Ми смо изашли са варијантом од 12 министарстава и ја ћу само једну измену да вам образложим у најкрећем.12 министарстава и две канцеларије, једна од канцеларија је канцеларија за Косово и самим тим смо желели да покажемо да све надлежности којима се бави и то министарство јесу у ствари надлежности министарстава за просвету, државну управу и свих осталих, а да то министарство глуми једну мини Владу, чиме, у ствари, Влада показује мању бригу за Косово од оне коју смо ми овим променама наменили, а то је да се она директно пита о свему ономе где се то дешава. Оно што још желим да нагласим, то је да смо у Закону о министарствима урадили измену Закона о влади и Закона о државној управи коју ја могу, ту измену, да вам сажмем у преко стотинак мање функционера који се углавном баве политиком, а не пословима државне управе и животом грађана и да тај Закон уо државној управи на неки начин смањује број функционера са садашњег броја готово на четвртину. Добићете сва три предлога закона у комплетном тексту који ћемо ми данас и предати у Скупштини, ево изволите па са конкретним питањима и обраћањима можемо да наставимо. Дајем реч господину Миладину Пантелићу.

Миладин Пантелић: Ево ја бих вас поздравио, ми смо одлучили да представимо ово што је од великог интереса за грађане, ради се о три повезана закона, јер мењати само Закон о министарствима а не мењати Закон о влади не решава проблеме, јер узрок проблема је у функционисању Владе. Значи, не можете једном малом изменом решити све проблеме, јер начин функционисања државе зависи од квалитета закона и од квалитета рада државне управе, локалних самоуправа и од много тога. Овај Предлог закона о изменама и допунама Закона о министарствима је сачињен тако да Влада може без икаквих великих застоја у раду извршити ту такозвану реконструкцију  тиме што би читави сектори или цела администрација прешла у друга министарства, значи да се обједини на начин како је то урађено у другим успешнијим државама. Један од таквих примера је и спајање свих министарстава који се баве привредом, осим оних за које постоје посебно оправдање да буду издвојени, значи то су министарства инфраструктуре и саобраћаја коме је придодато просторно планирање из једноставног разлога што је просторно планирање у принципу везано за рзвој инфраструктуре која је кључна за уређење простора једне државе. Ове све остале привредне активности се налазе иу Министарству привреде и рада. То омогућава да се изврши планирање и предузимање мера у свим областима привреде укључујући и трговину и услуге, јер до сада је то рађено на нивоу више министарстава која су морала да усаглашавају своје планове што никада није ишло лако, нарочито ако имате као код нас, нажалост, министре који су из различитих странака и онда сваки од њих гледа свој страначки интерес. Из садашњег Министарства за економију и регионални развој је издвојен регионални развој и за регионални развој би убудуће према нашем предлогу постојала канцеларија у Влади која не би била велика због тога што ми тврдимо да не треба посветити пажњу регионалном развоју већ да је ово много ефикаснији систем. Регионални развој зависи од функционисања свих министарстава, и Министарства државне управе и Министарства финансија и министарстава која се баве привредом и инфраструктуром, пољопривредом, образовањем и то не може онда бити у надлежности једног министарства које треба, тај неки његов сектор треба да се појави као координатор активности других министарстава. То није посао министарства, то је посао Владе. У овом случају када имамо и Агенцију за регионални развој онда је једино рационално решење да се сви ти послови и планови за уједначавање регионалног развоја и усклађивање скупе на једно место, а то би било у Влади и да Влада има један комплетан и доследан план, да то не буде разбацано по министарствима. Ако погледамо владе других држава у нашем најближем окружењу које су успешније од нас као што су рецимо Словенија и Хрватска, видећете тамо да је њихов систем рада Владе отприлике као овај који је сада предложен. Наш, наравно, није истоветан, нису ни њихови истоветни, ту постоје неке специфичности с тим што морам још једном да напоменем овај предлог има неке компромисе који су усмерени на то да се ова садашња Влада и министарства могу веома брзо престројити без икаквих штета и застоја. Ми сматрамо да је ова Влада лоша, међутим немамо жељу да је још додатно ометемо, јер боље и тако лоша да настави да ради него да и то мало што функционише да престане да функционише.

