Тада, темељећи своја обећања на побољшању социјалне и економске политике, они су изнели четири главна циља Владе. То су, пре свега, раст бруто домаћег производа, за који су обећали да ће износити најмање 7% годишње, затим смањење броја незапослених, за које су обећали да ће не само бити смањено, него ће доћи до тачно одређеног процента, рекли су да ће то бити, чини ми се 11,9%, што подразумева отварање 200 000 нових радних места. Данас је јасно свима да до тога, не да није дошло, него се број незапослених у Србији повећао. Следећи циљ Владе Републике Србије био је повећање животног стандарда грађана. Тај циљ је излишно коментарисати и мислим да је грађанима потпуно јасно да од остварења овог обећања није било апсолутно ништа. Такође, један веома битан део програма Владе и четврта главна тачка око које се Влада окупила, било је и смањење регионалних разлика у Србији и подстицање развоја неразвијених подручја. На овом пољу, на самом терену није апсолутно ништа урађено. Међутим, јавности Србије понуђен је један закон, предлог закона о регионалном развоју, који је својим решењима само продубио ове проблеме. Овим предлогом је грађанима, уместо заиста равномерног регионалног развоја, понуђено стварање нове велике бирократске апаратуре, која би требало да опслужује окоштале установе, а истовремено, њих овај предлог закона и предвиђа, и ту долазимо до једне од кључних поенти. Наиме, ова Влада читавим низом законских предлога, које је у претходних годину дана изнела у јавност Србије, показала се, не као фактор који у Србији решава проблеме, него као фактор који генерише проблеме и изазива поделу у нашем друштву. Један од типичних примера за овакво понашање Владе јесте и предлог статута Војводине.

Статут Војводине, који је предложила ова Влада, је лош предлог и садржи низ катастрофалних решења. Не само да је лош по свом правном аспекту, већ овај предлог подиже и политичке тензије у земљи, те, на неки начин, гура земљу у још дубљу кризу.

Дакле, још један веома битан проблем, који је ова Влада произвела у претходних годину дана, је тај што скупштинска активност у Србији не тече онако како би требало да тече у једном нормалном и демократском друштву. То значи да се 90% законских предлога у Србији разматра и усваја по хитном поступку, што говори о томе да демократија у Србији, нажалост, још увек не функционише на начин на који то чине зреле демократије и мислим да је то нешто што је веома штетно за читаво наше друштво.

Једна од веома важних ставки, која је представљала не само предизборно обећање, него једна од ствари коју је премијер Цветковић обећао и у свом експозеу, била је борба против корупције. Дакле, то је постављено као један од приоритета у раду Владе. Од борбе против корупције у Србији, нажалост, нисмо видели много. О томе најбоље сведочи чињеница да је решено мање од 1% пријављених случајева корупције. Ова бројка говори о томе да постоји недостатак политичке воље да се држава енергично обрачуна са овим феноменом, који представља болест нашег друштва.

То нас доводи до још једне битне теме, где Влада такође није положила испит, а то је питање реформе правосуђа. Влада је покушала, опет наврат-нанос, да понуди нека решења у овој области. Међутим, та решења водила су само даљој партизацији и политизацији нашег правосуђа. Решења из области правосуђа наишла су на оштре критике представника европских институција и венецијанске комисије, што нас је довело у ситуацију да и ту будемо у раскораку са оним што је државни циљ, када су у питању европске интеграције.

Када су у питању Косово и Метохија, можемо слободно рећи да је Влада у претходних годину дана водила политику скрштених руку, посебно када је реч о унутрашњем политичком аспекту Косовско-метохијског проблема.

Дакле, и у претходних годину дана, Србија је са званичног нивоа наставила са нечињењем по питању ситуације на Косову и на тај начин допринела нечему што прети да прерасте у конвалидацију онога што сада имамо на Косову и Метохији, а што ни у ком случају не иде у прилог ни нашој држави, ни нашем народу, ни грађанима који живе на подручју КиМ.

Ситуација за време владавине премијера Мирка Цветковића у претходној години  кретала се од лошег ка горем и због тога Српска напредна странка сматра да је Влада у претходном периоду заслужила недовољну оцену. То није само став наше странке, већ нешто о чему постоји и све већа сагласност у домаћој јавности. Експозе премијера Мирка Цветковића, који је пре годину дана изнео пред посланике Народне Скупштине, свео се на каталог празних обећања.

