Србија пред финансијским сломом
Да ли је могуће да Влада прича о неком вишку, Влада која влада у контиуитету у различитим варијантама већ 10 година, али последњих четири године од плуса од 195 милијарди динара доспели смо до минуса од 30 милијарди динара, при чему су се само депозити од НБС-а готово преполовили, а дуг према комерцијалим банкама, дакле дугове који узима држава да би покрила буџетске рупе је нарастао са 21 милијарде, тачније 20 милијарди и 800 милиона, на преко 181 милијарду динара. Како је могуће хвалити се успехом у јавним финансијама када смо само у овом међупериоду од последње посете Међународног монетарног фонда и закључено „успешног преговора“, било је обећано ММФ-у да ћемо прикупити 73 милијарде динара, а прикупљено је мало више од половине, односно преко 43 милијарде динара. Наравно да је држава обећала и имала план да то прикупи по основи издавања папира, али очигледно заинтересованост комерцијалих банака и поверења у државу је спласнуло, на то су утицале неке мере монетарне политике, да је тај план готово преполовљен. Дакле, држава која је обећала да ће да обезбеди 73 милијарде, обезбеђује свега 43 или нешто више, нека буде и 50, а истовремено жели да подигне неки вишак којег наравно нема и којег неће бити ако се овако настави.
Још један податак заиста упечатљиво говори о неспособности јавних финансија да уравнотеже буџет и да имамо приближно расходну и приходну страну, а камоли да имамо већи прилив. Пазите један податак, Србија је у јуну била у минусу од 31 милијарде динара, када се изравнају сви депозитни кредити државе код Народне банке и код комерцијалних банака. Дакле, у јуну је била у минусу од 31 милијарде динара, а само у априлу смо били једну милијарду у плусу. Дакле, од априла до јуна 32 милијарде. И још један податак, који заиста упечатљиво говорио да стање јавних финансија није баш тако ружичасто како власт жели да прикаже, јесте да Влада Републике Србије је само током јуна повукла седам милијарди девизних депозита код Народне банке Србије, седам милијарди динара девизних депозита код Народне банке Србије, што је још један доказ да је Владин план да ће се буџет пунити предвиђеном динамиком пропао. Ако вам кажем да је у претходних пет месеци Влада повукла укупно седам милијарди, а само у јуну седам, говори о томе да нешто страшно шкрипи у јавним финансијама и да буџетски приходи нису баш такви каквим их Влада жели приказати. Постављамо питање да ли је истина да је разлика између депозита и кредита које држава има код комерцијалих банака у јуну износила чак 138 милијарди динара у корист кредита што је скоро преко 106 милијарди динара у односу на јун 2009. године. Дакле, преко милијарду евра нових задуживања да би се попуниле буџетске рупе и онда се прича о томе како ће се повећавати плате у јавном сектору и делити неких непостојећих 20 милијарди динара.
Српска напредна странка заиста још једном подсећа и упозорава да и остварени вишкови и дистрибуција финансијских ресурса којим држава пуни буџет, су нетранспарентно и недовољено економски поткрепљени и Влада Србије својим уредбама потпуно дезавуише законске пројекте. Ова Влада влада уредбама. Законски пријекат, или Закон о буџету, је њој само основа за локацију ресурса, а десетине уредби које доноси Влада омогућавају министарствима да постану праве квази пословне банке које ће усмеравати средства тамо где њихови партијски интереси највише и налажу. Ви сте сведоци ових дана чињенице да један од најкапиталнијих или најкапиталнији инвестициони пројекат који подразумева Коридор 10 Бешка-граница са Мађарском, се ради без надзорног органа. Да ли једна озбиљна држава може себи да дозволи да, у време највеће економске кризе, највећи капитални инфраструктурни пројекат буде реализован без надзорног органа који би контролисао трошење средстава?
Прича два. Коридор 11, који је, гле чуда, почео негде од средине, није ни од краја, ни од почетка, него из средине, из Непричаве, на изнајмљеној ливади за 100 евра, изнајмљеној само за тај дан, за дан отварања коридора 11, авансно се уплаћује осам милиона евра или осамсто милиона динара предузећима која ће изводити радове, а притом тај пројекат нема главни пројекат. Дакле, не постоји главни пројекат држава исплаћује средства мимо плана, мимо контроле о трошењу или просто народски речено, арчи новац кроз Фонд за развој. Заиста да вам не говорим да ће бити посвећена, претпостављам, наредна конференција Економског тима Српске напредне странке једном катастрофалном билансу средстава које пласира Фонд за развој, на чијем челу се налази Млађан Динкић и који је свима нама министар економије и регионалног развоја и председник Управног одбора, заиста дугује појашњење где су све проћердана та средства. Пре него што смо добили објашњење МУП-а у оној акцији хапшења људи који су злоупотребљавали, али верујте ми, то је само кап у мору, јер ако Сајмон Греј и Светска банка саопште да је степен повраћаја тих средстава 10 посто, не заборавите и то су буџетска средста и ту се ствара буџетски дефицит, повраћај средстава само 10 посто, говори о томе да у овој држави, муком стечена средстава која се слију у буџет, неко неконтролисано троши. Кредити се одобравају, старт ап кредити, ради одласка на море, ради повећања потрошње, без икакве контроле инвестиционим пројектима, без икакве контроле наменског трошења средстава и притом министар Динкић не налази за сходно да појасни грађанима где су та средства, али налази за сходно да популистички и наглашено најављује повећање плата тамо где, заиста, не постоји, нажалост, економска основа за то. Без повећања инвестиција, без промене концепта економске политике, без једног одговорнијег приступа власти нема повећања плата и пензија. Ми поздрављамо данашњи Закон о фискалној одговорности, али може ли фискално и политички неодговорна Влада да спроводи Закон о фискалној одговорости. Пуно је добрих закона који су актуелни, али који се, нажалост, и дезавуишу уредбама Владе Србије које омогућавају да средства нетранспарентно одлазе у намене за које би најмање требало да одлазе.
Има ли питања?
Новинар: Рекли сте шта је плус, шта је минус, да ли је то било жаргонски?
Проф. др Миленко Џелетовић: То је мало жаргонски, то значи буквално да држава има депозите код Народне банке и комерцијалних банака, а ово што сам помињао да се повећао за 106 милијарди, за милијарду, то значи практично да држава, пазите сада макроекономски ефекат таквог једног потеза, уместо да та комерцијална банка, Хипо банка или нека друга комерцијална банка код које се држава задужује, пласира та, ионако оскудна средства у време кризе, привреди која ће повећати инвестиционе активности, која ће успоставити нова радна места, држава то узима да би дала рецимо Фонду за развој, а онда Динкић тај Фонд за развој претвори у своју квазипословну банку. Подсетићу вас, 17. јуна је одобрио 18 кредита, ево имам тачан податак, рецимо општини Бор. Само три дана пред локалне изборе у Бору заседа Управни одбор Фонда и одобрава онолико средстава колико Бор није добио последњих пет или десет година од Фонда за развој што само указује да, како држава располаже, наравно та средства су делимично из тог задужења који је стврио државни минус и који ћемо сви морати, пре или касније, да враћамо. Наравно да се власт дичи и чињеницом да смо још далеко од 60 процената, али знате шта, озбиљне државе када дођу и до 45, а ми говоримо о 50, предузимају радикалне мере за смањење јавне потрошње, не дозвољавају да оно што је максимални услов од 60 посто јавног дуга буде и на видику, јер то онда је већ безизлазна ситуација и онда имате по узору на Грчку или Мађарску или неке друге финансијске колапсе.
Новинар: Шта држава дугује?
Проф. др Миленко Џелетовић: Па, држава се задужује. Држава је у минусу код комерцијалних банака. Ево тренутно дугује 171 милијарду, или милијарду и 700 милиона код комерцијалне банке, купујући наравно дужничке папире, држава емитује папире, банке је креидитирају и отуда је и онај бечки споразум био спасоносно решење да ипак банке не испоставе рачун држави, јер би дошло до банкрота. Држава која, заиста, не води рачуна о средствима, која одлива средства, и ево набројао сам само три, можда највеће пљачке, али пуно је коридора и 10 и 11 и фондова за развој. На локалном нивоу ево имате податак од данас да су говото све локалне или већина, пробиле општинске буџете зато што је држава и њима узела, знате и сами, она трансферисана средства повукла и просто на све начине покушава да, и уместо да преусмери то на инвестиционе развојне пројекте, одливају се средства на неке пројекте који нису под контролом оних којима су одобрили средства. Не може тако. Значи, да ли сам био потпуно јасан. Не може држава јавним приходима да покрије јавне расходе и тиме онда улази у нова задужења, улази у нови минус. Питање је докле, јер и криза у Грчкој није избила преко ноћи, она се акумулирала и избила оног дана када су повериоци рекли – доста, нема нових кредита, а морате да враћате старе. Да не бисмо дошли у такву ситуацију Српска напредна странка сматра, а и с обзиром на наталожене и најављене проблеме и синдикалне најаве великих штрајкова, због безизлазног материјалног положаја већине грађана Србије, да би најпаметније било расписати парламентарне изборе и да једна нова стручна, способна и професионална Влада, кредибилна, одговори изазовима, заиста великим изазовима, времена у којем се налазимо.
Има ли још питања? Хвала.
