Старовић: САД желе унапређење односа са Србијом
Министар за европске интеграције Немања Старовић изјавио је данас да је састанак са председником Александром Вучићем био једини званични састанак на агенди америчког државног секретара Марка Рубија током јучерашњег дана, уз оцену да то показује да постоји интересовање САД за политичке ставове Србије и унапређење билатералних односа, као и да је то знак поштовања према Србији.
Старовић је рекао да је дијалог на највишем нивоу са САД недостајао у претходним годинама и подсетио да се недавно министар спољних послова Марко Ђурић састао са Рубијом у Вашингтону што је, како је навео, био први сусрет у том формату после осам година.
"Тиме су отворена врата и за јучерашњи сусрет са председником Вучићем. Да ли ће то бити нека велика прекретница, можда би било сувише амбициозно тврдити, али сигуран сам да постоји огроман простор за унапређење односа и да се крећемо у том правцу", рекао је Старовић за К1 телевизију.
Према његовим речима, очекивања јавности у Србији била су велика након победе Доналда Трампа на председничким изборима, а фокус Трампове администрације био је усмерен пре свега на неке друге регионе, унутрашња питања, рат у Украјини, ситуацију на Блиском истоку, али се интересовање Вашингтона појачава за наш регион и за Србију.
Истакао је да је најважнија перспектива у том смислу процес стратешког дијалога који ће ускоро отпочети, и указао да је Рубио у званичном саопштењу захвалио председнику Вучићу на састанку и нагласио да се разговарало о отпочињању процеса стратешког дијалога, као и учешћу САД на специјализованој светској изложби ЕКСПО 2027 у Београду.
"То су важне вести и добре поруке и мислим да постоје предуслови и предиспозиције за квалитативно унапређење наших односа са САД под овом председничком администрацијом, која је и у идеолошком и вредносном смислу пријемчивија за сарадњу са нама него што су то биле многе претходне администрације'', рекао је Старовић.
Одговарајући на питање да ли је Србија на добром путу да успостави бољи политички дијалог са Вашингтоном, Старовић је рекао да одређене предиспозиције постоје и да се по неким питањна поклапају ставови и интереси две земље, уз разумевање да постоје и области где се, како је рекао, вероватно никада неће сагласити, као што је питање Косова и Метохије.
"То су важна и крупна питања које је немогуће заобићи, али је могуће покушати оставити их по страни, колико је то могуће, а оно где постоји поклапање је инсистирање на миру у Украјини. Видимо да су одређени кораци у том правцу постигнути након сусрета америчког и руског председника, а оно што је за нас врло важно, уколико би се до некаквог мира и прекида ватре у Украјини дошло, то би снажно појачало спољнополитичку позицију Србије", истакао је он.
Старовић је рекао и да две земље спаја залагање САД за очување мира и стабилности, као и то што САД никада не подржавају оне који желе да ескалирају, дестабилизују и додатно закомпликују ситуацију на терену.
"И то је оно што јесте свакако у нашем интересу - да у свим политичким проблемима и конфликтима не дође до било какве ескалације, било да говоримо о простору Косова и Метохије, било да говоримо о Босни и Херцеговини или било ком другом делу Балкана", закључио је Старовић.
План да се до краја 2026. године примене све релевантне правне тековине ЕУ
Старовић је изјавио је данас да је чланство у Европској унији стратешки избор Србије и да је држава кренула амбициозно са планом да до краја 2026. године практично све релевантне правне тековине ЕУ примени у политичко-правном систему.
"Наша јавност је имала прилику пре свега неколико дана, на седници Савета за сарадњу Републике Србије и Републике Српске, да чује јасно и гласно речи председника Вучића, који је рекао да докле год је он у мандату председника Републике Србије и док имамо ову владу, проф. др Ђура Мацута, Србија остаје чврсто посвећена свом путу ка чланству у ЕУ", навео је Старовић приликом гостовања на К1.
Истакао је да се много ради на реформама које воде ка чланству ка ЕУ.
"Ми смо крајем прошле године усвојили реформску агенду са неких 98 корака које треба да спроведемо. Ми смо усвојили програм усвајања правних тековина Еуропске уније. Веома амбициозно смо кренули са планом да до краја 2026. године практично све релевантне правне тековине Еуропске уније применимо у нашем политичко-правном систему", навео је Старовић.
Додао је да се по том питању ради на веома темељан и посвећен начин унутар институција система, што, како каже, није толико видљиво, али се припрема и кроз разне радне групе и кроз више десетина законских решења која ће бити усвојена до краја ове године у Скупштини Републике Србије.
"Само хоћу да вам објасним да разумете да томе претходе месеци напорног рада, некада и читаве године дана рада кроз радне интересне групе које припремају управо те и такве законе, које се консултују са релевантним директоратима у Европској комисији, како би све било усклађено са правним тековинама ЕУ, и онда тек на крају тог процеса долази до усвајања закона и релевантних подзаконских аката", појашњава министар.
