Суд одбацио лажну кривичну пријаву против Љушића

Ја јесам примао хонораре од Завода за уџбенике, али на основу уговора који су се склапали 2002. 2003 и 2009, а у то време ја нисам био директор Завода за уџбенике. За Уџбеник за 7. разред за који ме толико оптужују, ја сам се одрекао 50% хонорара у корист Завода и то могу увек да вам документујем, за Уџбеник за 3. разред гимназије ја сам се одрекао 100% хонорара, за књигу Дрина, за књигу Морава, за књигу Фрушка Гора, за књигу Влади Србије ја никада нисам добио ниједан динар, иако сам писао текстове за њих, иако сам организовао читав пројекат.  Мој хонорар за књигу Владе Србије, износио је 340.000, ја сам се одрекао у корист Завода за уџбенике и то се може доказати. У „Куриру“ сам оптужен да сам у једној кафани појео и ојадио Завод, а то је ресторан „Вук“ 1.500.000 дин. Ја не знам човека који може да поједе храну за 1.500.000, тај човек би требао да има стомак као што је Авала, а као што видите ја такав стомак немам. Реч је наравно о трошковима који су чињени у име целог Завода, а ви знате ми имамо дан Завода, па славу Завода, па Нову годину, итд. Дакле за све те прославе то су трошкови, нису тропкови које сам ја чинио, него које је чинио Завод за уџбенике. А ја ћу вам навести како послује садашњи Завод за уџбенике, па направите паралелу око тога ко је ојадио Завод за уџбенике и ко је био бољи домаћин, ја или садашњи директор. Садашњи Заводови угосатитељски трошкови износе 11.994.753,25 сакупљени су на 21. страни. Ево овде имам списак, могу свакоме од вас да покажем, ту се налази број документа, број фактуре, у ком ресторану је новац потрошен. Ево то је 11.994.753,25 овај новац потрошен је за годину дана и један месец, дакле за 13 месеци. А ја се оптужујем за 4 године да сам потрошио милион и по динара, е сад направите сами паралелу па видите ко је ојадио Завод и ко је колико појео. Ја не кажем да је господин Албијанић сам потрошио ове паре, али он је био директор када је ова сума потрошена у име Завода и послова Завода. Свакоме од вас могу да покажем овај докуменат и да га видите.

Други докуменат који бих желео сада да вам покажем то су трошкови оглашавања у медијима. Наравно и неопходно је да се куће као што је Завод за уџбенике огласе у медијима и то је сасвим природно и за то се одређују средства, али није природно да да за тринаест месеци за оглашавање у медијима 61.405.741,56 ево молим вас у ова три списка овде су сакупљени сви подаци о ономе што је Завод за уџбенике потрошио током 2009. године и у јануару 2010. године. Наравно, нећу вам говорити колико је господин Албијанић потрошио пара, али навешћу вам пример, односи се на трошкове оглашавања у медијима 61.405.741,56. Наиме, навешћу вам пример РТС која је наша највећа телевизија и најзначајнија телевизија и сасвим је нормално и позитивно је да се Завод за уџбенике и наставна средства оглашава на РТС и ту је за тринаест месеци дато 2.691.900 динара, то није велика сума, то је рекли би смо пристојна сума за оглашавање. Затим, телевизији Б92 дао је 1.500.000 динара и то је једна велика телевизија која мислим заслужује да се рекламира са одређеном сумом новца, али оно што је ненормално је да је једна локална телевизија из Аранђеловца чији таласи не прелазе атар Аранђеловца добила за рекламу за исто овај период од тринаест месеци 6.709.254,57. Значи,  та телевизија је добила више него РТС и Б92. Видите сада каква ту постоји логика и због чега је то урађено. Лако ћете претпоставити и не треба да вам ја то говорим, али упоредите дакле сами па ћете да видите ко је ојадио Завод а ко је био домаћин, односно ко је домаћински пословао, а ко је расипнички пословао.

