Старовић: Чланство у ЕУ наш стратешки избор
Министар за европске интеграције Немања Старовић оценио је данас да је Србија у напредној фази приступног процеса ЕУ и да нема ништа против сарадње са земљама чланицама Брикса, али да сарадња са њима не може бити замена за чланство у ЕУ.
Старовић је за Танјуг подсетио да је Србија отворила 22 од укупно 35 преговарачких поглавља и навео да се и те како у земљи спроводе реформски процеси.
"Морамо бити свесни чињенице да много тога од онога што смо постигли у претходних 10 година не бисмо могли да постигнемо да нисмо на том путу ка чланству у ЕУ, јер тиме пројектујемо и ту слику стабилности и предвидивости и перспективе и будућности која нас чека", казао је Старовић
Додао је да је Србија добила као подршку од Европске уније кроз ИПА фондове, најмање четири милијарде евра у претходних 10 година за 1.500 пројеката, а да сада имамо и План раста за Западни Балкан, чиме се повећавају та средства.
Верује да је много већи интерес у томе што се Србија развијала тих 10 година на тај начин што су долазиле директне стране инвестиције.
"То је и порука инвеститорима. Највећи део њих не би дошао да нисмо на путу ка чланству у ЕУ. Не мислим само на инвеститоре из Немачке, из држава чланица ЕУ, не би долазили у овој мери ни инвеститори из Јапана, па ни из Кине да немају ту јасну слику перспективе Србије", рекао је Старовић.
Наводећи да Кластер 3 није отворен упркос зеленом светлу Европске комисије скоро четири године, Старовић је појаснио да је Србија зелено светло од ЕК добила у децембру 2021. године, с тим да је постојала мала задршка да се сачека спровођење уставног референдума, који је спроведен у јануару наредне, 2022. године.
"Непосредно након спровођења референдума о уставним изменама у циљу повећања нивоа независности правосуђа у Србији. Већ наредног месеца, у фебруару, почиње рат у Украјини и онда настају нека друга очекивања, која се тичу потпуног усклађивања са спољном политиком, увођење санкција Руској Федерацији. И упркос том зеленом светлу Европске комисије из децембра 2021, које је поновљено и децембра 2022, 2023. и 2024, нисмо били у могућности да остваримо тај консензус свих 27 држава чланица", навео је министар.
Старовић наводи да је Србија технички спремна већ пуне четири године за отварање Кластера 3.
Подсећа да се Србија прошле године у новембру обавезала на још један додатни сет реформи, које ће бити спроведене.
У том смислу, како каже, усвојен је пакет медијских закона још у јуну месецу ове године, а преостао је избор чланова Савета РЕМ-а и усвајање измене допуна Закона о јединственом бирачком списку.
"Заиста сам веровао да је то могуће завршити до почетка јула. Међутим, ти процеси нису до овог момента окончани и то пре свега због тога што се ми налазимо у својеврсној ситуацији. Ми, као владајућа већина у парламенту, имамо довољан број гласова да спроведемо те ствари. Могли смо почетком јула изабрати чланове Савета РЕМ-а и провести измене Закона о јединственом бирачком списку. Али, без обзира на све то, упали бисмо у ту врсту замке и проблема да би нам било замерано, спочитано да тај процес није био у довољној мери инклузиван и партиципативан", појаснио је Старовић.
Како је додао, због тога се председница Народне скупштине одлучила да води до краја транспарентан, инклузиван и партиципативан процес и да уложи додатни напор да се дође до неког консензуса са цивилним друштвом и са професионалним удружењима.
Додаје да верује да ће се постићи неки консензус и навео да се чини да се полако приближавају крају тог процеса.
"Онда можемо очекивати и отварање Кластера 3 до краја ове године, а онда нам тек следи посао на политичком плану, лобирања, разговора са свим појединачним државама чланицама", навео је Старовић.
Министар каже да се гледа и изван оквира Кластера 3 и додаје да се много тога ради у смислу спровођења реформских процеса које би Србију водиле ка отварању Кластера 2 и Кластера 5.
"Још важније од свега тога су прелазна мерила за поглавља 23 и 24, чувени ИБАР", казао је Старовић.
Говорећи о Бриксу, Старовић је казао да не може бити алтернатива ЕУ.
Навео је да Србија има добру сарадњу са државама чланицама Брикс-а, али да је бесмислено да Србија одустане од европског пута и то замени чланством у Бриксу.
"Нама је билатерална сарадња са државама које су чланице самог Брикса веома важна и драгоцена, како на политичком, тако и на економском плану, али никако не може Брикс да се посматра као алтернатива ЕУ. Просто не разговарамо о истим стварима, о истим категоријама", рекао је Старовић.
Наводи да је Србија и формално и суштински кандидат за чланство у ЕУ у напредној фази преговарачког процеса.
"То је стратешки избор који смо направили пре много, много година", додао је министар.
Старовић је истакао да нема ништа против сарадње са државама чланицама Брикса, све док Србија има користи од тога.
Како је навео, и све оно што се дешава у Србији последњих 11 месеци утиче на успоравање европског пута.
"Не можемо посматрати ствари ван контекста збивања у Србији и верујем да је и овај недостатак поверења који нам је успорио процесе дакле, легислативног типа да је у једној одређеној мери условљен свиме што се у друштву дешава последњих 10, 11 месеци", казао је Старовић.