СНС сматра да са таквом политиком не може да се настави и у наредном периоду, али о томе ће вам  нешто више рећи мој колега, Никола Селаковић.

Никола Селаковић: Даме и господо новинари, Влада Републике Србије, окупљена око питања социјалног и економског типа, око социјалне и економске политике, показала је апсолутну неспособност, неозбиљност и нестручност за решавање нагомиланих проблема.

Као што је мој колега рекао, ја ћу то поновити, не само да је Влада показивала потпуну неспремност за решавање тих проблема, већ је показала и велику спремност за стварање нових проблема. Ако можемо да кажемо да је нешто добро Влада радила у последњих годину дана, онда ћемо рећи да је њен маркетиншки сегмент одрађен изванредно. Ако погледате последице рада током претходне године ове, како се самоназвала, социјално одговорне Владе, а ми понављамо, по ко зна који пут, социјално неодговорне Владе, видећете да је у последњих годину дана учињено много, много више него последњих пар година. Не бих желео да кажем да је последњих пар година било знатно боље, јер је ова Влада показала неке хроничне бољке нашег политичког система, уколико посматрамо последњих девет година, па и више.

Шта је то што држи на окупу ову социјално неодговорну Владу? На првом месту, то је жеља за влашћу. У овој Влади партиципира на различите начине четрнаест политичких странака, четрнаест феудалних господара у Србији и потпуна подељеност свих сектора. Ова Влада функционише на међусобним уценама коалиционих партнера, а то се дешавало и у претходним Владама. Оно што је новина у односу на претходне Владе је што овога пута имате, по одређеним питањима, јасну подељеност и највеће владајуће странке. Тако да влада функционише и на основу уцена одређених делова најјаче политичке странке, дакле ДС.

То вам је потпуно доказано на примеру предлога Статута АП Војводине. Сада је већ свима јасно да влада апсолутна подељеност у врху ДС, између дела који покрива покрајински одбор и централе те странке. Очигледно је да се ту ради о великим сукобима у врху највеће владајуће странке, који се полако преносе и на читаву државу, а то није добро и не може донети добра ни грађанима Србије, ни Републици Србији.

Позивамо Владу Републике Србије да преузме одговорност за све што се десило у последњих годину дана њене владавине.

СНС сматра да би најчаснији потез председника Владе, али и читаве Владе, био да поднесе оставку и да схвати да читава његова Влада, као ни он сам, нису дорасли проблемима који море наше друштво и нашу државу.

Позивамо господина Цветковића да поднесе оставку и позивамо на неодложно расписивање ванредних парламентарних избора.

Подсећамо још једном, састав Народне Скупштине Републике Србије постао је нелигитиман. Он не одсликава вољу народа, а чим не одсликава вољу народа значи да ни ова Влада није легитимна или као што је колега Ђурић рекао, да је пала на испиту.

Позивамо све политичке партнере на политичкој сцени Републике Србије да се уразуме и размотре проблеме који су створени у последњих годину дана, а то је читав низ законских предлога, па и изгласаних закона, то је предлог Статута АП Војводине, то је ова фингирана прича о реформама и о регионализацији без икакве суштине. Добра, одржива и озбиљна решења могу се добити само уколико се направи један свеобухватни демократски дијалог, у коме учествују сви релевантни политички субјекти на територији Републике Србије. Докле год не буде тај ниво озбиљности заступљен на српској политичкој сцени, дотле ћемо имати овакве проблеме. Онда ће, нека друга владајућа структура која дође на власт у Војводини, израдити неки нови предлог Статута, који неће бити по вољи једног дела странака, па ће након тога, нека трећа власт доћи и мењати, а то не води ничему. То води трајној нестабилности, а трајна нестабилност води, између осталог и мањку страних инвестиција, те све горем и горем животном стандарду и економској ситуацији свих грађана Србије и саме државе.

Потпуно је несхватљиво да, приликом доношења неких важних виталних законских предлога, право учешћа у јавној расправи (прво изради нацрта, па затим и предлога закона) имају удружења грађана која окупљају од 120-250 грађана, а да то нема политичка странка, која окупља у свом опозиционом делу највише грађана Србије.

Још једном понављам, позивамо председника Владе на најчаснији потез у овом тренутку, а то је да поднесе оставку, јер сматрамо да су ванредни парламентарни избори једини излаз из кризе за Србију у овом тренутку!

Уколико имате неко питање, спремни смо да одговоримо… ако немате питања, хвала вам што сте дошли на нашу конференцију!