Ја хоћу још на две, три ствари да укажем, прво мене нападају да сам примао велике хонораре, износе цифре, један део тих података је потпуно тачан, али постоји један хонорарни уредник у Заводу за уџбенике кога је ангажовао господин Албијанић, тај уредник  прима месечно 110.000 динара, за годину дана то је 1.330.000 динара, то је већи хонорар него што сам ја примио, пазите за уџбеник Историја за седми разред, затим Историјску читанку за седми разред, Историјски атлас за седми разред, Историју за трећи разред гимназије, Историјску читанку за трећи разред гимназије, Велики историјски атлас који смо радили заједно и Енциклопедију српског народа и приде преводи свих мојих књига на језике националних мањина.Дакле ја сам добио хонорар исти као и хонорарни уредник који је само два пута ушао у Завод за две Нове године да попије два вискија. Хоћу да упутим апел радницима ове куће,  јер сматрам да ова кућа не заслужује да се нађе на страницама било ког листа у негативном смислу. Дакле, не издвајам ниједне новине за мене су све новине равноправне и сви новинари имају право да пишу о ономе што треба да буде вест, али мислим да је паметно за Завод да ме оставе на миру, јер ево прочитао сам вам извештај  јавног тужиоца да сам чист као суза и да нема никаквих основа да се покрене било какав кривични поступак против мене. Као пример упозорења да нећу овде стати, да ћу изнети још података врло озбиљних, као што су они што сам малопре навео, казаћу следеће. Господин Албијанић је увео усавршавање радника у Заводу па је себи доделио уплату на једном Универзитету, да не спомињем име  износ од 469.420,50 динара плус испити по 2900. То је приватно образовање, то није образовање за потребе Завода, ако хоће неко приватно да се образује. Док сам ја био директор плаћао је из свог џепа, само ономе ко је хтео да стиче образовање неопходно за услуге Завода ја сам као директор одобравао такву уплату. То су та документа, ево видите ово је пријава на којој се види да Мића Албијанић плаћа испите од 2900 динара.

И да завршим још једним наводом и тиме више нећу се бавити Заводом. У овом списку налази се и Данило Ћирковић који је био помоћник и њему је плаћено школовање у износу од 276.634 динара. Он је после неколико месеци отеран из Завода. Питајте господина Албијанић зашто је тог господина Ћирковића отерао из Завода, а претходно му платио двогодишње школовање. И на крају ја ћу да одговорим на сва ваша питања, али хоћу да вам кажем следеће - кад сам отишао из Завода ја сам своју функцију јавно предао, не постоји директор ниједног јавног предузећа који је смео да изађе пред новинаре и пред будућег директора и да каже шта је све урадио у Заводу за уџбенике. А ја ево шта сам урадио: поделио сам 55 стамбених кредита и решио 55 стамбених проблема, наведите ми било које ЈП у последњих двадесет година које је успело тако нешто да уради, а да се при томе нико од радника не жали. Други податак је да сам ја оставио у Заводу 2 милијарде динара орочене, 230 милиона ависта депозит, милион еура орочени девизни депозит, авист девизни депозит 689.513,06 еура и 2.014,00 фунти, пун магацин хартије,  а затекао сам у Заводу 400 милиона динара потпуно расутих. За 47 година постојања Завода ја сам затекао само 400 милиона потпуно расутих, а за четири и по године мог директоровања пет пута сам увећао ту суму. Само 2008. године оставио сам у Заводу 535 милиона чистих динара, а добит је износила 670.000. Једва чекам да изађе годишњи рачун о пословању Завода за 2009. годину па да упоредимо ко је био бољи директор и ко је више приходовао, ја или господин Албијанић. Зато сам и на почетку рекао „на вука повика а лисица једе месо“.

И да завршим тиме, у свакој држави за оно што сам урадио за Завод, дакле за новац који сам оставио, за књиге које сам отштампао, за четири и по године мог директовања две године односно два пута сам био издавач године, Завод никада до тада није био издавач године, безброј признања смо ми добили, неко ко је тако успешно водио фирму заслужује признање а не заслужује да га поједини листови блате како је то учинио „Курир“ и мислим да ја то нисам заслужио, као и што нисам заслужио да се против мене подноси кривична пријава.
Изволите ако имате неких питања!
Дакле сва ова документа која имам овде могу да вам дам на увид и можете  их узети после конференције.

