да је гувернер орган, а не запослен у НБ, па то брише његову личну одговорност кад направи штету и штету коју он направи плаћа Народна банка. Замислите како би то било лепо кад би сваки грађанин могао да не размишља о последицама своје брзе вожње, последице рачуна и цехова које дневно прави, ако постоји неко ко ће уместо њега да оде у затвор, кад направи саобраћајни прекршај или ко ће уместо њега да плати рачун. Брисали смо амандманима то, брисали смо амандман по коме НБ постаје власник имовине коју иначе користи. Шта ће се то променити у контролисању инфлације, стабилности финансијског система и осталих надлежности НБ? Да ли сада има нека ограничења у коришћењу своје имовине. Забранили смо Народној банци амандманима да штампа дугорочне хартије од вредности. Није посао НБ да то ради сама за себе већ у интересу државе и краткорочне хартије од вредности може да штампа. Мора да има надлежност над платним прометом са иностранством, не може да отвара рачуне у иностранству. Замислите шта су ставили у закон, да запослени у НБ не могу да обављају друге плаћене послове које имају везе са НБ, значи могу да обављају, само да кажу да за то не примају накнаду и да од неког добијају кеш на руке.

Значи - бахато, дрско, себично, самољубиво и увредљиво за све нас који пажљиво читамо те законе.

По решењима из Закона ви никад не можете сменити гувернера или вицегувернера, брисали смо те чланове. По законском решењу гувернер сам може да доноси одлуку уместо извршног одбора који мења монетарни одбор, каже - довољно је троје, а ако их нема или су спречени, може гувернер сам да одлучи. Ја сам свој говор у скупштини започела једним предлогом свог колеге, једног врсног економисте, који је рекао да би било боље предложити приватизацију НБ. Ја кажем да она јесте приватизована, али поменути колега прдлаже да се може легализовати предлогом да она буде продата у затвореном поступку и да лепо знамо ко је њен власник, али да купац може да буде само физичко лице, зато што гувернер сам одлучује, а ја кажем вероватно нису такав предлог дали зато што се нису договорили где би ишле паре од приватизације! Колега каже да је то кључна моја грешка што подразумевам да кад нешто продаш, треба и да узмеш паре! Па не, ми смо имали приватизације у Србији, не за три евра, него где су се уговори пролонгирали и никада приватизовано предузеће није ни узело новац. Ја питам: а шта добијамо? Добијамо легализацију фактичког стања. Значи, ово јесте приватизација ковнице у Топчидеру и приватизација монетарне политике државе Србије.

Ако нема више питања, хвала вам најлепше!