Дакле, Тадић је изгледа најбоље од свих схватио колико је труда и мукотрпног рада требало Новаку да постане светски рекет број један. Само што он није схватио, а ни грађани Србије никако да схвате, колико је то мукотрпног рада и стратешких узастопних грешака и колико безидејности и грамзивости требало онима који владају Србијом, на челу са самим Борисом, последњих 10 година да постанемо по степену корупције европска сила број 1, по стопи незапослености да конкуришемо за прва три места, по економским параметрима да успешно водимо битку за прво место. У Европи. Не би требало чекати да видимо колики је таленат ове власти да нас и у планетарним размерама зацементира на неко високо место опште пропасти.

Даље, Тадић нам је поново, злоупотребљавајући фантастичан спортски подвиг Ђоковића и тријумф његовог карактера, воље и ведрине које људи у Србији са правом обожавају и етаблирају као нови кредо пожељне људске и колективне националне врлине, показао колико је недорастао највишој јавној функцији коју обавља. ОН је тај који “једва чека да уступи председничко место” неком таквом као што је Новак, али свакако не лошијем од њега ?!!!! Фраза “да није жалосно, било би смешно” на овом месту је потпуно умесна, тачна и показује сав смисао свог значења.

Па председниче Тадићу, није Вама провиђењем припало место председника, нити Вас је невољно запало, нити сте срасли са председничком функцијом, нити Вам ју је предак оставио у аманет и наслеђе, а богами, нити Ви можете да одлучујете коме ће да припадне. И ко је тај који је лошији од Новака. У тенису нема бољег од њега, то сад сви знају. А ви изгледа мислите да у политици нема од Вас. Заблуде су легитимно право сваког појединца. Па и председник може да живи у заблуди. До избора. Они су најбољи тест.

И још ово – никада ништа грђе и рђавије нисам чула од поруке председника Тадића – каже: гледајући меч, као грађанин Србије замало да умрем. Куку нама. Добро да још није почео да се сам себи обраћа у трећем лицу. Множине. Ајмо људи на изборе.