Новинар: Понудио сам да ми дате изјаву телефоном, али тада нисте хтели да дате изјаву.
Радош Љушић: Тако је, али хоћете да вам кажем зашто! Ваш колега ме је питао за онај претходни текст, ја сам дао интервју, све што сам му рекао је нетачно пренето тамо. То је разлог што сам вама одбио изјаву, а сад пред свим овим новинарима ћу вам рећи све што будете хтели из простог разлога што ће други људи то да чују.

Новинар: Колики су били ваши хонорари плаћени за уџбеник Историја за седми разред?
Радош Љушић: Ево сад ћу да вам кажем, ови подаци које сте објавили углавном су тачни, али знате шта није тачно - није тачна информација коју сте унели из простог разлога што то ствара слику која је нереална. Ја сам 2002 године добио од Завода 10% од продаје уџбеника. Кад сам постао директор Завода ја сам тај проценат смањио 50% јер сам сматро да као директор не морам да добијам цео хонорар, поделио сам га на пола. Пола сам дао Заводу а пола мени. Друго, да податак који сте изнели о мом професору  Раде Михачић су непотпуни. У Заводу се склапају уговори овако, да се паушална цена, Раде Михачић је добијао паушалну цену од 97.000 на сваки продати примерак сваки аутор има право по 5 динара, ево то је члан 5, ево видите овде на примеру, што значи ако се уџбеник тај радио и продао у 60.000 прмерака  он је добио 300.000 хиљада и 97.000 из паушала то је 397.000. Е сад, ја сам примио 400.000, он је примио 397.000 и ја вас молим урадите овако и ја ћу бити на вашој страни.

Новинар: Ако су ваши подаци и наши подаци уклапају мало ми је нелогично да се ови други подаци не уклапају, јер код њега је у питању Историја за шести разред. Колики је ваш паушал био?
Радош Љушић: Ја немам паушал, ја сам имао проценат 5% и то добијам, знате ако ја добијем 10 динара, завод добија пола, тај уговор сам потписао са Албијанићем 02.02 2009 године, да је то нелегално то господин Албијанић не би потписивао са мном. Ја сам примио и хонорар за 2008. годину, зашто га нисте објавили? Објавили сте за 2004, 2005, 2006, 2007 годину, хоћете да вам кажем зашто? Зато што је за 2008. Албијанић тај хонорар платио, јер се хонорари који се примају на бази процента исплаћују на крају године, да је тај хонорар био незаконит не би га Албијанић ни исплатио и зато ви нисте објавили и друго ја сам добио и хонорар за 2009. годину, што тај хонорар нисте објавили?

Новинар: Зато што нисмо имали податке.
Радош Љушић: Знам, зато што вам те податке даје Борислав Вукша и Младен Кораћ, све по налогу Албијанића. Не може нико те податке у Заводу да узме без одобрења директора, е зато ако случајно дође до суда, мораћете да позовете и Вукшу и Кораћа да вам каже зашто су вам дали непотпуне податке.

Новинар: Колики су вам били хонорари за 2008 и 2009 годину?
Радош Љушић: За 2008 ја сам примио од Завода 400.000 хонорар свеукупно, за 6 књига ја сам примио овај хонорар.

Новинар: Кажу да су организоване прославе у ресторану Вук?!
Радош Љушић: Никад нису у ресторану биле прославе, то се обављало у Заводу, то је нетачан податак, а у ресторану је било само ако су дошли неки пословни пријатељи из Зајечара, Словеније итд. Ја сам те људе повео или у ресторан Вук или Коларац, те рачуне сам ја наравно као директор потписивао. Молим вас, кад вас је позвао Љубиша власник ресторана Вук и дао вам је неке податке, зашто то нисте објавили? Ја ћу Љубишу звати ако буде требало за сведока.Е сад упоредите ових милион и по са тих дванаест милиона, па ћете видети ко је колико потрошио, ја за 4,5 године а они за 13 месеци. Ја вас молим, упоредите та два податка и то ће бити сасвим довољно. Ако нема више питања хвала вам најлепше!