Затим одређена министарства предлажемо да буду укинута, као на пример Министарство вера. То обавља неки посао који с једне стране није посао државе, тамо пише да врши афирмацију вероисповедања, а то није посао државе. Веровање је лична ствар појединца и спада у област људских слобода и није посао државне управе да се бави подстицањем вероисповедања о чему би могли јако дуго да причамо шта то заправо значи. Такође,  предложили смо укидање и Министарства за заштиту људских и мањинских права, јер државна управа се не бави заштитом људских права, државна управа је дужна да поштује људска права и слободе у свом деловању и то је задатак свих министарстава. Неприродно је да постоји једно министарство као орган државне управе које се сада бави, не знам ни ја  чиме, да ли надзором онога што раде друга министарства, што не може да се деси, или се они баве заштитом права слободе грађана, што такође тако не функционише, јер се тиме баве органи као што је заштитник грађана, као што су судови, као што је Уставни суд, значи то је један нормалан начин за заштиту права грађана, тако да то министарство не треба, и друге државе немају то министарство.
Такође, предлажемо укидање и министарства за дијаспору, на њега се односе исте оне примедбе. И за ово министарство је такође боље да постоји канцеларија која ће координирати рад свих министарстава.

Затим везано за измену Закона о влади. Нешто је о томе рекла и Јоргованка, ја ћу рећи још укратко пар ствари. Предложено је то да се у ситуацији када су министарства и Влада имали много овлашћења која нису смели, пренели јавним агенцијама, а нису успоставили ниједан ефикасан механизам да контролишу њихов рад. Предложено је с тога да се у државној управи, у члану где је уписано да је Влада одговорна за рад органа државне управе, да се ту унесе одредба да је одговорна и за рад јавних агенција. То је у складу са Уставом, јер Влада је по Уставу одговорна за спровођење закона и спровођење политике, заправо Влада је стуб државе и од ње зависи како држава функционише. Значи, она то мора контролисати и бити одговорна за рад јавних агенција. Следећа измена је да Влада која по садашњем закону има право да поништи и да укине пропис који донесе орган државне управе ако је у супротности са законом, са Уставом или са прописима Владе. Какав утицај имају агенције видимо и по томе што је привреда у застоју па не могу људи да се изборе са папирима. Страни инвеститори када виде шта их овде чека и колико има агенција, колико те агенције наплаћују своје услуге и колико оне компликују те поступке које воде да би више наплатиле једноставно не долазе. Ја не бих желео наводити конкретне примере из моје професионалне праксе.

Значи, то је предложено и Влада не само да има право него има и обавезу да то уради, јер ако све то буде ишло на Уставни суд, Уставни суд је много преоптерећен и превеликим надлежностима и овом реформом правосуђа. Надаље, није уређено питање сукоба интереса чланова Владе. Ми смо сведоци да су многи чланови Владе, чланови управних одбора разноразних јавних агенција и не знамо више ни чега, фондова, неких организација које заправо Влада мора да контролише у сваком погледу, то је један потпун сукоб интереса. Имате рецимо и конкретан пример, министри који су у управним одборима јавних агенција која они контролишу, по закону треба да их контролишу, они истовремено и воде другостепени поступак, а они руководе тим агенцијама. Па кога контролишу?! Сами себе.
Па имате ситуацију да је министар инфраструктуре члан Управног одбора Директората цивилног ваздухопловства, по закону надлежан да врши надзор тог директората и у исто време је, колико је он сам и рекао јер до тог податка је и немогуће доћи, председник скупштине Агенције за контролу летења који такође ово министарство контролише, а оно и руководи. То је значи уређено на начин који је у складу са Уставом и у складу са новим изменама Закона о агенцији за борбу против корупције. Предлаже се да министри на основу овог закона буду у обавези да се са таквих функција повуку, јер на тај начин руше поверење грађана, јер се налазе свуда и примају добре паре за то. Надаље, предложено је да у Влади постоји један потпредседник кога бира Скупштина на предлог кандидата за председника Владе, да немамо више ситуацију да имамо 4 или 5 потпредседника који су у исто време  министри, па се поставља питање кад раде посао један а кад други! Значи постоји само један потпредседник који ради заједно са председником Владе и што је битно имају само један кабинет, за разлику од садашњих решења да сваки потпредседник има свој кабинет. Прича се да један од потпредседника има свој кабинет са више од 40 људи и не знамо колико још саветника, а уопште немамо информације шта је тај кабинет икада урадио. И ови који су министри, што су сами изјавили, имају и своје министарске кабинете, једно потпуно нерационално решење. То је у најкрећем, што се тиче Закона о влади, што се тиче Закона о државној управи, предложено је да се уместо државних секретара именују заменици министара. Број државних секретара може бити неограничен, колико Влада одлучи, ми не знамо колико их има, јер је немогуће доћи до података колико имамо државних секретара, али по неким подацима има их преко 60. Њихов положај је недефинисан, министар овласти и он може да овласти једног да га замењује, може али не мора. У овом предлогу значи да министарства могу имати само једног заменика и тиме се министарство решава ових државних секретара, њих преко 60, највише 12 заменика министара и на овај начин, по мом прорачуну, преко 120 функционера би било мање, не знамо тачно колико их ради у тим кабинетима, али отприлике тај новац који би се уштедео довољан је да покрије ове повишице најсиромашнијих државних службеника, што међутим и није толико битно. Битнија ствар је да је овакав начин функционисања Владе  далеко ефикаснији од овог садашњег, то је највећа корист. Хвала вам, ако неко има питање, изволите.