Србији, нагласио је, тренутно недостаје нека врста верификације и валоризације у смислу отварања Кластера 3, који је, оцењује, добио једну симболичку и митску вредност с обзиром на то да већ четири године чекамо на политички консензус држава чланица да нам се тај Кластер отвори.
Подсетио је да је Србија још у децембру 2021. године добила зелено светло од Европске комисије да је технички спремна за тако нешто.
"То зелено светло поновљено је и децембру 22, 23. и 24. године, али још увек није постигнут политички консензус свих 27 држава чланица. Верујем да смо близу да се тај политички консензус коначно успостави", казао је Старовић.
Напоменуо је да се Србија обавезала на још један додатни сет реформи који ће спровести.
"Усвојили смо пакет медијских закона у јуну месецу у Народној скупштини и оно што нам је преостало. То је предуслов да се да се оконча тај, по мом суду, сувише дуг процес избора чланова Савета РЕМ-а и усвајања измена закона у јединственом бирачком списку", закључио је Старовић.
Признање Косова повукло 28 земаља, има простора за наставак кампање
Старовић је изјавио данас да је 28 земаља повукло признање независности такозваног Косова и да има простора да се кампања отпризнавања настави и да одређена група земаља промени одлуку.
"Није на мени да спомињем називе и имена држава које би могле бити у групи држава за коју се очекује промена става. Имамо 28 отпризнавања за осам година колико је та кампања била у јеку и верујем да постоји простор да се разговара са одређеном групом држава и да се тај процес настави'', рекао је Старовић за К1 телевизију поводом изјаве председника Александра Вучића да се ускоро могу очекивати добре вести по питању повлачења признања независности Косова.
Старовић је подсетио да је 2017. године Суринам први повукао признање такозваног Косова и да до септембра 2020.године и потписивања Вашингтонског споразума, то учинило још 18 држава.
Старовић је казао да је Вашингтонски споразум предвиђао једногодишњи мораторијум на кампању отпризнавања коју је водио Београд, а да Приштина обустави тежње за чланство у Савету Европе и другим међународним организацијама.
Идеја је била да се након годину дана мораторијум продужи, али приштинска страна није била спремна на то и када су у мају 2022. године поднели захтев за чланство у Савету Европе, ми смо наставили са кампањом отпризнања и још 10 држава је променило свој став", казао је Старовић.
Он је казао да је ситуација на КиМ веома тешка за Србе и да су суочени са кампањом једностраних мера Аљбина Куртија која није наилазила на адекватне реакције у међународној заједници.
На питање о улози САД у заштити безбедности српског народа на КиМ, да ли ће Трампова администрација више пажње посветити том питању, Старовић је рекао да су две полуге утицаја САД на простору АП КиМ и да је прва политички утицај који Курти може донекле да игнорише представљајући се као велики лидер и вођа албанског национализма и екстремизма.
"Он то може донекле, али свакако не до краја. Друга полуга утицаја, која се показала као важнија и ефикаснија, је значајно учешће САД у јединицама КФОР-а које су последња линија одбране у односу на једностране ескалаторне потезе Куртија'', рекао је Старовић.
Истакао је да КФОР сходно мандату добијеном од Савета безбедности УН може да обезбеди очување мира и стабилност и заштити оне који су угрожени на КиМ, пре свега српски народ.
"Ту примену мандата КФОР-а, где се Американци, много питају, јесте с правом можемо очекивати. Да ли можемо очекивати нешто више од тога, нисам сигуран, али већ снажније присуство и примена мандата КФОР-а ће бити од значаја. Од свих међународних институција међународног присутних на КиМ, једино КФОР има задовољавајући ниво поверења унутар српске заједнице. Срби су свесни да је КФОР тај који може да им обезбеди сигурност и да их заштити у одређеним ситуацијама", казао је Старовић.
Одговарајући на питање колико је реално да се Вашингтон укључи у дијалог Београда и Приштине који се води у Бриселу, Старовић је рекао да је Вашингтон све време присутан, иако не формално и да САД имају своју улогу у дијалогу.
"Она не мора увек бити формализована, али итекако се питају, па и сами званичници ЕУ се често консултују са колегама из САД. Да ли ће та улога бити нешто активнија, не могу ни то искључити", рекао је Старовић.
Он је оценио да није нереално очекивати да ће садашња Трампова администрација покушати да изгради нешто на темељима Вашингтонског споразума из 2020. године, потписаног у време првог Трамповог председничког мандата.
"Тај споразум је био добар и мислим да би то било нешто квалитетно и корисно и за наш народ", рекао је Старовић.
Говорећи о политичкој ситуацији у Приштини, Старовић је казао да је веома нестабилна и да се по свему судећи иде у правцу нових ванредних покрајинских избора.
Извор: Танјуг/К1
