Стефановић: Ђилас је увео насиље у српску политику

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ / 21.09.2024.

 

Небојша Стефановић

члан Председништва Српске напредне странке

 

 

 

Серијом вербалних напада и увреда Драган Ђилас по ко зна који пут потврђује да је највећи међу насилницима на српској политичкој сцени. Ана Брнабић, која је уз председника Александра Вучића најчешћа мета и жртва његове агресије зна добро да се одбрани од таквог уличарског силеџијства. С обзиром да помиње и мене у таласима својих бесрамних напада, морам да га подсетим да се обраћа људима који се не плаше уличара и њихових претњи, него људима који на то знају да реагују, као што знају да се тада сваки уличар ућути и подвије реп.

 

Драган Ђилас је родоначелник насиља као средства политичке борбе у Србији. Свака његова реченица је напад и агресија, он није способан да о политици говори речником пристојних људи. Ђилас је архитекта свих стотина напада на породицу председника Вучића, породицу Ане Брнабић, моју породицу, на породице свих часних људи из Владе Србије и из СНС-а. Никада није рекао реч када су претили смрћу породици председника Вучића, када су са медија које контролише сипали најогавније лажи, гађајући најближе чланове његове породице, нарочито децу. 

 

Цела његова политичка борба своди се на мржњу и насиље које произлази из те мржње. Чак је и једну од многих коалиција које је правио назвао „Против насиља“, баш зато да би се његово и насиље његових пријатеља приписало неком другом. Психијатри би рекли – пројекција.

 

Ђилас је насилник зато што не може да схвати да одавно није на власти, и да никада неће успети да се врати. Али Ђилас је био насилник и док је био на власти. Полицајац Дејан Стевић је само једна од жртавањеговог насиља и бахаћења, када га је као високог функционера зауставио због саобраћајног прекршаја, а Ђилас га напао уличарским речником и претњом да ће остати без посла. И он није једини полицајац којег је Ђилас вређао. А вређао је и грађане који су се усудили да питају колико је њиховог новца нестало у Београду док је Ђилас њиме управљао. О срамном и бахатом упаду у зграду Радио-телевизије Србије као и о подрсци коју је давао насилницима који су покусавали да упадну у Скупштину Србије, али и многим другим изливима насиља, сувишно је говорити. 

 

Насиље је константа Ђиласове политике, и кад је на власти и кад је у опозицији. И то се неће променити. Оно што се исто неће никад променити је жеља огромне већине у Србији да са таквим политичким силеџијама не жели да има никаква посла. 

 

Колико год претио, псовао и вређао на друштвеним мрежама, а то ради сваког дана, не може да заплаши пристојне и вредне људе Србије који са оваквим типовима не би ни кафу попили, а камоли да им повере државу на управљање. 

 

Нарочито никад неће моћи да запрети нашем државном руководству, а пре свега председнику Вучићу, јер Ђиласов говор мржње, псовке и насиље ту „не пале“. Такви „фини манири“ раде само код његових тужних послушника из политичких странака и медија којима управља. Они су научени на Ђиласов кочијашки језик и корбач, али то је њихов избор. Избор Србије је да се пред насилницима не повлачи и не остаје им дужна.

 

 

 

 

 

 

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА