Дејан Миљковић: Добар дан господо, ово што ћемо данас презентовати иначе као тему економске конференције јесте поприлично стручна тема, али ми ћемо се трудити да је што једноставније приближимо и објаснимо.
Економски тим чији сам и ја члан, извршио је детаљну анализу биланса стања и биланса успеха пословних банака у Србији. Ми ту анализу не пратимо само у једном тренутку већ континуирано. И ово је тренутак када смо желели да вам се обратимо и да вам укажемо на неке ствари које су се десиле у последњем тромесечју 2008. године. Наиме подаци показују да су у последњем тромесечју 2008. године пословне банке, односно већина њих обориле тј. умањиле своју добит за 45 милијарди динара на основу негативних курсних разлика. Не кажемо све банке већ већина, јер су поједине пословне банке имале позитивне курсне разлике. Оно што желимо данас да вам прикажемо као план и јасно укажемо, не односи се на неправилности у пословању пословних банака, одмах да разјаснимо, ми констатујемо да постоје банке у Србији које послују у складу са прописима и то поздрављамо и наравно свесрдно подржавамо. Циљ ове конференције јесте да укажемо на одређене проблеме који се јављају у релацији прописа, економски амбијент и активност мера економске политике или боље рећи неактивност мера економске политике. Конкретно, у овом случају, потенцираћемо неблаговремено реаговање гувернера НБС господина Јелашића на дешавања у финансијском сектору. Оно што подаци говоре јесте да је отприлике сума добити десет пословних банака у последњем тромесечју 2008. године умањена за 45 милијарди динара на основу негативних курсних разлика. Тих десет пословних банака чија имена не спомињемо, чине отприлике око 70% укупне активности банкарског сектора, а тих 45 милијарди динара смањења, у суштини представља управо оних 4,5 милијарди динара пореских прихода у буџету без којих је Република Србија остала. Оно што вам је колегиница Јоргованка Табаковић у уводу и напоменула, пошто ту слику треба да приближимо грађанима, они се већ питају шта су то курсне разлике, шта су то негативне курсне разлике? Курсне разлике су резултат промена девизног курса, а негативне курсне разлике на основу којих је дошло до смањења добити резултат су два ефекта депресијација динара и валутна структура биланса стања. И ово је већ сувише стручно и компликовано за већину грађана и ми немамо намеру да их оптерећујемо техничким објашњењима, али имамо намеру да јасно упутимо поруку да пратимо дешавања на финансијском тржишту и да желимо да вам кажемо да знамо шта се десило у последњем тромесечју 2008. године. Ево шта се десило - сви се сећамо да је крајем октобра почео притисак на међубанкарском девизном тржишту у правцу депресијације динара, и та тенденција се наставила и у новембру. Оно што је интересантно је да је просечно време трговине на међубанкарском девизном тржишту у поменутом периоду у новембру конкретно износило негде око 36 милиона евра дневно, и 46 милиона долара дневно. Такође, у децембру се тај обим чак смањио у еврима на 25, а у доларима на 36 милиона. Не треба бити економски геније да бисте схватили да је мали обим понуде и тражње у поменутом периоду вршио константан притисак на депресијацију.
Друга битна ствар која се десила пред крај 2008. године односи се на Репо сток. Подаци говоре да се средином октобра Репо сток смањује за 30 милијарди динара. Е сад, грађани Србије се вероватно питају шта је то репо сток. Немамо времена да вам економски објашњавамо шта то подразумева, једноставно ћу рећи да пословне банке купују хартије од вредности, што значи да НБС на основу тих хартија од вредности зарађује приход у форми камате, а да НБ регулише динарску ликвидност у финансијском систему Једноставно, то би било као кад би свако од вас отишао на пијацу и понео новац у новчанику, напунио корпу својим производима, што би значило - да ако бисте напунили целу корпу, остали бисте без пара у новчанику и не бисте могли више да трошите у следећој продавници или локалу. Али ако не напуните корпу пуну производа, онда вам остаје нешто пара у новчанику и можете да трошите у продавници или неком другом локалу. Е тако су средином октобра пословне банке изашле делом из хартија од вредности НБС у износу од 30 милијарди динара, по тадашњем курсу то је било 370 милиона евра. Наш грађанин би то могао да схвати као ситуацију да није купио већину производа на пијаци, него је оставио нешто пара да може да купује у неким другим продавницама и локалима. Тај новац, односно то повећање динарске ликвидности створило је амбијент да пословне банке имају вишак средстава којим могу да врше притисак на девизно тржиште у правцу депресијације. Ви имате две компоненте из ове релације коју сам вам већ рекао, прописи економског амбијента и активност мера економске политике. То би значило да амбијент ствара могућност притиска за депресијацију, а прописи у складу са међународним рачуноводственим стандардима дозвољавају пословним банкама да евидентирају негативне курсне разлике у билансу успеха и на тај начин смање добит. Ово су биле потенцијалне могућности. Зашто кажем потенцијалне, зато што имате и трећу компоненту, а то су економске мере, активне и адекватне. Ако спроведете активне и адекватне економске мере, могли бисте да предупредите негативне ефекте, или пак да смањите њихов ниво Не кажем да гувренер није реаговао, али кажем да није благовремено реаговао адекватним мерама.
Наиме, НБС у поменутом периоду од краја октобра до 28 новембра интервенисала је на девизном тржишту негде у износу око 450 милиона евра, и на тај начин је покушала да стабилизује ниво девизног курса. Међутим, није успела, јер смо константно имали и депресијацију. Зашто?! Зато што су интервенције биле релативно мале, појединачне, и ту увек постоји разлика да ли шаљете информацију или одговарате на информацију. Наиме пословне банке су вршиле депресијацију, слале су информацију са девизног тржишта, али НБС је одговарала на ту информацију малим интервенцијама. Тако смо дошли до суме од 450 милиона евра. Да је НБС одреаговала снажније и са већом сумом у одређеном тренутку, да је послала јасан сигнал пословним банкама да не дозвољава даљу депресијацију, да ће правити одређену вредност националне валуте, оно о чему данас причамо не би се десило. На жалост, десило се, а ми смо остали без 45 милијарди динара добити у банкарском сектору, што подразумева око 4,5 милијарди динара пореских прихода у буџету. Слично се наговештава и данас, али оно што бих желео да повежем са трендом који данас Влада има, тј. економска власт, где је свако смањење расхода у буџету исказано милијардама динара, повезује се бројем отпуштених радника у јавном сектору. Ја би замолио колегиницу Јоргованку Табаковић да вам укаже колико сигурних радних места бисте могли да имате, ако би се спровеле адекватне мере економске политике.