Нема више тензије и набоја, не очекују се инциденти 1. новембра у Нoвом Саду
Министар за европске интеграције Немања Старовић изјавио је данас да нема више тензија поводом протеста и блокада који су у току протеклих 11 месеци у Србији и изразио очекивање да ће скуп студената у блокади 1. новембра у Новом Саду проћи без већих инцидената иако је тај скуп покушај да се оживи пропала обојена револуција.
"Чини ми се да те тензије и тог набоја више нема", рекао је Старовић за Танјуг и оценио да је прошао најгори период и да је грађанима Србије доста свега овога што су проживели у претходних 11 месеци.
Нагласио је да су се ствари у значајној мери нормализовале, а посебно у образовању, као и да основне и средње школе сада сасвим нормално функционишу, као и велики број факултета.
"Мислим да смо близу тачке да ћемо успети у потпуности да то превазиђемо, што не значи да нам не треба друштвени дијалог, што не значи да нам не треба разговор о свим темама које ово друштво негде оптерећују, али да смо опет, чини ми се, прошли најгору фазу када је претило избијање озбиљног насиља на улицама", казао је.
Осврнуо се и на почетак академске године, који се очекује 3. новембра, а тим поводом Старовић је рекао да то је нешто што је у складу са договорима које је премијер Ђуро Мацут направио са ректорима државних универзитета.
Старовић је изразио наду да се иде у правцу потпуне стабилизације.
"Нажалост, штета која је направљена је велика, пре свега у смислу и ауторитета универзитетских професора и генералном статусу државних универзитета, значајно смањеног броја бруцоша које су уписали државни универзитети ове године. Много година биће нам потребно да се та штета санира", рекао је Старовић.
Он је рекао да је наша земља користила сваку прилику да изнесе чињенице које потврђују да у претходних 11 месеци није било прекомерне употребе силе од полиције и да је само сачуван мир.
"Ми смо користили сваку прилику да изнесемо чињенице. То су чињенице које се могу лако проверити и верификовати. Када неко покуша да нам спочита прекомерну употребу силе, ми изнесемо податке о томе шта се стварно дешавало на улицама и градовима Србије. Преко 200 припадника полиције је повређено, било је 750 напада на просторије Српске напредне странке, као и покушај масовног убиства 13. августа у Новом Саду", навео је Старовић.
Истакао је да током протеста и блокада саобраћајница у Србији за 11 месеци нико није изгубио живот, док је у Француској током протеста жутих прслука 11 људи изгубило животе.
"У само једном дану сада када су избили нереди у Француској, ухапшено је више људи него што је укупно приведено, збирно у Србији за 11 месеци. И то су просто реалне чињенице, аргументи које је немогуће побити", навео је Старовић.
Истакао је да је Србија отворено о свему томе разговарала, уз пуно поштовање дипломатских узуса.
С тим у вези, Старовић је рекао да на крају увек долазе избори и да ћемо имати ванредне изборе.
Подсетио је да је и председник државе Александар Вучић рекао да ће избори бити пре редовног рока који долази.
"Председник је већ рекао да се ванредни парламентарни и председнички избори могу очекивати током 2026. године. Остаје само да се види који ће то тачно месец бити. То опет зависи од политичке динамике, а верујем и од процеса друштвеног дијалога који ће морати да се отвори", навео је Старовић.
СНС чврсто утемељена у ЕПП, интеграција земље почиње интеграцијом партија
Министар за европске интеграције Немања Старовић изјавио је данас да је Српска напредна странка чврсто утемељена у Европској народној партији (ЕПП) и истакао да европска интеграција једне земље почиње са интеграцијом партија.
"Српска напредна странка је веома чврсто утемељена у тој породици европских народњака", рекао је Старовић за Тањуг и додао да је СНС придружени члан ЕПП-а већ дуги низ година.
Навео је да му је част да представља СНС као чланицу политичке Скупштине ЕПП.
Говорећи о наводима у појединим медијима да ће СНС бити избачен из ЕПП-а, Старовић је указао да је учествовао као члан делегације ЕПП-а у студијској посети Либану, где су се сусрели са две сестринске политичке партије.
"Сусрели смо се и са премијером и са лидерима тих странака. Ана Брнабић, као међународни секретар, пре неколико дана је била у Бриселу на састанку међународних секретара. Тај наратив је отишао превише далеко", казао је Старовић.
Додаје да ће председник СНС-а Милош Вучевић, као и Ана Брнабић, крајем октобра у отвореном разговору са руководством ЕПП-а разјаснити све недоумице које постоје.
"Не мислим да је ситуација драматична. Треба рећи због грађана, пошто многи не знају, да фактички европска интеграција једне земље почиње са интеграцијом партија", казао је Старовић.
Како је додао, по Статуту ЕПП који се тиче чланства, покрећу се одређене процедуре за избацивање или суспензију и истакао да такве процедуре у случају СНС-а није ни покренута.
"То је промашена тема. Ово је процедура која подразумева консултације са партијом која је придружени члан, дакле, са Српском напредном странком", појаснио је Старовић.
Коментаришући наводе да СНС тренутно и не дели баш у потпуности вредности ЕПП-а, десног центра, Старовић понавља да је СНС чврсто утемељен у породици европских народњачких странака и истиче да не види начин да се то негде промени.
"То је ствар и нашег опредељења. То је нешто што је у интересу Српске напредне странке. Верујем и Србије у целини, али верујем да је такође у интересу саме групације европских народњака", казао је Старовић.
Извор: Танјуг