Јоргованка Табаковић: Ја бих само да додам, ово је заиста било важно да смо се у овим рестрикцијама или, да кажем, ефикаснијем раду Владе посебно осврнули и хтели да дамо значај породици и деци. Предлог који ће се наћи пред Скупштином и није свето писмо које се не може мењати у складу са добрим намерама оних који желе да нас подрже, посебан значај дамо пословима реституције који нас чекају као државу, али до доношења Закона о реституцији и до провере шта је са средствима намењеним реституција из процеса приватизације ми тај део посла нисмо конкретизовали на  потпуно прецизан начин, али имамо намеру да кроз одељак који третира правне послове схватимо шта је наша обавеза као државе и да неприкосновеност права својине, али и својине сваке врсте буде заштићена и радом органа државен управе, али и законским пројектима на којима очекујемо да радимо.Толико од нас, а ви изволите.

Новинар: Да вас питам, да резимирам, значи по вашем предлогу требало би да буде 12 министарстава, један потпредседник и уместо државних секретара по један заменик министра.
Јоргованак Табаковић: Тачно.

Новинар: И тиме би се рецимо смањио број тих функционера за120.
Миладин Пантелић: Не знам тачно да ли је толико, али убедљиво преко 100. При томе водите рачуна да то није само плата која није мала него и други трошкови који носе много више.

Новинар: У вези канцеларија, једна би била за Косово?
Јоргованка Табаковић: Једна за  Косово, евентуално за регионални развој и за дијаспору смо предвидели канцеларију. Суштина је да се одговорност конкретно преноси на Владу и то је суштина. Ми не гасимо агенције као органе који ће имати прецизна овлашћења за обављање стручних послова, а не као што сад имамо случајеве да јавне агенције имају овлашћења да доносе прописе по којима сами себи одређују надлежности, примања, инспекцијски надзор итд. Значи, контрола надлежности, контрола овлашћења са прецизном одговорношћу за то чиме се располаже, колико се одређене стручне услуге наплаћују, јер Влада мора да функционише у интересу грађана. То су кључне ствари, не само математички мањи број него видећете и из предлога закона који ћемо вам доставити да смо се заиста бавили суштином и забраном Влади да може неограничено приликом доношења сваког следећег закона да оснива неку нову агенцију, јер уз то, што каже господин Пантелић, иде секретарица, возач, рачунарска опрема, возило па онда простор у закупу. Погледајте само у Београду, простори најексклузивнији су заузети органима државне управе.

Новинар: Да ли имате информацију колико је до сада прикупљено потписа грађана?
Јоргованка Табаковић: Немам, ја сам управо из Скупштине дошла и мене тренутно занима тема која ће заокупљати све нас наредних дана, то су наши законски пројекти, али и извештаји Државне ревизорске институције за 2009. годину, па ће у сразмери са информацијама о томе вероватно и број потписа бити.

Новинар: Најавили сте да ћете данас да предате ова документа, шта очекујете надаље? Каква је процедура заправо и да ли сте контактирали са неким опозиционим или коалиционим странкама да подрже ваш предлог?
Јоргованка Табаковић: Скупштина је у редовном заседању до 29. децембра, очекујемо да Народна скупштина, ако не заврши текућу седму седницу, прекине ту седницу и закаже нову на којој ће се буџет наћи на дневном реду и  сматрамо да наши предлози закона на које смо по хитном поступку предложили за разматрање јесу управо компатибилни за разматрање уз буџет за 2011. годину и имаћемо прилику да образложимо захтев за стављање на дневни ред у току редовног заседања, значи идуће недеље. Хвала вам!
.