Јоргованка Табаковић: Само да допуним колегу Дејана који је заједно са мном и осталим члановима економског тима у новембру месецу био на разговорима са премијером Владе Републике Србије. Он је препоручио мере које су примењене половично и закаснело, и баш због тога имамо овакве негативне ефекте, што иде у прилог не само рекламерству СНС, него у прилог томе да стање у економији Србије, чињења Владе и монетарна политика ове државе нису дате као ванредне околности и виша сила, већ се на њих може утицати адекватним мерама којих нема, и више није важно да ли их нема из намере или из незнања.
Тренутна ситуација данас, како је рекао професор Миљковић, је да имамо нове мере из области обавезне резерве, којима би се поново ослободила динарска ликвидност банака, што нас и доводи у стање страха да ће се сценарио од прошле године поновити.
Да поновим, 4,5 милијарде изгубљених пореских прихода у буџету Србије, оваквим понашањем Владе и Гувернера би у ствари могло да допринесе очувању 19.000 радних места запослених чија је просечна нето плата 30.000 динара. Ту су урачунати и нето ефекти, уштеда која би се могла остварити отпуштањем људи по постојећим стопама пореза на плате, које би буџет изгубио отпуштањем. Са друге стране, у Србији има око 680. 000 пензионера са просечном пензијом од 15.000 динара, и са овим износом од 4,5 милијарде динара изгубљеног прихода на годишњем нивоу могло би да се финансира 25.000 пензионера са примањем од 15.000 динара.
Да закључимо, све мирише на идентичну ситуацију, потребан је окидач. Тај окидач је у рукама монетарне, фискалне власти и њиховом садејству. Ми посматрамо шта раде, и за разлику од других који ћуте или не разумеју, СНС упозорава да неће допустити да се овакав сценарио понови, поготову у тренутку када добијамо предлог Закона о отпуштању запослених, где се повећава смањење броја запослених у Републичкој администрацији. Истовремено, ми немамо у тим материјалима чак ни попис оног што се сматрају, например, јавним агенцијама које послују у оквиру оног што се зове Републичка администрација. Молимо грађане Србије да ове податке озбиљно узму у разматрање, и да онако како осећају терет тешког живота схвате да ово није дато само по себи већ је резултат једне неодговорне и неспособне власти.
Ако има неких питања, изволите?
Ми за вас имамо материјал, ово је урадио економски тим на челу са господином Миљковићем, и ово је нешто што може да остане као документ. Конференције остају на сајту СНС, али се ми овом науком, овим послом, животом грађана Србије бавимо у тој мери озбиљно, да иза себе желимо да оставимо писане трагове и доказе наших тврдњи о лошим намерама оних који воде државу.
Ево, Дано можеш да поделиш овај материјал.

Дејан Миљковић: Ако немате шта да упитате, имао бих ја шта да додам, јер ово што је рекла колегиница Јоргованка је истина, и често ми замера на томе што не износимо неке ствари које смо предложили, а економска власт прихватила. И зато сам ја делом поприлично крив зато што то не потенцирам, али могу да вам кажем да је 28 новембра, пошто смо тај датум споменули, економски тим СНС на конферецији за штампу изнео пакет предлога и економских мера. Једна од мера је била предлог гувернеру да врати фиксни састанак као механизам, који се показао успешним у спречавању осцилација девизног курса. Напомињем, то је био 28. новембар, а 4. децембра курс је достигао вредност од 92 динара за 1 евро, након чега је гувернер јавно објавио да враћа фиксни састанак као механизам на међубанкарском девизном тржишту. Након тога је дошло до стабилизације вредности курса и она се кретала између 87 и 88 динара за 1 евро. Разлог зашто нисам на томе значајно потенцирао јесте следећи - није поента само у томе, поента је у неблаговременом и неадекватном реаговању. Гувернер је требао да одреагује далеко пре наше конференције, јер би на тај начин значајно спречио депресијацију динара и негативне ефекте, не само на финансијски систем већ и на реални сектор.
Наша циљ је да укажемо управо на неблаговремено деловање адекватним мерама економске политике.
Јоргованка Табаковић:

Кажу да су економисти као историчари, одлично објашњавају догађаје који су се већ десили. Ми овог пута, на основу искуства из историје задњег тромесечја, упозоравамо власт да не понавља лошу историју на штету грађана, а у корист ко зна кога. Хвала вам најлепше!